Sada je to sasvim izvesno, sajt Kazaa (www.kazaa.com) najveći je muzički pirat na svetu. Pet najvećih svetskih muzičkih izdavača pokrenulo je sudski postupak protiv firme Šerman netvorks, vlasnika sajta Kazaa, s tvrdnjom da bi ova firma, samo da to hoće, mogla da spreči korisnike da na tom mestu bespravno razmenjuju muzičke fajlove.
Muzička industrija tvrdi da najmanje sto miliona korisnika interneta (neki tvrde da je broj barem tri puta veći) mesečno samo na ovom sajtu razmeni tri milijarde muzičkih fajlova od kojih je većina piratizovana. Neki od korisnika će se takođe naći pred sudom, pre svega oni koji na internetu nude više stotina naslova.
Sporovi ove vrste postoje otprilike koliko i razmena fajlova na internetu, a sajtovi su se do sada „vadili“ na to da oni samo omogućuju razmenu, bez ulaženja u to šta korisnici razmenjuju. Što se njih tiče, najbolje bi bilo da korisnici razmenjuju svoje slike, radove, sopstvenu muziku itd. „Mi ih upozoravamo, ali džaba…“, kažu u Šerman netvorku.
Muzička industrija sada im poručuje da naivnost te vrste više ne prolazi, odnosno tvrdi da vlasnici sajtova imaju efikasne načine da pirateriju spreče. No, to bi drastično smanjilo saobraćaj i prihod od reklama te sada obe strane svoje nade polažu u argumentaciju koju nameravaju da izlože pred sudom. Reč je o pipavom procesu, svaka zabrana ili kontrola razmene fajlova na internetu mogla bi da ima nesagledive negativne posledice.
S druge strane, legalna kupovina muzičkih fajlova na internetu je u ogromnom porastu, a od januara će se u Velikoj Britaniji to uzimati u obzir prilikom sastavljanja Top 40 liste hit singlova. Prodaja singlova poslednjih godina je u opadanju, dok je legalno spuštanje sa interneta u rapidnom porastu, pa su sastavljači liste ocenili da se to više ne može ignorisati. Pravi bum očekuje se krajem godine budući da će u narednih mesec dana, tokom božićne kupovine, biti prodat ogroman broj uređaja za slušanje muzičkih fajlova (poput iPod-a). Primećeno je, dakle, da ljudi i dalje pokazuju ogromno interesovanje za kupovanje pesama „na komad“, samo u drugačijem tehnološkom pakovanju od nekadašnjeg vinilnog singla na 45 obrtaja.
Još jedna zanimljiva stvar dogodila se protekle nedelje u Velikoj Britaniji. Nakon bezbrojnih internet četova sa korisnicima u kojima su učestvovali svetski lideri, jedan od njih, britanski premijer Toni Bler, odlučio je da ode korak dalje. On se sa korisnicima mobilne telefonije dopisivao SMS porukama, a procena njegovog PR tima bila je da će tako dopreti do glasača mlađih od 25 godina. Prilično uspešan eksperiment pokazao je, međutim, da su sa Blerom komunicirali ipak oni nešto malo stariji. Transkript razgovora, inače, može se naći na adresi http://www.o2.co.uk/pm.
Pripremajući se za ovu akciju, Toni Bler je javnosti otkrio još jednu veoma zanimljivu stvar, koja verovatno vredi za većinu političara. On, naime, do nekoliko dana pre „razgovora“ nije umeo da šalje SMS poruke! U taj posao uputila ga je ćerka. Političari na vlasti, i tamošnji i ovdašnji, uglavnom koriste službene telefone za koje ne plaćaju račune i nemaju potrebu da se smaraju SMS-ovima, barem dok ne odu u opoziciju. Budući da se svaka politička moda u Srbiji dobro prima biće interesantno videti koji će se ovdašnji političar prvi izložiti SMS „cimanju“ od strane svojih i tuđih birača.
