Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Zaludan posao.
Ne vredi truda.
Za izbegavanje.
Gnjavaža i prazan provod.
Veća šteta od koristi (srpski: benefita).
Itd.
Sve se ovo odnosi na muškarce i njihove preljube, naravno. Kad je o preljubi kod žena reč, u to se ne bih mešao: to je sasvim druga priča. Koga zanima, može da pogleda kod meštra Alkofribasa, doktora svih nauka, u Pant. liber tertius, glava IX pa nadalje, a naročito glava XXXIV, pa o tome, velim, ne bih razglabao, osim da dodam kako tu ima utehe za rogonje. Kaže, naime, dobri meštar Alkofribas da biti rogat i nije tako loše: to znači da je žena lepa i zgodna; da svog muža više pazi i tetoši; da ga prijatelji cene; itd. Malo li je?
Preljuba je – s muške tačke gledišta – posao problematičan. Evo zašto: ako se nisi oženio kako treba, ko ti je kriv? Ako hoćeš preko hleba pogače, onda si budala. A tek komplikacije! Komplikacije o kojima je reč dele se na taktičke, tehničke, obaveštajno-kontraobaveštajne i operativne. Taktički gledano, drugu ženu koja nije tvoja treba prvo smuvati; to znači ono naporno očijukanje, ašikovanje, namigivanje, njuškanje i već sve to što smo odavno naučili i znamo, ali normalnog muškarca mrzi, jer je normalan i – prema tome – lenčuga. Poželeti ženu bližnjega svoga (retka je ničija) em je greh, em ukazuje na falinku kod muškarca: nesiguran? Hoće da se dokazuje? Kurči se bez potrebe, dakle kompleksiran. Znam: ima prelepih žena na pišle, svakako više nego što bi normalno muško stiglo da naguzi u životu, pa čak ni u dženetu prepunom hurija-radodajki. Dok je mlado, muško tera kera do mile volje, a ni mlade cure, a pogotovo zrele žene nisu s raskida i sve je da ne može bolje biti. Kad se muško smiri, pa oženi, pa sredi i počne da vodi uredan život, te švaleracije postaju, kažem, suvišna gnjavaža. Ajd’ smuvao si je, dobro, strast, krv i sve; da li je i useljiva? Ako nije, kuku vama: sleduju vam hoteli, gajbe prijatelja ili – još gore – roditelja. Čista ilegala, učite se od Zemunaca i Al Kaide kako se to radi. U tehničke probleme spadaju i telekomunikacije: em zaljubljeni vole da seru kao foke preko telefona, em je najsavremenija tehnika neprijatelj svakog ašika. Nekada su se dopisivali, što je već bilo opasno po sebi; ovo je još opasnije: moderni telefoni – pogotovo od ove GSM pasmine – sve pamte i stalno su prisutni na vama (ko vam je kriv?). Dok smo još radili na pejdžere (seća li se neko šta to beše?), čovek je mogao da se vadi: te iscurila baterija, te bio van dometa; sa GSM telefonima to ne pomaže. „Šta je, isključio si se, kurvaru?“; „Što se ti ne javljaš, a?“; itd. Pa sad ti objašnjavaj da si na sastanku, da si bio u tunelu; slede logična pitanja: s kim? a propušten poziv nisi video, a? Razumete me.
Obaveštajno-kontraobaveštajni aspekt još je gori: nema šanse, verujte mi, da vas pre ili kasnije (obično ubrzo) neko ne primeti na pogrešnom mestu i u krivo vreme. Sve su ovo male varoši, da se razumemo odmah; svi se manje-više znamo. Ako probate, kao jedan što ga znam, hotel u centru grada čije ime ću vam uskratiti – iz prve su ga provalili, jer je tamo šank pored recepcije popularan, iako je osoblje nadasve diskretno i poverljivo, ali ne vredi. Znam i sam koliko sam puta slučajno iznenadio potajne ljubavnike na neočekivanim mestima, ali ja sam čovek diskretan i nikada neću reći. Beograd (a tek Zagreb!) je električna varoš i sve sazna odmah, pa vi vidite; u cara Trajana kozje uši, a u brata Đokice švalerka. Često, nažalost, prevarene supruge čine strašnu grešku: odu kod identifikovane švalerke, pa je suoče sa stanjem stvari; tek onda nastane čarlama, čudo i pokora od čega će nas dobri Boga sačuvati!
Naravno da je ljubomora tu važan činilac. Već navođeni meštar Alkofribas (Pant. lib. ter. glava XXVIII) za mušku ljubomoru daje konačni i apsolutni lek (prsten draguljara Hansa Karvela, pa pročitajte kad ste dokoni); od ženske ljubomore leka nema – osim jednoga. Imao sam jednom tako drugara, čoveka čednog i porodičnog, čija je žena bila ljubomorna kao pašče i veoma u tome uporna i temeljita. Požalio mi se, jer da sam ja ko biva čovek iskusan, je li: kune se da nije ni zgrešio, niti pomislio, jadan. Onda sam ga savetovao (Bog će mi oprostiti!) da se pusti u promet i da kresne svako žensko koje mu to milostivo dopusti; kad već trpi zulum i teror, da bar zna zašto. Nije mu se dopao savet (fin čovek), ali sam posle čuo da se srećno razveo i ratosiljao te muke. Ljubomor je težak stvar, od njeg’ pati mlad i star, kažu naši stari po Banatu.
Kad se sve ovo gore izrečeno sagleda sa svih strana, nema tu mnogo mogućih zaključaka. Ako je „plotska žaoka“, kako to zovu popeskare i crnorisci, prevladala i ako je švalerka zaista slađa, sočnija i više obećava, valja se razvesti i ženiti iznova, pa neka ti je dobri Bog u pomoći. Razvod zbog preljube uvek je musav, mrljav, prljav i zazoran, da vas odmah upozorim, a ostavlja i opaku zlu krv. Deca najviše stradaju, ako ih ima, što je već grehota po sebi. Razvoditi se valja razložno i pametno, u prijateljstvu, ali to je druga priča koju ćete uskoro čitati.
Ukratko – ta švaleracija ne vredi truda, napora, novaca i muke. Kad vam kažem.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve