Zaludan posao.
Ne vredi truda.
Za izbegavanje.
Gnjavaža i prazan provod.
Veća šteta od koristi (srpski: benefita).
Itd.
Sve se ovo odnosi na muškarce i njihove preljube, naravno. Kad je o preljubi kod žena reč, u to se ne bih mešao: to je sasvim druga priča. Koga zanima, može da pogleda kod meštra Alkofribasa, doktora svih nauka, u Pant. liber tertius, glava IX pa nadalje, a naročito glava XXXIV, pa o tome, velim, ne bih razglabao, osim da dodam kako tu ima utehe za rogonje. Kaže, naime, dobri meštar Alkofribas da biti rogat i nije tako loše: to znači da je žena lepa i zgodna; da svog muža više pazi i tetoši; da ga prijatelji cene; itd. Malo li je?
Preljuba je – s muške tačke gledišta – posao problematičan. Evo zašto: ako se nisi oženio kako treba, ko ti je kriv? Ako hoćeš preko hleba pogače, onda si budala. A tek komplikacije! Komplikacije o kojima je reč dele se na taktičke, tehničke, obaveštajno-kontraobaveštajne i operativne. Taktički gledano, drugu ženu koja nije tvoja treba prvo smuvati; to znači ono naporno očijukanje, ašikovanje, namigivanje, njuškanje i već sve to što smo odavno naučili i znamo, ali normalnog muškarca mrzi, jer je normalan i – prema tome – lenčuga. Poželeti ženu bližnjega svoga (retka je ničija) em je greh, em ukazuje na falinku kod muškarca: nesiguran? Hoće da se dokazuje? Kurči se bez potrebe, dakle kompleksiran. Znam: ima prelepih žena na pišle, svakako više nego što bi normalno muško stiglo da naguzi u životu, pa čak ni u dženetu prepunom hurija-radodajki. Dok je mlado, muško tera kera do mile volje, a ni mlade cure, a pogotovo zrele žene nisu s raskida i sve je da ne može bolje biti. Kad se muško smiri, pa oženi, pa sredi i počne da vodi uredan život, te švaleracije postaju, kažem, suvišna gnjavaža. Ajd’ smuvao si je, dobro, strast, krv i sve; da li je i useljiva? Ako nije, kuku vama: sleduju vam hoteli, gajbe prijatelja ili – još gore – roditelja. Čista ilegala, učite se od Zemunaca i Al Kaide kako se to radi. U tehničke probleme spadaju i telekomunikacije: em zaljubljeni vole da seru kao foke preko telefona, em je najsavremenija tehnika neprijatelj svakog ašika. Nekada su se dopisivali, što je već bilo opasno po sebi; ovo je još opasnije: moderni telefoni – pogotovo od ove GSM pasmine – sve pamte i stalno su prisutni na vama (ko vam je kriv?). Dok smo još radili na pejdžere (seća li se neko šta to beše?), čovek je mogao da se vadi: te iscurila baterija, te bio van dometa; sa GSM telefonima to ne pomaže. „Šta je, isključio si se, kurvaru?“; „Što se ti ne javljaš, a?“; itd. Pa sad ti objašnjavaj da si na sastanku, da si bio u tunelu; slede logična pitanja: s kim? a propušten poziv nisi video, a? Razumete me.
Obaveštajno-kontraobaveštajni aspekt još je gori: nema šanse, verujte mi, da vas pre ili kasnije (obično ubrzo) neko ne primeti na pogrešnom mestu i u krivo vreme. Sve su ovo male varoši, da se razumemo odmah; svi se manje-više znamo. Ako probate, kao jedan što ga znam, hotel u centru grada čije ime ću vam uskratiti – iz prve su ga provalili, jer je tamo šank pored recepcije popularan, iako je osoblje nadasve diskretno i poverljivo, ali ne vredi. Znam i sam koliko sam puta slučajno iznenadio potajne ljubavnike na neočekivanim mestima, ali ja sam čovek diskretan i nikada neću reći. Beograd (a tek Zagreb!) je električna varoš i sve sazna odmah, pa vi vidite; u cara Trajana kozje uši, a u brata Đokice švalerka. Često, nažalost, prevarene supruge čine strašnu grešku: odu kod identifikovane švalerke, pa je suoče sa stanjem stvari; tek onda nastane čarlama, čudo i pokora od čega će nas dobri Boga sačuvati!
Naravno da je ljubomora tu važan činilac. Već navođeni meštar Alkofribas (Pant. lib. ter. glava XXVIII) za mušku ljubomoru daje konačni i apsolutni lek (prsten draguljara Hansa Karvela, pa pročitajte kad ste dokoni); od ženske ljubomore leka nema – osim jednoga. Imao sam jednom tako drugara, čoveka čednog i porodičnog, čija je žena bila ljubomorna kao pašče i veoma u tome uporna i temeljita. Požalio mi se, jer da sam ja ko biva čovek iskusan, je li: kune se da nije ni zgrešio, niti pomislio, jadan. Onda sam ga savetovao (Bog će mi oprostiti!) da se pusti u promet i da kresne svako žensko koje mu to milostivo dopusti; kad već trpi zulum i teror, da bar zna zašto. Nije mu se dopao savet (fin čovek), ali sam posle čuo da se srećno razveo i ratosiljao te muke. Ljubomor je težak stvar, od njeg’ pati mlad i star, kažu naši stari po Banatu.
Kad se sve ovo gore izrečeno sagleda sa svih strana, nema tu mnogo mogućih zaključaka. Ako je „plotska žaoka“, kako to zovu popeskare i crnorisci, prevladala i ako je švalerka zaista slađa, sočnija i više obećava, valja se razvesti i ženiti iznova, pa neka ti je dobri Bog u pomoći. Razvod zbog preljube uvek je musav, mrljav, prljav i zazoran, da vas odmah upozorim, a ostavlja i opaku zlu krv. Deca najviše stradaju, ako ih ima, što je već grehota po sebi. Razvoditi se valja razložno i pametno, u prijateljstvu, ali to je druga priča koju ćete uskoro čitati.
Ukratko – ta švaleracija ne vredi truda, napora, novaca i muke. Kad vam kažem.
