Vaterpolo klauzula: Izrazi zahvalnosti i dokazi
Kome god država omogući da ne dobije proliv zbog prljave vode i još gorih klozeta taj će morati da pročita glasno, dakle i javno da istakne novouvedenu takozvanu „vaterpolo klauzulu“ kojom se Vladi Srbije (čitaj Vučiću) ljube ruka i skuti, a udvorištvo dovodi do apsurda i dobija hladnu formu ugovorne obaveze podanika prema vlasti kad god ova uradi nešto za njih od, naravno, naših para.
Predsednik je navodno zamolio, savetovao ili šta već Vladu da donese uredbu da se odobre neke pare za popravljanje lošeg materijalnog položaja naših vaterpolo klubova. Rečeno – učinjeno.
„Vaterpolo klauzula“ glasi: „Klub je obavezan da putem sredstava javnog informisanja (dnevne novine, TV, konferencije za štampu i dr.) jasno i nedvosmisleno izrazi zahvalnost Vladi Republike Srbije i Vaterpolo savezu Srbije za dodeljenu finansijsku pomoć, te da o istom dostavi dokaz Savezu u roku od 7 dana.“
Posle ovog primera nije mi nemoguće da zamislim da svako onaj koga u Srbiji priključe na tekuću vodu i kanalizaciju tokom novog investicionog ciklusa koji su smislili Vučić i Siniša Mali, ministar finansija – oko 50 odsto domaćinstava još nije priključeno na mrežu – mora na slavi, vašaru, sahrani i u svakoj drugoj javnoj prigodi da „jasno i nedvosmisleno izrazi zahvalnost… te da o istom dostavi dokaz na glasačkom listiću“.
Strah me je da će se ova vrsta „klauzula“ umnožavati iz dana u dan jer ovde je već stvoreno uverenje da su sve pare Vučićeve (na jačanju tog uverenja on radi udarnički) i da samo od njegove volje zavisi koliko će ići u digitalizaciju, a koliko u kanalizaciju.
Ja i Mali: Zamajavate se ogradom, a mi budućnošću
Kad se u tu igru unesu i elementi tajanstvenosti, tobožnje nadljudske posvećenosti i podvižništva, nije nikakvo čudo što aktuelni predsednik uspeva da na srpskom političkom panađuru jednog te istog konja proda tri puta.
On građanstvu saopštava da nije ni znao za subotnji incident tokom protesta u Beogradu i da je za njega čuo iza ponoći jer je sedeo sa Sinišom Malim i pravio nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim investicionim planom za koji će u narednih pet godina da izdvoje – on i Siniša – oko 12 milijardi evra („jer para imamo“).
Eto, građani, dok se ja bavim investicijama, sjajnim planovima i budućnošću, poručio je Vučić, vi me zamajavate preskakanjem ograde oko zgrade Predsedništva i odgovorom nadležnih na taj incident, pa je u tom smislu naredio uklanjanje ograde koja tu nikad ranije i nije postojala dok se on u tu zgradu nije uselio.
Stvar eskalira. Pre neki mesec je tvrdio da bi on sam tukao petoricu lidera opozicije (mada je pomenuo četiri imena), a sada je zamolio ove što ga čuvaju po službenoj dužnosti da ga više i ne čuvaju čak i ako ga neko napadne nožem.
Vrućine jesu bile velike, ali ipak ne ide da u utorak predsednik kaže da će sve učiniti da opozicija učestvuje na izborima, a samo tri dana pre toga da ga je baš briga da li će učestvovati.
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, ove nedoslednosti i prenemaganja ne idu vidljivo na štetu rejtinga Aleksandra Vučića i to će, verovatno, biti tako dok god on ima monopol nad medijskim prostorom u Srbiji i bude mogao da proizvodi vanredne situacije, fabrikovane na dnevnom nivou, smišljene da zamagle suštinu i skrenu pažnju sa onog što je bilo koliko juče ako to danas Vučiću ne odgovara.
Ko se pravi Englez: Tu je i ministar Stefanović
Prošle nedelje na istom ovom mestu pisao sam da se Aleksandar Vučić pojavio se na TV Pinku s hrpom papira s oznakom „državna tajna“ i čitao ih, tumačio i komentarisao pred gledaocima. U suštini priznaje da je opozicija danas protivzakonito praćena i prisluškivana, ali je on još praćeniji i još prisluškivaniji, evo ako treba počiniće i krivično delo protiv države, odaće pred kamerama i državne tajne samo da nam pokaže kako je svako ko je ikada bio praćen i prisluškivan zapravo praćen i prisluškivan samo da bi se njemu ušlo u trag.
Još tada se moglo s razlogom spekulisati o tome da se čitava ideja iznenadne pojave nezgodnih transkripata, što je odigralo gotovo presudnu ulogu u padu Gruevskog u Makedoniji, unapred banalizuje i svi eventualni dokazi učine nerelevantnim, jer, pobogu, ovde svi svakog prisluškuju i ko će kome verovati.
Vučić veruje da bi, ukoliko neke afere isplivaju u predizbornom i izbornom ciklusu, njegove hartije imale najveću vrednost na političkoj berzi makar zbog državnog pečata na njima, dok bi svi drugi transkripti najpre o mutnim poslovima bili devalvirani u očima javnosti, jer je predsednik prvi viknuo: Ja sam žrtva!
Ove nedelje pojavio se u „Večernjim novostima“ i intervju Nebojše Stefanovića, megatrend doktora i ministra policije, u narodu poznatog kao „Neša iz Beograda“, koji je dao novi smisao ovoj teoriji.
Potpuno sam siguran, kaže ministar, da strane službe i danas pokušavaju da nadziru elektronske komunikacije ljudi u Srbiji koji su njima bezbednosno interesantni, na prvom mestu predsednika Aleksandra Vučića. To ne može lako da se dokaže, jer danas je tehnika toliko napredovala da strani obaveštajci, čak i ako nisu prisutni na teritoriji Srbije, mogu da ostvare uvid u nečije elektronske komunikacije.
On otkriva da službe velikih sila pojačavaju svoje aktivnosti i u Srbiji, a sa ciljem da se što bolje pozicioniraju na prostoru Jugoistočne Evrope:
– Oni štite interese svojih država, a mi se borimo da zaštitimo svoje. Jačamo našu policiju, vojsku i bezbednosne službe, ne zato što smo nekome pretnja ili zato što imamo agresorske namere i teritorijalne pretenzije, već da bismo mogli adekvatno da odgovorimo na sve izazove.
Naše službe, tvrdi ministar, imaju i određena saznanja, ali sa njima ne možemo da izlazimo u javnost, da strane službe pokazuju i povećani interes za decu Aleksandra Vučića. Ti ljudi nisu nimalo naivni. Naše službe imaju ozbiljan odgovor na to. Trudimo se da zaštitimo svako dete u Srbiji, a naravno, i decu predsednika, posebno kada su za nju zainteresovane neke strane službe.
Kako smo stigli do ovog zamešateljstva?
Nešto pre tri nedelje KRIK je objavio tekst o navodnim koruptivnim mahinacijama i trgovini uticajem. Predrag, Sinišin brat, uzgred i drug vođinog brata, godinama vozi auto firme Milenijum tim, dok je bivša devojka Sinišinog brata, dvadesetpetogodišnja direktorka Zavoda za izgradnju Beograda, u vreme kad je Predragov brat bio gradonačelnik boravila u luksuznom stanu iste firme.
Prorežimski mediji i čauši SNS-a osudili su novinare KRIK-a da su, primenjujući famozno „japansko praćenje“, uhodili devojku Predraga Malog i njihovu bebu. Čak je i sam predsednik države priznao zaintrigiranost načinom na koji su novinari došli do informacija.
Kad je postalo izvesno da su optužbe predstavnika vlasti i tabloida na račun KRIK-a bile lažne, te da taj koji je pratio ženu i dete nije novinar, i kada je MUP raspisao nagradu za otkrivanje njegovog identiteta, pojavila se informacija iz Tužilaštva da je reč o nekakvom Englezu, i dalje – ni makac.
Koji Englez, ako je to uopšte tačno, i iz kog razloga je imao motiv da prati bivšu devojku brata ministra finansija i druga mlađeg brata Aleksandra Vučića?
Da li te strane službe koje pominje ministar Stefanović prave neki dosije kojim bi mogli da ucenjuju ove što su sada na vlasti ili će ih, možda, pustiti u opticaj kad procene da je vreme za to?
Korišćenje kola i stana zajednici brata Siniše Malog omogućio je Milenium tim, angažovan na važnim projektima pa i „Beogradu na vodi“. Možda se baš odatle i rasplete konac u klupku opravdanih sumnji o korupciji i trgovini uticajem.
