Čvorović u Osijeku

Ništa se suštinski nije promenilo za ovih četrdeset godina otkad je Azra postavila dijagnozu svoje sadašnjice (a naše večnosti), osim što su fraze „nedjeljnih komenta(to)ra“ promenile ideološku formu, ali ne i ubistvenu suštinu. „Nedjeljni komentar“ je tu da povuče granice između onoga što nije, ali mora da bude, i onoga što jeste, ali biti ne sme, a idealan nedjeljni komentator je tip bez kalibra i ideje, ali zato spreman da potegne bilo koji kalibar na bilo koju ideju. Okej, može se ovo reći i jednostavnije, za one bez strpljenja: Nedjeljni komentar, od Štulića do danas i od danas do loše beskonačnosti, zapravo je mala, podla denuncijacija, dočim je Nedjeljni komentator sitni špiclov sklon krupnim, a ispraznim rečima.

Dnevna tiskovina „Večernje Novosti“ oduvek je prirodno stanište Nedjeljnih komentara, a u nekim periodima – ovo je jedan od njih – i nije drugo nego Nedjeljni komentar koji izlazi svakog dana, na velikom broju strana. Pa ipak, i u takvom se izobilju mora znati šta je šta, tako da i VN imaju svog zvaničnog Nedjeljnog komentatora: u svakom nedeljnom izdanju na zaglavnom mestu u listu pojavljuje se Nedjeljni komentar izvesnog Rodića, Filipa Rodića, kojeg je Vučelić Milorad poveo u otkomandu iz uglednog „Pečata“. A najnoviji Nedjeljni komentar štulićevskog lika bez kalibra i ideje odlično pokazuje kako se, kojim to veštinama i izostankom kojih skrupula, stiže do tako prestižne pozicije u jednoj izvrnutoj hijerarhiji.

U napisotini naslovljenoj „Pod Glavaševim krilom“, NK Rodić bavi se, naizgled bez jasnog povoda, notornim hrvatskim ratnim zločincem Branimirom Glavašem i njegovim nepočinstvima, vezanim gotovo isključivo za Osijek i bližu okolinu. Kao i njegovim političkim i medijskim uticajem koji se proteže sve do današnjih vremena. Što jeste i sramno i strašno, mada je malo zazorno kada zgražavanje nad tim dolazi sa adrese na kojoj se uredno slave i uzdižu mnogi koji nisu bolji od Glavaša, samo što su locirani sa „srpske“ strane jedne demonske utakmice.

Dobro, ali šta će našem Nedjeljnom komenta(to)ru baš sada taj Glavaš i taj Osijek? E, zato što se baš u Osijeku, u štampariji Glasa Slavonije, štampa novi dnevni list na tržištu Srbije, zvan „Nova“. Pa šta? – upitaće (se) naivan pitac neki. Eh, šta… U prirodi je denuncijanta da na toksično paranoičan način povezuje stvari, bića i pojave među kojima nikakva neprilična i zazorna veza ne postoji, pa samim tim i da ih posledično izjednačava, u ovom slučaju da „Novoj“, njenim urednicima i novinarima i njenom izdavaču, a valjda i njenim čitaocima, namakne nekakvu glavaševsku senku, ma koliko to bilo nategnuto i, pravo reći, toliko preglupo da ne može biti posledica spontane tuposti nego samo vrlo ciljane zloće.

Ali, nije ovo vrhunac, nego tek pravi početak podlosti Nedjeljnog komenta(to)ra. Vrh dna njegove podlosti nije ono što je u napisotini napisano, nego ono što u napisotini napisano nije, što je iz nje izostalo, što je iz nje unapred izlučeno, jer kad bi bilo sadržano u njoj, samu bi napisotinu u ogromnoj meri obesmislilo.

Svako ko iole prati medijske (ne)prilike u postdemokratskoj Srbiji mogao je mesecima unazad da prati sagu o pokretanju novog dnevnog lista, koje je konstantno odlagano zarad prilično bizarne prepreke: izdavač nije mogao naći niti jednu štampariju opremljenu za ovakav posao, koja bi bila voljna da se upusti u taj aranžman, iako bi joj se ovaj bez sumnje isplatio. Svi su redom ponudu odbijali, a većina nije mnogo ni krila da ne sme da se prihvati tog posla, jer bi joj to bilo ozbiljno i opasno zamereno zna-se-gde. Prostije rečeno, list Nova nije mogao da pronađe štampariju u onolikom Beogradu, Novom Sadu ni drugde u Srbiji, nakon čega je njegovim pokretačima preostalo ili da od cele priče odustanu i pokorno priznaju poraz pred bezakonjem i silništvom, ili da pokušaju da pronađu štampariju izvan Srbije, ma koliko to bilo logistički komplikovano, a verovatno i finansijski nepovoljno. Zašto je to naposletku bio baš Osijek? Postoje dva moguća odgovora, i oba su tačna: 1. Zašto da ne?; 2. Zato što je Osijek fizički vrlo blizu, što nije nimalo beznačajno u trci u kojoj novi dnevnik startuje iz ogromnog minusa, i sa bukagijama na nogama.

Ništa od toga ni u naznakama ne postoji u Nedjeljnom komentaru, jer Nedjeljni komentar, uprkos svom imenu, uopšte nije nikakav komentar nego je denuncijacija, ciljana zapljuvka, forma krivične prijave mimo zakona, jer zakonskog greha ni nema. Da se, naime, radi o komentaru, ovaj teško da bi mogao da ne postavi pitanje kakva je to zemlja u kojoj nema mesta (a ima ga tehnološki, to nije sporno) za štampanje jednog dnevnog lista za koji se zna da velmožama (kojima VN i NK verno služe) ne bi bio po volji. Nego se umesto uzroka lamentira, i to lažljivo i podlo, nad iznuđenom posledicom, a žrtva se huljski povezuje s mrskim dželatom iz susedstva po sistemu „vezivanja za mrca“. Pa otuda ni nedjeljni komentator nije komentator, nego je rehabilitovani Ilija Čvorović, onaj koji je iznova pronašao zaposlenje u Struci, onaj kojeg su se, dakle, setili za Dan bezbednosti. Čestitamo, lepo je biti među svojima, pa makar i u civilu.