Dogodine u Šenženu

Pre nekoliko godina imao sam prilike da razgovaram sa visokim predstavnicima kineske IT kompanije koja, pored ostalog, proizvodi i mobilne telefone. Beše to vreme kada si kineski telefon uzimao ako baš moraš, za dinar, uz ugovor, pravdajući se u društvu da ti je telefon samo sredstvo, nikako statusni simbol.

Hvaleći svoje nove aparate, koji po izgledu nisu zaostajali za premijum klasom tadašnjih giganata Epla, Samsunga ili HTC-a, Kinezi nisu pričali o megapikselima i gigabajtima iako je toga bilo na pretek, već o više od sto pedeset patenata njihovih inženjera koji su upotrebljeni u proizvodnji. Neobično su insistirali na tome, zapravo šaljući poruku da oni nisu tek zemlja koja sve može da proizvede i iskopira, već neko ko će uskoro da dizajnira telefone za kojima ćemo uzdisati. Nisam u to sumnjao, ali nisam bio spreman ni da se kladim da će se to dogoditi preterano brzo.

U to vreme sam imao priliku da na duže isprobam neke aparate kineske proizvodnje (sve kraće od tri meseca intenzivnog korišćenja nije ozbiljna proba) i stekoh utisak da su poput tadašnjih kineskih automobila. Sve je tu, ima čak i luksuza, izgleda dobro, ali se razlika bitno oseti u vožnji. Niža cena može tek delimično da kompenzuje nedostatke ako ste zahtevan korisnik.

Međutim, već u sledećoj generaciji, samo dve godine kasnije, aparat koji sam isprobavao bio je „tu negde“, u nekim stvarima čak i bolji od onih na vrhu. I sa ohrabrujuće nižom cenom u odnosu na kvalitet koji pruža.

DESET GODINA JE PROŠLO KAO TREN

Pre par godina stvari su krenule dramatično da se menjaju u premijum segmentu pametnih telefona. Kompanija Huavej izbacila je modele koji ni po specifikacijama, ali ni po ceni nisu zaostajali za najboljima na svetu. Zapravo, najskuplji najavljeni telefon na tržištu trenutno je Huavej Mejt X, sa savitljivim ekranom od 8 inča, koji će koštati oko 2600 dolara bez poreza. Dvadeset odsto je skuplji u odnosu na prvi rasklopivi konkurent – Samsungov Fold (1980$), a dvaput skuplji od najskupljeg Epla.

Kineski telefoni sve manje se reklamiraju kao podjednako dobri, a jeftiniji. Oni su počeli da postavljaju standarde koje Samsung i Epl, njihova jedina konkurencija danas, pokušavaju da stignu.

Pre samo deset godina kineski proizvođači nisu bili ni na listi deset najvećih na svetu, dok danas tu zauzimaju sedam mesta, Huavej je drugi iza Samsunga, a ispred Epla koji drži treće mesto. Samo se još južnokorejski LG nalazi na sedmom mestu, opkoljen kineskim proizvođačima Šjaomi, Oppo (OnePlus), Vivo, Lenovo (Motorola), HMD (Nokia) i Tecno, koji nije poznat u Evropi, ali caruje Afrikom. Ostaje samo pitanje može li neka kineska kompanija da zaposedne i sam vrh.

HARDVER

Prema nekim procenama čak 90 odsto svetske elektronike se proizvodi ne u Kini, već u Šenženu, gradu odnosno regionu na istoku Kine. Telefoni se prave i u Indiji, na Tajvanu, u Južnoj pa i u Severnoj Koreji, ali sve su to sitne brojke u odnosu na Šenžen.

Što važi za elektroniku, važi i za telefone, možda u malo manjem procentu, ali prema tvrdnjama Tima Kuka, prvog čoveka Epla, Kina odavno nije mesto gde je radna snaga jeftina (prosečna plata viša je nego u Srbiji, u Šenženu je, na primer, oko 1000 dolara), već mesto gde je na malom prostoru i za kratko vreme moguće okupiti najveći broj ljudi sposobnih da nešto kvalitetno proizvedu, od radnika na traci do visoko obrazovanih inženjera.

Kuk kaže da to što ima Šenžen nema cela Amerika, a dobar primer je pokušaj da proizvedu mekbuk u Teksasu. Projekat se srušio već pri traženju odgovarajućeg proizvođača kvalitetnih šrafova, ispostavilo se da američka fabrika ne može da isporuči dnevnu potrebu ni u roku od mesec dana. U Šenženu to nije nikakav problem.

Kineski telefoni već odavno koriste sopstvene procesore, baterije koje su sami razvili, a sada se ozbiljno utrkuju i u novoj generaciji ekrana. To će reći da po sastavu kineski telefoni već dugo nisu kopije, mada bi se o „prepisivanju“ tuđih rešenja još moglo razgovarati. Oni se brane da drugi sve više prepisuju od njih i da je, recimo, ekran preko cele površine telefona kinesko rešenje koje je prepisao Epl.

SOFTVER

Operativni sistem je već druga priča i to je najveća mana kineskih aparata. Za početak, oni koriste otvoreni Android podešen kao potpuno drugačiji operativni sistem koji može da „tera“ Android i iOS aplikacije. Tako je moguće kupiti kineski telefon u Kini u kome android aplikacije normalno rade, a da nema Guglov Plejstor, što je van Kine nemoguće.

Razlog je to što je u Kini ograničena upotreba Gugla i njegovih servisa, a slično je i sa društvenim mrežama. S druge strane, Kina ima zamenu za svaki popularni internet servis, a u nekima je superiorna. Aplikacija Wechat je spoj komunikacionog softvera i društvene mreže sa elektronskom prodavnicom, i bez nje je normalan život u Kini nezamisliv.

Rezultat ovoga je da softver u kineskim telefonima može da bude neudoban korisnicima van Kine i to je oblast u kojoj ti aparati moraju još da napreduju. Jer korisnici primećuju da im nešto ne radi kao na ajfonu ili galaksiju i zato krive „jeftin brend“ to jest hardver, što je pogrešno.

Dobra strana kineskog softvera je što često ostavlja korisniku mnogo više mogućnosti za podešavanje nego što je to slučaj kod nekineskih brendova, a u tome prednjači Šjaomi.

TRŽIŠTE

Najveća prednost koju Kina ima u odnosu na korejske i američke konkurente je tržište od gotovo osam stotina miliona korisnika. Ako izuzmemo Indiju, toliko ima u ostatku sveta ukupno. Na tom tržištu ajfon zauzima malo više od šest odsto i u padu je, dok je Samsung ispod jedan odsto.

Zato se Šjaomi, koji je nastao tek 2010, a prvi aparat izbacio 2011, za samo nekoliko godina razvio u lidera u Kini, pa sada sa te polazne tačke osvaja svet.

Međutim, na tržištu mobilnih telefona važe nešto drugačiji aršini. Ako ga uporedimo sa automobilskom industrijom, bitnije je da budete Rols Rojs nego Folksvagen, odnosno manje je važno da li prodate milijardu jeftinih telefona sa malom zaradom ili sto miliona najskupljih gde su profiti veliki. A za razliku od automobila, svako može da dobaci do najskupljeg smartfona ako mu je baš bitno da ga ima.

Zbog toga je američko tržište svima važno jer se tamo kroji kapa celom svetu. Ono što je kul u Kaliforniji biće i u Šangaju i Moskvi, dok obrnuto ne važi. Tu je najveća snaga Ajfona i Samsunga koji za svoje promocije angažuju holivudske ili NBA zvezde i šefove Instagrama ili Jutjuba. I imaju armiju religioznih sledbenika, što naročito važi za ajfon. Ni za jedan drugi telefon nisu se stvarali dvodnevni redovi pred radnjama, mada ih u poslednjih par ciklusa istini za volju ni za ajfon nije bilo.

PREDNOSTI

Na prvu loptu, najveća prednost kineskih telefona je niža cena, mada to nije tačno u svim slučajevima. Huavej je cenovno uveliko u rangu Samsunga i Epla, ali i ti jeftiniji kineski smartfoni ne koštaju ispod 500 evra u osnovnoj verziji, dakle koliko ajfon pre pet ili šest godina.

Kineski telefoni su kvalitetni, tehnološki napredni, pouzdani, odlično dizajnirani i imaju dobru distributivnu mrežu, što je važno zbog servisiranja. Ko kupi neće zažaliti, a možda će i znatno uštedeti.

MANE

Opet softver koji nije razvijen prvenstveno za potrebe evropskog korisnika i to povremeno može da se oseti.

Ima i drugih razlika. Jedna od najvećih prednosti ajfona u odnosu na druge telefone je softver za kameru na koji konkurencija nije uspela da pronađe pravi odgovor, sem da ga kopira. Mnogi vlasnici ajfona, uključujući Kineze, reći će vam da je kamera osnovni razlog zašto su se opredelili za taj telefon.

KONTROVERZA

Da bi kineski pametni telefoni zaista zavladali svetom, neophodno je da zavladaju Amerikom. U ovom trenutku se čini da nikada nisu bili dalje od toga zbog tehnološkog rata koji se vodi između Kine i SAD.

Ako Kanada zaista izruči Americi potpredsednicu i kćerku jedinicu predsednika Huaveja zbog kršenja sankcija prema Iranu, i ako se ona pojavi na američkom sudu, veoma je moguće da korišćenje Huavej telefona u SAD i ajfona u Kini postane pitanje nacionalnog patriotizma odnosno izdaje. Sa šansom da se proširi na ostale brendove, što bi veću štetu napravilo Kini nego Americi, mada bi šteta bila obostrano ogromna.

Još jedan razlog za veliku nervozu svih aktera je dolazak mreže 5G, što će se naročito osetiti u najskupljem segmentu. SAD su povele pravi rat protiv kineskih kompanija ZTE i Huavej, inače najvećih proizvođača telekomunikacione opreme na svetu, diskvalifikujući njihove bazne stanice 5G u većini „prijateljskih“ zemalja, od Novog Zelanda, preko Velike Britanije do Kanade. Argument je da služe za špijunažu iako za to nema pravih dokaza.

Na nedavno održanom godišnjem sajmu mobilne elektronike u Barseloni, kineski proizvođači su redom predstavili modele spremne za mrežu 5G, a treba očekivati je da to bude osobina i nove serija ajfona, koji uobičajeno stižu na jesen (Samsung već ima jedan takav model). Ko u toj trci bude poveo, odnosno onaj čiji telefon bude najbolje koristio nove brzine biće novi svetski lider. A tu poziciju ni Samsung ni Epl neće prepustiti bez borbe, svim sredstvima, sa i bez rukavica.

KUL FAKTOR

Telefoni se proizvode u Kini, ali sve kompanije imaju razvojne centre u Silicijumskoj dolini, u Kaliforniji. Jer kao što nigde nema toliko kvalitetnih radnika kao u Šenženu, nigde nema toliko kreativnih naučnika kao u okolini San Franciska. Oko njihove pameti se vodi bitka, a pare se za to ne žale. Jer ko posustane, biva pregažen poput giganata Nokije, Soni Eriksona ili Blekberija. Dokle god Epl i Samsung budu u stanju da iskorače sa novim modelom ispred konkurencije, držaće svoje pozicije. Ali život kazuje da miner i proizvođač mobilnih telefona greše samo jednom.

Dobri poznavaoci kineskih prilika reći će vam da je gledanje na kinesku elektronsku industriju kao na homogenu totalna budalaština. Koliko biju bitku sa stranom konkurencijom, toliko se, ako ne i žešće, Kinezi tuku i među sobom i nastoje da zavladaju sopstvenim tržištem.

Zato nikada nećete videti predstavnika Šjaomija da u ruci drži Huavej, ali će se obojica rado pohvaliti ajfonom.

O kakvom se statusnom simbolu u Kini radi dobro opisuje sledeća anegdota. Pretprošlog leta Srbiju je posetila delegacija kineskih novinara. Na razgovoru u UNS-u samo su dvojica predstavnika Srbije imali telefone kineskih proizvođača, svi ostali ajfone.