E, ovo je sada ozbiljna priča.
Kao prvo, mnogo je teže pametno se razvesti nego se glupo venčati. Ponekad je teže čak i ako ste se pametno venčavali, posle dužeg iskustva i isprobanih svih mogućnosti i sklonosti, trezveno i racionalno, u velikoj ljubavi i slaganju. To je tako zato što je ogromna većina razvoda traumatična; jako malo dođu kao olakšanje i oslobađanje. Uostalom, isto vredi i za svaki raskid, mada je iz braka nekako teže izaći nego iz obične neke veze. Ima tu tih naplavina i naslaga zajedničkog života: imovina, čak i najbezveznija; deca – ako ih, daleko bilo – imate, jer su ona najveće žrtve, svim vašim zajedničkim naporima uprkos. Dobro: znam kretene od dece iz dugotrajnih i nikad razvedenih brakova (na primer – ja); znam i sasvim normalnu decu iz razvedenih brakova, ali statistika govori drugačije. Najgora varijanta je ona kada se roditelji zavade, ne razgovaraju i još pritom olajavaju jedno drugo pred decom. Deca onda jako pate, pa posle odrastu, shvate i roditelje preziru do kraja. Mislite o tome. Ima i kad deca čeznu da se roditelji već jednom razvedu i prestanu sa noćnim svađama i još gore, jer – kakvi su glupi – misle da deca to ne primećuju. Taj trenutak treba primetiti i razvoditi se smesta; to je taj pametan razvod.
Inače, pametan razvod nastupa kad se njih dvoje jednoga dana pogledaju i shvate da više nisu jedno za drugo. Jeste: dragi su jedno drugome; lepo im je zajedno; ne svađaju se; imaju fin smiren život i to. Ali – eto. Možda je neko našao nekog drugog; možda nije čak ni to. Pa lepo odu na sud i razvedu se sporazumno, raziđu se, podele se i sve u najboljem redu; možda ostanu i prijatelji – događa se.
Češći je, međutim, slučaj da se uzajamno ne razumeju baš do kraja. Sve i da tada razvod uključi i advokate (na njihovu veliku radost, tj. advokatsku), to je manji problem od zamerki, pasjaluka, zle krvi i – što je najstrašnije – neizrečenih revandikacija među partnerima. Taj neizrečeni deo najgori je: niko se ne usudi da kaže šta mu je u stvari smetalo; šta u stvari zamera onome drugome; a tek povređene sujete (muške i ženske, ne zna se šta je gore)! Te da li je seks postao monoton; te zašto je ko koga počeo da zanemaruje; te nedostatak pažnje; te opšte osećanje dosade, ponavljanja, monotonije uopšte; i na kraju – a zašto to nisi rekao (rekla) na vreme, kad se još moglo nešto učiniti? To, nažalost, ne pomaže: čak i najmaštovitiji i ne-euklidski seks neće spasti brak koji je počeo da se raspada iznutra, iz nekih dubljih i važnijih slojeva. To je kao elementarna nepogoda, viša sila, čin Božji i – kao za tako nešto – tu objašnjenja nema, kao ni krivice. Eto se desilo. Jako je malo razumnih muškaraca i žena koji će tu pojavu shvatiti kao takvu, kao nešto neobjašnjivo, ali i te kako stvarno, kao što se vidi na prvi pogled. Takvi se najpametnije i razvode: ne pitajući se ni zašto, ni ko je tu sada kriv, bez zle krvi i pakosti.
Oni drugi, gluplji, vucaraju se po sudovima, plaćaju advokate, mrze se, ogovaraju se uzajamno kod dece i kod prijatelja, zbog čega i jedni i drugi počinju da ih izbegavaju. Oni mahnitiji hoće i da se late nasilnih sredstava, čega će nas Bog sačuvati: pištolji, puške, ručne bombe, noževi i ostalo; čitajte novine. Ti „zločini iz strasti“, kako to sa slatkom jezom zovu tabloidni novinari, posledica su gluposti: sve se te drame i tragedije mogu izbeći pravovremenim i pametnim razvodom ili rastankom. Nisi ti, sestro slatka, jedina na svetu; niti si ti, brate slatki. Tu je glavna prednost razvoda: hajdete svako svojim putem, veliki je svet, ne svađajte se više ako Boga znate, razvod upravo tome i služi. Ne morate do kraja života da mrzite svog bivšeg i svoju bivšu; Bog je u svojoj premudrosti naselio svet nebrojenim muškarcima i ženama, pak će se naći neko i za vas.
Pravi razvod je onaj gde se beži glavom bez obzira i sa ono imovine što stane u vrh glave u jedan auto; može i u jedan kofer; može i u ono džepova što se nađe. Znam, probao sam sve tri varijante. Auto, stan, frižider, slike; nameštaj, escajg, vaze; ma nosi sve to s milim Bogom, samo me pusti da idem. Pokloni svom novom muškarcu moj omiljeni sako od tvida, ne marim. Ima, naravno, neoprostivih izdaja pri razvodima, ali nećemo sada o tome – isuviše je osetljivo. To su one izdaje kojima se posle vesele tajne službe, na primer, ili one koje ugrožavaju puki fizički opstanak… Ali čovek je kvarljiva roba, kao što znamo – ako znamo, to jest.
Svoju bivšu, sve i u slučaju pametnog i uspešnog razvoda, valja držati na njenom mestu i na uljudnom razmaku, pogotovo ako imate svoju sadašnju. To zna da bude eksplozivna smeša ako čovek ne pazi na taj razmak, verujte mi. A tek ako se njih dve onjuše i slože! Jedino oko čega će se garant složiti, to je da ste vi, čitaoče, jedan običan magarac i da šta im bi da se s vama smuvavaju. Jao, sestro slatka i drugo moja, sasvim te razumem, nije tebi bilo lako, a nije ni meni, ti bar znaš… Razumete šta sam hteo da kažem?
I ovde smo sa temom braka završili.
Nastaviće se.
