Već smo rekli da muškarac koji drži do sebe mora biti u svakom trenutku u stanju da se pojavi pred svetom, pa i u gaćama i da se ne postidi. To je pitanje dostojanstva i gospodskog stila, a sa bogatstvom nema nikakve veze; ima veze sa dobrim navikama i pristojnošću.
Dakle: tu treba ispuniti dva jednostavna uslova – kvalitetan donji veš i telesnu čistoću (dobro: i prisustvo duha, naravno). To nije teško: pristojne gaće, majice i čarape vrede svaki dinar koji za njih platite, jer dobro izgledaju i dugo traju. S druge strane, kupati se ionako treba svakoga dana; „voda nije skupa“, kaže čika-Jova Zmaj. Ima ih koji će vodu radije trošiti na pranje svog auta nego na pranje sebe samoga, ali – ko im je kriv? Muškarac koji drži do sebe tušira se svakodnevno i donji veš menja imajući uvek na umu da čovek nikad ne zna da šta ga sve može snaći tokom dana. Šta ako ga negde zgrabi i odvede k sebi lepotica sa persijskim očima? U takvom retkom, ali ne i nemogućem slučaju, treba biti spreman. Uostalom, sve i da muškarac tako nešto ne očekuje, reč je ipak i pre svega o samopoštovanju. Balkanska – i ne samo balkanska – tužna stvarnost jeste manjak opšte higijene: „Muškarci se slabo peru“, upozorio je još Darko Rundek („Ena“). Žene to ne vole; štaviše, užasavaju se smrdljivaca. Lična higijena trebalo bi da se uči i usađuje kod kuće, za vreme odrastanja; onda ostane kao normalna i rutinska navika za svaku pohvalu. Ako neko i promakne, sačekaće ga otresita i pametna žena i uteraće ga u red – osim ako je baš svinja; tada će ga šutnuti. U redu: ima onoliko neopranih murdaruša, aljkavuša i trapađoza, ne sporim; ali to nije razlog protiv svakodnevnog pranja i opšte urednosti kod pristojnog muškarca, sve i da ga posle iza leđa sumnjiče da je gej.
No, dakle: majica treba da bude od jakog i gustog pamuka, sa kratkim rukavima apsolutno; majice bez rukava nose kulovi (ništa lično!). Boja je bolja kad je bela, crna ili tamnoplava; razne pastelne boje traže svoje košulje i ostalo i uopšte su zamorne. Letnje majice (T–shirts) slobodnija su disciplina i tu je sve dozvoljeno u smislu boje i dezena, ali uz političku i estetsku uzdržanost, molim. Za obične majice savetujem američke klasične marke, poput Fruit of the Loom: traju decenijama. Gaće se dele na „bokserice“ i „slipove“; to je stvar legitimne procene i naklonosti – sve dok su kvalitetne. Pamuk se podrazumeva, što jači – to bolji. Ja sam naviknut na „slip“ gaće; eto tako, od mladosti i prijaju mi. Ono što je tu važno dve su stvari: gaće moraju da budu čiste i jutrašnje; izbegavati egzotične boje i dezene (može: belo, crno, tamnoplavo, maslinasto-zeleno i već takve zagasite boje, mada je bela najpoštenija); što se gaća dezena leopardove kože tiče, pogledajte opet film U raljama života i Batu Živojinovića u jednoj od najboljih uloga u životu. Pre neki dan sam u zagrebačkoj „Nami“ kupovao gaće; bio sam zapanjen izborom oblika, boja i dezena; prema tome, nema mesta gunđanju. Bez obzira na sve drugo, gaće moraju da budu čiste i zato se menjaju svakoga dana i tačka.
Čarape smo pominjali uzgred, uz cipele i čizme. Treba ipak dodati da i na čarape treba paziti: najbolje su crne ili tamnoplave; one na kockice (Burlington) dobre su, jer su po pravilu kvalitetne, a boje su uglavnom složene sa ukusom. Žute čarape nosio je pokojni Bogdan Bogdanović kao provokaciju. Bele čarape bile su u modi ranih šezdesetih među nama klincima, ali za autostopiranje; ustanovljeno je da bele čarapice povećavaju šansu da vas neko poveze; ne pitajte me zašto. Posle su bele sokne iskompromitovali policajci u civilu širom planete, a onda i Hercegovci, to jest Škutori. Čarape su najbolje od pamuka, mada trpe malo sintetike: do 25%. Treba da su dovoljno visoke i da se ne zarozavaju: gola noga ne treba da se ukaže između čarape i nogavice. Peru se redovno!
Dakle, kad je muškarac već čist i odeven kako treba, u čistom donjem vešu i sve, treba da povede računa i o mogućnosti da ga ona lepotica sa persijskim očima zamoli da je odvede svojoj kući. Muški su – po kvalifikovanim i nadležnim ženskim procenama – po pravilu murdari, aljkavci i svinje, sve i kad žive s nekom ženom ili s mamom; a tek kad žive sami! To ne znači da se pristojan muškarac neće potruditi oko svoje jazbine; znam ih mnogo urednijih od mnogih žena. Kupatilo je prvo, jer je ženama najvažnije. Dekorativna crta od prljavštine oko zida kade ne savetuje se; kupatilo inače treba držati čisto; za ostalo ćete lako. Znamo da prašina hleba ne traži, ali je povremeno treba obrisati i usisati pod. Nered kao takav, sve i kad je čist, ne ostavlja dobar utisak: red knjiga, red čarapa, red zgužvanog veša, red zaboravljenih sendviča… to nije dobro, kao ni razbacane cipele od prošle pijanke, prazne flaše i još gori forenzičko-mikrobiološki dokazi. Kada lepoticu sa persijskim očima uvedete u svoju urednu i pristojnu gajbu samca-gulanfera, već ste na dobrom putu. Ako još znate i da kuvate, ako se na nju ne bacite kao divlja zver odmah, nego tek kasnije, kad treba – imate mnogo veće šanse. Ali, o tome drugi put.
