Znate onu komšinicu ili kolegu koji vas ubeđuju da „Bil Gejc oće sve da nas čipuje“. Skoro sve su u pravu, samo nije „gejc“ nego Ilon Mask i neće nas čipovati vakcinom već će nam čip umetati direktno u glavu. Sve u okviru njegovog novog projekta Neuralink.
Taj projekat pokrenut je pre četiri godine sa ciljem da napravi tehnološki interfejs za naše moždane aktivnosti. Mali čip ugrađen u glavu snima moždane talase i dešifruje njihovo značenje. Mask je prošle nedelje predstavio šta je do sada ostvareno i to nisu dostignuća za zanemarivanje.
Njegov tim vežbao je na miševima i prasićima. Uspeli su da naprave sliku moždanih aktivnosti, čak i da ih ozvuče. Kada mozak izda naredbu da podignemo ruku, čip na ekranu emituje određeni dijagram, kada se ruka spušta, dijagram je drugačiji. Čitajući te signale, kompjuter može da nam kaže kakve je pokrete osoba pravila. Doduše, ovde se ne radi o ljudima nego o miševima i njihovim šapama.
Još zanimljivije je bilo sa prasetom. Ono je hodalo po traci, čip je beležio aktivnost, a kompjuter je dobio novi zadatak. Da predvidi kako će se mozak ponašati, odnosno kakve će signale slati. I to je uradio prilično precizno, linije su se gotovo poklapale.
Zašto je to bitno? Ukoliko kod čoveka postoji neki problem u komunikaciji između mozga i drugih delova tela, čip bi mogao da preuzme tu funkciju, odnosno da bude posrednik. Recimo da paralizovana osoba poželi da pokrene nogu, a nema nad tim kontrolu. Mozak bi „naredio“ takav pokret koji bi čip preveo u digitalnu informaciju i prosledio je drugom čipu koji stimuliše nerve ili mišiće u nozi. Isto bi se postupalo sa veštačkim ekstremitetom, on bi se takođe pokretao voljom a ne nekom drugom mehaničkom komandom.
Čemu onda predviđanje? Pa, da bi se te radnje ubrzale. Ako pomenuta paralizovana osoba poželi da hoda po sobi umesto da razlaže tu radnju na seriju pokreta, dovoljno je da pomisli da želi da dođe do vrata, recimo. Kompjuter prepoznaje nameru i prevodi je u seriju radnji potrebnih za hodanje.
Ovo je samo jedan od načina na koji ova tehnologija može da se koristi. Mask veruje da su implantirani čipovi jedini način da se čovek izbori sa veštačkom inteligencijom koja se ne zamara i svaku radnju obavlja sa zadatom preciznošću. On je na predstavljanju novog čipa kao upotrebnu vrednost, osim gorepomenute, naveo dozivanje tesla automobila ili igranje video-igara. U ovom drugom slučaju motorika nam više ne bi bila ograničavajući faktor, onaj ko brže misli mogao bi bolje da igra od nekoga ko ima brže prste.
Verovatno bi čipovi dobru primenu mogli da pronađu i u sportu, to jest tokom treninga. Čip bi naš servis u tenisu mogao da dovede do savršenstva komandujući mišićima odnosno neuronima kako da se pokreću. Posle dovoljno ponovljenih pokreta telo bi se „naučilo“ jer je vrlo verovatno da čipovani sportisti ne bi mogli da učestvuju na takmičenjima zbog elektronskog dopinga.
Ali bi zato odličnu primenu mogli da nađu tamo gde pravila fer-pleja ne važe, recimo u politici. Čime se rešava ključni problem „novih ljudi“. Nema potrebe da menjamo postojeće, samo im apgrejdujemo čipove.
