Ovih dana smo na platformi HBO dobili prvu domaću seriju. Reč je o 10 epizoda političkog trilera/ krimića Deca zla, koji je nastao po istoimenom hit romanu Miodraga Majića.
Scenario su po knjizi uradili Katarina Mitrović i Bojan Vuletić, a reditelji serije su Ivan Stefanović i Vladimir Tagić. Odavno se neka domaća serija nije toliko dugo čekala. Iako je snimljena pre više od dve i po godine, premijera je odlagana bez nekog zvaničnog obrazloženja. Razlog je najverovatnije veoma prozaičan i veoma ličan.
Autor knjige sudija Miodrag Majić je talentovan i veoma čitan pisac političkih krimića, u kojima živopisno i autentično oslikava trenutno stanje domaćeg pravosuđa, kao i njegove sprege sa tabloidnim medijima i centrima političke moći. Ova vrsta kritičkog razotkrivanja svakako nije prijatna nijednoj vlasti, gde je svaka sličnost sa realnim događajima više nego upadljiva.
Autor je tako doživeo brojne napade, što od predstavnika vlasti, što od njihovih medija, pa je verovatno zato serija prilično dugo stajala u nekoj vrsti bunkera. Produkcija Firefly i Telekom Srbije su navodno seriju stavili na led, RTS je odbio da je prikaže, opet navodno, strahujući od reakcije publike na neke od scena, pa se serija tako našla u svojevrsnoj pat poziciji.
Da podsetim, slična situacija se desila kada je na RTS-u prikazana serija Grupa, koja se bavila problemom droge među tinejdžerima i upravo tada je otkriven i otvoren slučaj “Jovanjica”. Gledaoci su praktično u Dnevniku gledali nastavak serije koja je opisivala pokušaj vlasti da uz pomoć organizovanog kriminala dekriminalizuje marihuanu i na pripremljenim plantažama postane najveći legalni diler.
Sličan doživljaj imamo kada gledamo Decu zla gde se uoči izbora desi zločin kojim započinje jedna priča o pravosuđu, policiji, politici i ratovima. U izvrsnoj glumačkoj podeli tu su Radovan Vujović, Jovana Stoiljković, Milica Janevski, Nikola Kojo, Anica Dobra, uz čitav niz odličnih epizodnih uloga. Sadržaj serije vam, naravno, neću otkrivati, jer ne želim da vam pokvarim gledalačko iskustvo, koje ne bih nazvao zadovoljstvom, jer je česta gledalačka reakcija jedna specifična vrsta mučnine, ponekad nesanica. U ostatku autorskog tima posebno bih pohvalio fantastičnu muziku koju su uradili LP Duo i Janja Lončar. Naslovna tema potpuno odgovara atmosferi serije, fantastično gradi saspens i uz mračnije toniranu fotografiju stvara štimung rasnih skandinavskih trilera.
Da se razumemo, ne radi se o plagiranju žanra, već o specifičnom spoju elemenata krimića, uz prepoznatljivo “odmotavanje” priče, koja kao da se piše od kraja ka početku. Ukoliko uporedimo knjigu i seriju, rekao bih da je knjiga ovom ekranizacijom samo dobila jer je priča lišena ponekog suvišnog detalja ili stereotipova vezanih za likove, a dobila je na dinamici pa su likovi istinski oživeli. Pokazuje se, dakle, da je za kvalitetnu seriju potrebno imati sva tri ključna elementa: dobar tekst, dobru režiju i dobre glumce. Naše televizije su emitovale mnogo krimića, ali je fokus tih priča bila glorifikacija i fascinacija bilo balkanskim kriminalom, bilo tajnim službama. U oba slučaja se radi o likovima sa kojima se malo ko od nas može identifikovati. Deca zla opisuju kako funkcioniše taj sistem, odnosno gde sve dopiru pipci te hobotnice. Ukoliko bi moglo da se pravi poređenje, ova serija bi mogla da bude nalik na Gomoru, gde je u delima Roberta Savijana detaljno prikazana sprega kriminala i politike na jugu Italije. Verovatno smo zato ovoliko čekali na njenu premijeru, jer je establišment instinktivno prepoznao opasnost od svake vrste analogije. Tu je i neprijatno podsećanje na ratne zločine, koje bi nekako najradije da kolektivno zaboravimo. Međutim, emitovanje na međunarodnoj platformi HBO je samo spoljna potvrda kvaliteta, jer politički triler mora biti brutalan ne samo u prikazivanju nasilja i zločina, već i u raskrinkavanju njegove političke pozadine. Možda najvažnija pohvala za seriju stigla je od Siniše Pavića, čoveka koji je, poput Miodraga Majića, decenijama svoju inspiraciju pronalazio u pravosuđu.
Serija Deca zla je tako, zahvaljujući sticaju političkih prilika u Srbiji, prikazala onu famoznu spregu nalogodavaca i izvršilaca, ali i odnos vlasti prema kritici koja stiže iz TV i filmske produkcije. Pitanje je kakvu će sudbinu imati glumci i autori koji kritikuju vlast, poput Dragana Bjelogrlića, koji je završio drugu sezonu serije Tajkun. Bez posla je ostao čak i glumac iz sapunice Igra sudbine Ammar Mešić kada je otvoreno govorio o svom političkim aktivizmu i kritikovao aktuelnu vlast tokom protesta protiv nasilja.
Deca zla su odležala u medijskom karantinu, Bjelini filmovi dobijaju nagrade po festivalima u inostranstvu, baš kao i male filmske produkcije, ali se ne zna kada će biti prikazani na domaćim televizijskim kanalima. Tamo vladaju sapunice, ali lako možete ostati bez posla; ako se petljate u politiku, vašeg lika neće biti u narednoj epizodi neke beskrajne, bizarne telenovele. Jedina odbrana svih umetničkih esnafa od uticaja političkih progona oduvek je bila i ostala kvalitet. Ukoliko ste zaista dobri, niko neće uspeti da vas zauvek diskredituje, ućutka i zabrani, vaša odbrana su vaši gledaoci, slušaoci i čitaoci.
