Ako se ostvare planovi RNIDS-a, uskoro bi internet adrese mogle da se pišu ćirilicom, na radost onih koji se bore za opstanak ovog pisma u modernom vremenu. U ovoj rubrici već je bilo reči o odluci najvišeg internet autoriteta za adrese ICANN-a da se dozvoli upotreba drugih pisama u samom adresiranju.
Kratko da pojasnimo. Do sada je internet adresa mogla da sadrži od arapskih brojeva, engleske abecede, dakle i malih i velikih slova, tačke i crtice. Na primer www.1-2xYz.com (adresa ne postoji, služi samo kao primer). To se zove ASCII kod. I tako su imenovani internet domeni.
Internet domen služi nama ljudima da ga lakše zapamtimo. Kompjuteri koriste sistem od četiri trocifrena broja sastavljena tačkom, da ne ulazimo dublje u objašnjavanje. Međutim, svaki server koji usmerava internet saobraćaj gde god se nalazio na svetu mora da ima nešto što se zove DNS baza, a to je spisak svih registrovanih domena, kako bi znao gde da vas uputi kada ukucate neku adresu. Recimo, vi ste na nekom pacifičkom ostrvu, a želite da čitate „Vreme“ na internetu. Ukucate Vreme.com i pojavi se ovaj tekst. To je zato što lokalni server u bazi pronađe koji kompjuter u svetu drži sajt „Vremena“ i onda sa njega povlači naslovnu stranicu sajta.
To je dugo i lepo funkcionisalo, ali neki sajtovi morali su da se pišu na „tuđem“ pismu, iako nemaju nameru da se obraćaju korisnicima van svog govornog područja. Dobar primer su Kina i Rusija, sa sajtovima na kineskom pismu i ćirilici, čije adrese su doskoro morale da budu latinične, pa makar to bila jedina latinična slova na stranici.
Odluka da se to menja znači da i drugi koji su zainteresovani mogu da kandiduju svoje pismo i formiraju na njemu adrese.
Osim promocije pisma, dobra strana je što se pomoću ćiriličnih domena može još preciznije definisati lokalni internet prostor nego top level domenom .rs koji nosi država. Svi sajtovi na srpskom, bili oni ćirilični ili latinični, mogu imati i ćirilični domen (uz latinični) koji vodi na isto mesto, na naslovnu stranu sajta.
Dobra strana je i što lična imena u i-mejl adresama mogu da se pišu onakva kakva jesu, Mića Petrović više neće biti Mica Petrovic.
Loša strana je što je potrebno da prođe izvesno vreme pre nego što o ovoj promeni bude obavešten svaki server u bilo kom delu sveta.
Jer ako ga nema pomenuti server na Pacifiku, nećete moći da pristupite željenom (srpskom) sajtu, server će misliti da nasumice udarate nešto na mesto adrese. Takođe, problem je i ako kompjuter sa koga pristupate nema ćirilična slova u kom slučaju ste takođe odsečeni, što sve nije slučaj kada koristite sadašnje adrese.
Uključivanje srpske ćirilice u ravnopravna pisma na internetu jeste malo pretenciozan, a možda i skup posao. Ali, reč je o istorijski značajnom poslu, a pokazalo se da je na internetu najjeftinije na samom početku, te je ovo možda najbolji trenutak za apliciranje. Sada preostaje samo da se dogovorimo koji će biti ćirilični domen za Srbiju. Dobra strana je što može da ima 63 znaka i što nema konkurencije koja bi nam otela najbolja imena. Kao što je do sada bio slučaj.
