Domaćice na domaćim televizijama

Znate kako se komercijalne televizije hvale kada tokom određenog dana ili nedelje „zabeleže rekordnu gledanost“. Uvek se to razmetanje završava obećanjem „da ćemo biti još bolji“ i zahvaljuju gledaocima na ukazanom poverenju. Oni retki, koji malo bolje poznaju statistiku, obratiće pažnju da se ti rekordi uvek obznanjuju u različitim delovima populacije (uzrastom, polom, ili se poređenje radi bez rezultata javnog servisa, odnosno RTS-a). No, bilo kako bilo, najgledaniji segment programa su po pravilu domaće igrane serije.

Ova produžena TV sezona osobena je po ekskluzivnim prenosima finala sportskih događaja (Liga šampiona, Liga Evrope, NBA), ali i po ogromnom broju domaćih serija koje se emituju premijerno. Pokušao sam da napravim kakav-takav pregled domaćih serija i zaista možemo reći da postoji ozbiljna produkcija, sa najavom još serija od jeseni. Krenimo od najpopularnijih, ako je verovati merenjima.

Televizija Prva je postavila domaće serije kao okosnicu programske šeme. Popodnevni i večernji prajm tajm počinje hrvatskom sapunicom „Drugo ime ljubavi“ i nastavlja se domaćim hitom „Igra sudbine“. U pitanju su šablonske forme sa zapletom tipa kraljević/prosjak, sa gomilom epizoda, manje poznatim glumcima, beskonačnim peripetijama i šmiranom glumom. Ono što je po meni osnovna poruka ovakvih priča sažeto je u imenu jedne TV novele i glasi „I bogati plaču“. Ovakve serije na perfidan način aboliraju tranzicione bogataše, prikazujući bogatstvo kao teret koji je rezervisan za „posebne ljude“. Tu nema ni trunke društvene kritike, serija se bavi samo malograđanskim moralnim dilemama.

Na ovoj televiziji reprizno se emituju „Senke nad Balkanom“ i serija“ Slatke muke“ . Ovo su serije koje su već imale svoje premijere na kablovskim kanalima (SBB ili Telekom), pa se eksploatacija završava na nacionalnoj frekvenciji Prve.

Paradoksalno, „Senke“ više govore o današnjem političkom trenutku kroz paralele sa, recimo, rušenjem famozne Jatagan male, ili prodajom narkotika uz amin vlasti. „Slatke muke“ nastavlja porodičnu sitkom tradiciju (radi se o licenci) i donekle se naslanja na uspeh serije „Andrija i Anđelka“.

Pink televizija je u ovom periodu bez domaćih serija, njihov igrani program čine isključivo turske serije, pa ovom prilikom ne bih dalje tom mahalom. Aferim!

RTS se drži prakse da je leto za reprize, pa trenutno gledamo serije „Bela lađa“ ili tačnije sezonu bez Šojića, kao i ljubić Mir Jam znan kao „Greh njene majke“, možda najnaivniji u Šotrinom ciklusu ekranizacija dela kraljice herc romana. U celoj seriji ni seljaci ni zaljubljeni Bosiljčić ne prepoznaju istu devojku kada stavi plavu periku na glavu, vaaau.

Gledao narod bezbroj puta, ali gleda ponovo. Moram priznati da bez obzira na činjenicu da Brstina menja Laneta Gutovića u „Beloj lađi“ možete po ko zna koji put videti najozbiljniju društvenu satiru, to je verovatno jedina TV serija u kojoj se ismeva naša politička scena, duhovito, maštovito, zato kapa dole Siniši Paviću.

Posebnu kategoriju ponude domaćih TV serija čine kablovski kanali gde vlada potpuni haos. Važno je samo da razdvojite sve domaće kanale u dve grupe – Telekom i SBB. Pošto je kod nas zakonom dozvoljeno da kablovski operateri budu i proizvođači kontenta, sada imamo pravi haos jer Telekom, recimo, svojim serijama pokriva nekoliko terestrijalnih i kablovskih kanala, što znači da nema realnog tržišta.

Kurir TV ima pravo da trenutno emituje „Sumnjiva lica“, zatim „Državni posao“, kao i seriju „Vrata do vrata“. Prva serija je pravljena po motivima Nušićevih dela i prikazana je premijerno na RTS-u, dok „Vrata“ i „Državni posao“ predstavljaju sve popularniju kratku formu, gotovo ekranizovane skečeve iz komšiluka ili kancelarije.

Superstar TV je Telekomov kanal na kojem se premijerno emituju serije koje ovaj provajder producira. Posebno bih vam skrenuo pažnju na seriju „Nek ide život“ (Superstar TV, Pink) koja nastavlja najbolju tradiciju serijala „Ljubav navika, panika“. U pitanju je zaista originalan dramski postupak, sa urbanim temama, živim i brzim dijalozima. Ko nema Superstar, videće na Pinku, ako dočeka u pauzama „Zadruge 4“. Ovde premijerno idu serije „Vrata do vrata“, „Daleko je Holivud“, „Slatke muke“, naravno „Državni posao“ i reprizno „Moj rođak sa sela“.

SBB trenutno na Novoj S nudi hrvatsku komediju pristojnog kvaliteta „Odmori se, zaslužio si“, kao i za gledaoce nešto ozbiljniju i zahtevniju licencu „Na terapiji“. Tu je opet, izgleda nezaobilazni, „Državni posao“.

Ukupan utisak je da postoji ozbiljna i sve obimnija produkcija, ali je činjenica da je danas najvažnije na kojem ili tačnije čijem kanalu će serija biti emitovana. Država putem Telekoma ipak ima priliku da kontroliše tržište raspoređujući reprize po svojim kanalima. Anomaliju u ovom bipolarnom televizijskom svetu čini „Državni posao“, kao u izvesnoj meri i „Senke nad Balkanom“, koji uspevaju da budu prisutni sa obe strane naše kablovske ponude. To može da znači samo jedno, da se radi o izuzetnim i najkvalitetnijim serijama u svojim kategorijama.

Većina ostalih serija, bez obzira na hvalisanje rejtinzima, služi za popunjavanje programske šeme.