Komentar
Stepen državne represije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Ukidanje "Trezora" ne znači jednu emisiju manje u programu RTS-a, to je kulturološki genocid nad sećanjem. Ovde je reč o suštinskom odnosu jednog društva, njegovih institucija prema svojoj istoriji i arhivi
Ove godine je početak letnje programske šeme na RTS-u obeležio potpuni skandal. Ukinuta je emisija „Trezor“, koja već 15 godina pokušava da sačuva istoriju domaće televizije, programe, tehniku, dokumente, fakte, sećanja, a autorka ovog projekta – Bojana Andrić obavestila je javnost o ovome jednim kratkim i oporim saopštenjem.
Potpuno neočekivano, odijum javnosti je bio toliko jak, da su se u javnom servisu otreznili i oglasili saopštenjem u kojem kažu da nije reč o ukidanju, već o „letnjoj pauzi“, koja sleduje svim „autorskim emisijama“ koje će nam se na jesen vratiti osvežene i redizajnirane.
Mogao bih sada pojedinačno da napišem ceo esej o tome zašto ne bi bilo dobro da na jesen ponovo gledamo većinu RTS-ovih autorskih remek-dela. Neke od njih ne bih želeo da gledam, jer postaje besmisleno da novinar čita listu pitanja političarima i trpi njihove uvrede, druge ne gledam jer vikendima ne želim da slušam nečiju dijagnozu i tako dalje. Nema potrebe dokazivati da su autorski dometi aktuelne produkcije RTS-a u ovom trenutku izuzetno skromni. Poslednjih meseci uglavnom se polemisalo o dekolteu voditeljke „Ja volim Srbiju“, dodao bih punim plućima! Na ovaj način se RTS besmisleno nadmeće sa Pinkom ili Prvom u borbi za rejtinge.
Ukidanje „Trezora“ ne znači jednu emisiju manje u programu RTS-a, to je kulturološki genocid nad sećanjem. Ovde je reč o suštinskom odnosu jednog društva, njegovih institucija prema svojoj istoriji i arhivi. Pogrešno je u peticiji svoditi problem na jednu emisiju ili njenog autora. Ekipa „Trezora“ (ili televizijanci, kako ih zovemo) i Bojana Andrić su pokazali da se arhivom mogu „pokriti“ aktuelni događaji iz sadašnjeg vremena, a inteligentnim gledaocima paralela je uvek bila očigledna. Za aktuelno rukovodstvo, očigledno marginalna i subverzivna. Neko je pomislio da RTS ne treba da ima inteligentne gledaoce, ili možda još prozaičnije, neko ne želi da vidi šta je bilo juče ili prekjuče. Zato posle ove peticije mora da se nastavi pritisak da javni servis ne izbriše sećanje zarad dnevnopolitičke korektnosti.
„Trezor“ je mogao otići i korak dalje, sve do devedesetih kada bi mogli svakodnevno da gledamo razvoj aktuelnih aktera političke i kulturne scene.
Slobodno zamislite bilo koju vest iz današnjeg Dnevnika i siguran sam da postoje sati dragocene i neprocenjive arhive na tu temu. Železnički most na Savi – Otpisani, deponija u Vinči – koja gori već više od 20 godina pa je valjda smrdela i tada, fontane u Beogradu – početak svetlosnih efekata na fontani kod SIV-a gde smo leti odlazili kao da gledamo vatromet, sami produžite u nedogled.
Paralele postaju još neverovatnije kada shvatite da smo u političkom smislu došli ponovo u vreme dominacije jedne političke ličnosti i jedne političke partije.
Današnje opredeljivanje oko mandatarke Brnabić nekada se zvalo – partijska diferencijacija, koliko samo tu ima materijala!
Dakle, kreativna upotreba naše istorije kroz televiziju (koja paradoksalno dogodine puni 60 godina), ne znači repriziranje domaćih serija i zasmejavanje publike starim segmentima gde su svi mladi i imaju smešne frizure. To je živ i aktuelan materijal.
Drugi argument koji se pojavljuje u javnosti govori o štednji na RTS-u, što je mnogo licemerno jer celu redakciju čine penzionerka Andrić i jedno zaposleno lice. Tu su i brojni volonteri-saradnici. Nema pristojne opreme, nema studija ni scenografije, emisije se snimaju gerilski.
O interesu za Muzej televizije na Sajmu i zbirku eksponata, kao i za prve naučne radove nastale uz pomoć „Trezora“ ne bih, jer nema dovoljno vremena ni prostora.
Bojana Andrić mora dobiti pomoć da završi sa „Trezorom“ ono što je Radoslav Zelenović morao da završi da bi zaokružio i sačuvao blago Kinoteke. Ne preterujem kad pravim ovo poređenje, a siguran sam da će tek onda Bojana zaista, možda otići u penziju. Kažem možda, jer se smiriti neće, sigurno i tako treba da bude. Na kraju, upotrebiću reči još jedne velike umetnice – Dušice Žegarac – koja je o „slučaju Trezor“ za „Danas“ rekla: „Umesto da su napravili ono što su Hrvati napravili sa Klasik TV (koju je SBB skinuo sa spiska kanala koje emituje, a da nas nije ni pitao šta o tome mislimo), ONI ukidaju ‘Trezor’ jer je, valjda, passe i nekomercijalan. Jedino čime se opsesivno i predano bave je zaglupljivanje i ispiranje mozgova ljudi. A mi koji imamo još nešto u glavi kukamo i zgražamo se, a od toga nikakve vajde nema. Sve treba ukinuti, izbrisati, zaboraviti, sve osim njih! Verovatno bi ukinuli i nas da im ne trebamo. ONI su naša prošlost, naša sadašnjost i naša budućnost. Gde je prag tolerancije, trpljenja i pristajanja baš na sve?!“
Na kraju, držimo za reč menadžment RTS-a, samo vas gledamo – i na jesen…
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve