Ima nas koji se sećamo vremena kada je internet imao zvuk. Pištao je i skvičao kada biste se priključivali, to se tada zvalo „modem mantra“. U to vreme verovalo se da je budućnost u povezivanju ljudi, odnosno pristupu informacijama. Krajem devedesetih to je otišlo tako daleko da je sajt za trgovinu čelikom na berzi vredeo više nego ukupna američka proizvodnja čelika, pa još nekoliko puta. Neki su upozoravali da to nema logike, odgovarali smo im da nemaju pojma. Onda je taj investicioni balon pukao te su mnogi mladi internet milijarderi morali da se vrate kući kod mame i tate i nađu pravi posao.
Sada se britanski „Obzerver“ pita da li smo spremni za novi, sličan izazov – vladavinu platformi. Trenutno najpopularniji i na berzi najvredniji internet portali i servisi jesu oni koji povezuju ljude, a suštinski ne proizvode ništa sem tog kontakta. Amazon ili eBay su platforme koje spajaju prodavca i kupca, bilo da je reč o pojedincima ili firmama. Takođe, Amazon vam omogućuje da sami izdate knjigu i stignete do čitalaca bez smaranja sa izdavačima i njihovim urednicima koji bi da vas uče kako se piše. A uvek se nađe neki spektakularan primer („Pedeset nijansi Siva“) kao dokaz da u tom poslu nema granica i da je planetarni uspeh nadohvat ruke. Sada je i Apple lansirao sličan servis (Apple Music), gde se uz malu pretplatu direktno povezuju autori sa onima koji bi da slušaju, uz dodatne trikove za ugađanje vašem uhu.
Još bolji primer je Uber, aplikacija koja povezuje putnike i one koji su spremni da ih voze. Kompanija Uber uporno ponavlja da oni nisu transportno, već tehnološko preduzeće i da je njihov jedini proizvod algoritam. Kada su im južnokorejski taksisti zabranili pristup, Uberovci su tamošnjim građanima jednostavno ponudili taj algoritam bez omrznutog loga. Pa neka se povezuju sami, ako im to U na prozoru (hm…) toliko smeta.
Jer suština je da ja nešto imam, a tebi to treba, pa zašto bismo plaćali druge posrednike. Sem poreza, naravno.
Protivnici platformi kao osnove trgovine kažu da se tako izbegava najvažnija stvar, a to je dugo sticano poverenje, odnosno garancija. Vi verujete platformi koja unapred pere ruke od svega, sem kvaliteta povezivanja. Ona vam omogućuje da kupite tortu od nekog ko ih pravi, ali se ograđuje od valjanosti torte. Ukoliko ste se otrovali, lupanje minusa na sajtu maksimum je vašeg zadovoljenja. Za razliku od torte kupljene u prodavnici ili poslastičarnici (ili na njihovom sajtu) koje za kvalitet odgovaraju pred zakonom.
Sada su američke avio-kompanije krenule u rat protiv onlajn platformi za prodaju avio-karata, tvrdeći da ih platforme teraju da obaraju cene ispod nivoa koji je bezbedan za poslovanje, znači i za živote putnika. Problem je što jednim klikom dobijete na uvid sve cene, pa se opredeljujete za najpovoljniju.
Što je odlično kada ste kupac. Ali da biste imali para, i vi morate nešto da ponudite i to na nekoj platformi koja ubija cenu svima, sem onima koji su smislili način da budu najjeftiniji, isključujući sve „suvišne“ troškove i posrednike. Sa vodom ste izbacili i dete, ali šta vas briga, na internetu možete povoljno da prodate lavor.
