Ako ste se primili na priču da mladi masovno napuštaju Fejsbuk i da se toj društvenoj mreži nazire kraj, moraćete malo da se strpite. Ozbiljna istraživanja pokazuju da više od osamdeset odsto korisnika surfuje internetom tako što najpre posete Gugl ili Fejsbuk (podela je, otprilike, pola-pola). Takođe, ključna reč na internetu ovih dana je „lojalnost“. Glavni cilj više nije privući nove, već zadržati sadašnje korisnike.
Ovo su neki od zaključaka Global Editors Network samita održanog u Lisabonu prošle nedelje. GEN je organizacija koja okuplja novinare i urednike iz celog sveta i jednom godišnje oni se sastaju negde u svetu kako bi razmenili mišljenje o najnovijim trendovima. Digitalna transformacija medija je aktuelna glavna tema.
Stoga je mnogima najinteresantnija bila prezentacija „Vašington posta“, lista koji je izveo verovatno najuspešniju digitalnu transformaciju od svih medija u sveti. Počeli su je pre dvadeset godina, ali poslednjih pet godina u tome im pomaže novi vlasnik, Džef Bezos, osnivač Amazona i najbogatiji čovek na svetu.
Iskustva „Vašington posta“ korisna su za sve medije, ali i za sve kojima digitalna transformacija predstoji. Odgovorni urednik i urednik digitala su ih predstavili u nekoliko koraka.
Prvo i najbitnije je da kompanija definiše svoju digitalnu strategiju. Počinje se od toga što se iskreno preispitate da li ste zadovoljni tehnologijom koju posedujete. Ako niste, na lošem ste putu. Ako vam je tehnologija zadovoljavajuća, a i dalje niste zadovoljni, onda definitivno nemate nikakvu strategiju. A ako ne znate u šta želite da se pretvorite bolje je da i ne počinjete.
Drugi korak je da pomešate svoje digitalne i analogne ljude. Oni moraju da rade jedni pored drugih, da uče i da se navikavaju na postojanje onih drugih. Digitalcima treba izmisliti nova zvanja (nikako ih ne treba postavljati na već postojeća šefovska mesta), a onda sledi proces nežnog prilagođavanja. Sve dok digitalci ne preuzmu posao na logičan način.
Jedna od najjačih poruka odgovornog urednika Emilija Garsije Ruiza bila je da ako u 2018. imate zaposlene koji odbijaju da se digitalizuju, onda je za njih prekasno. Njihov voz je prošao i ne treba ih motivisati obukama i bilo kakvim podsticajima.
Takođe, ideja da svoj štampani medij podesite da izbacuje i digitalnu verziju je slabija od ideje da budete podjednako uspešni na oba fronta. U Vašington Postu postavili su sebi još dva prioriteta. Sve što rade dele besplatno nastojeći da povećaju bazu čitalaca i da preko toga stignu do oglašivačkog novca. A najvažnije im je da digitalizacija nikako ne uguši njihov glavni cilj, vrhunsko novinarstvo. Godina bez Pulicera u redakciji za njih je izgubljena godina, kažu.
Zaključak je da dobra digitalizacija ne zavisi toliko od novca (kojeg nikada nema dovoljno čak i u najbogatijim redakcijama) koliko od dobrih ideja i otvaranja svih kanala za te ideje. Analogni ljudi moraju biti naročito spremni da umire svoju sujetu i odbace pozivanje na višedecenijsko iskustvo. Kao što i digitalci ne smeju da se ponašaju nadmeno ukoliko im je cilj uspeh zajedničkog projekta.
Ilustrativan primer je insistiranje Džefa Bezosa da „Vašington post“ treba da ima moto digitalizacije, što je urednicima isprva delovalo glupo. Ali, poslušali su ga i pokazalo se da je internet to odlično primio i danas urednici priznaju da ima razloga zašto je Bezos najbogatiji čovek na svetu. Jednostavno, zna kako najjednostavnije da prenese svoju ideju. U slučaju „Vašington posta“ ta poruka je bila: demokratija umire u mraku.
