Interesantna stvar se dogodila na sajtu „Gardijana“ u subotu uveče. Ovaj list angažovao je jednu svoju spoljnu saradnicu da piše blog, iz minuta u minut, tokom Evrosonga. Nije joj prvina, ista ta Hajdi Stivens pisala je ovakav blog i prošle godine. Cinično, zajedljivo i, naravno, duhovito pod uslovom da ne govori o vašoj zemlji (oni sa viškom patriotizma ne treba da čitaju njen prošlogodišnji blog o beogradskom Evrosongu, ima nekoliko otrovnih komentarčića). Autorka priznaje da je ljubiteljka Evrosonga, ali ona koja voli da ga gleda sa sofe i komentariše, baš kao i većina nas, s tim da ona svoje komentare objavljuje.
Šta se kome sviđa stvar je ukusa, tek njoj se Norveška nije dopala uopšte i imala je nekoliko tipično engleskih komentara na mladog Ribaka. „Zašto ga neko ne ubode u oko gudalom, ova pesma definitivno nije moja šolja čaja“, rekla je, da bi se kasnije još više iščuđavala nad uraganskom pobedom Norvežana. Da je samo znala da tamo ne vole ovakvu vrstu humora.
Internet je čudo, dakle, jer je u Oslu i okolini masa sveta očito čitala sve što je te večeri pisano o Evrosongu i mnogi su Hajdine komentare ocenili preteranim i uvredljivim. Toliko da je ovaj blog proglašen zvaničnim stavom „Gardijana“ i kao takav naišao na pravu baražnu vatru norveških novina u ponedeljak. „Gardijan“ je krenuo da se vadi, Hajdi da objašnjava da ubosti nekoga u oko, predstavlja englesku uzrečicu koja joj se učinila zgodnom, ama Norvežane kao da je pobeda toliko opila da nisu bili spremni da čuju nikakva opravdanja.
Što i nije bilo daleko od istine, jer su se neki od Norvežana koji su komentarisali na njenom blogu, uvređeno i ljutito, sutra izvinjavali pišući da su to radili „pod dejstvom“ i da se ujutru nisu ni sećali logovanja na „Gardijanov“ sajt.
I dok su se ovde strasti smirivale, na sajtu „Njujork tajmsa“ se baš raspalilo jer je otkriveno da je glavna kolumnistkinja ovog lista Morin Daud brutalno prekopirala čitav pasus sa jednog bloga potpisujući ga kao svoj. Morin je pisala o bivšem američkom potpredsedniku Diku Čejniju i bezobrazno je pozajmila deo teksta (jednu rečenicu) od Džoša Maršala, inače poznatog u krugovima blogera zainteresovanih za politiku. Opravdanje Daudove bilo je da je tu rečenicu čula od nekog svog prijatelja (ali ni njega nije pomenula u svom tekstu kao izvor). To bi se i dalo progutati da rečenica nema malo komplikovaniju konstrukciju te je neverovatno da se neznatno ne promeni u dva prepričavanja.
Najbolje od svega je što se sama Daudova proslavila kada je kao mlada novinarka uhvatila Džoa Bajdena da je u predsedničkoj kampanji pre dvadeset godina plagirao govor britanskog političara Nila Kinoka. Bajden se, kao gospodin čovek, tada nije pravdao da je govor čuo prethodnog dana na večeri od svog prijatelja, već se povukao iz kampanje. Danas je potpredsednik SAD.
