Samo oni koji slabije prate razvoj interneta u svetu biće iznenađeni podatkom da su prvi masovni izbori na kojima je bilo moguće glasati preko interneta održani prošle nedelje u Estoniji. Naravno, većina prideva vezanih za reč izbori u prethodnoj rečenici je tačna, mada malo preterana. Reč je o lokalnim izborima, a mogućnost da na njima glasa putem interneta imalo je 80 odsto biračkog tela (kako se to obično kaže), što je u slučaju Estonije oko 800.000 građana. Manje od jedan odsto ukupnog broja birača iskoristio je tu mogućnost, što pokazuje da ni u zemlji koja je možda najdalje otišla u uvođenju elektronske administracije u svetu, prihvatanje tih noviteta od strane opšte populacije ne ide brzo. Vlasti se ipak nadaju da će u dogledno vreme jedna petina stanovništva glasati na taj način, a premijer je tu mogućnost iskoristio javno već na ovim izborima.
Način glasanja bio je veoma zanimljiv budući da se postavlja pitanje prevare ili prinude, jer glasač nije pod kontrolom biračke komisije. Postojala je mogućnost da neko dođe do glasačeve elektronske lične karte, makar na trenutak, ali dovoljno dugo da glasa, zatim da ishakeriše sistem i prisili birača da glasa pred njim. Kako bi se izbegle ove mogućnosti, smišljeno je da se elektronsko glasanje odvija tri dana pre fizičkog izlaska birača na birališta. Moglo se glasati više puta, ali se samo poslednje glasanje uzimalo u obzir. Konačno, nezadovoljni ili neodlučni birač mogao je da se pojavi i na biralištu. Kada se registruje (takođe elektronski), njegovo prethodno glasanje izbrisano je iz sistema, a beležilo se samo ono što je zaokružio na papiriću. Idealno za neodlučne.
Da bi sve to bilo moguće, Estonci su najpre morali da uvedu odgovarajuća dokumenta, odnosno ličnu kartu koja izgleda kao klasična platna kartica, doduše sa fotografijom. Potom se trebalo registrovati za onlajn glasanje gde se dobijao poseban pasvord za glasanje. Inače, svaka lična karta, baš kao i platna kartica, ima poseban PIN odnosno PIB (obično šifra od četiri broja), što je u ovom slučaju bio dodatan stepen sigurnosti. Ako glasa od kuće, birač mora imati čitač kartica priključen na računar i dalje je sve najsličnije elektronskom bankarstvu. Za sada nije bilo primedaba da je sistem za glasanje na daljinu bio zloupotrebljen.
Estonija je, kao relativno mala zemlja sa oko 1,3 miliona stavnovnika, u dobroj poziciji da isproba razne vidove elektronske administracije, a može se reći da ostatak sveta, a naročito EU, netremice prati kako se ti procesi odvijaju. Za početak, većina zemalja već je zainteresovana za uvođenje ličnih dokumenata poput estonskih, čak i Velika Britanija u kojoj se odsustvo ličnih karata smatralo dobrom tradicijom. Strah od terorizma, međutim, čini svoje, mada se građanima sada predstavljaju razni benefiti koje će im elektronska dokumenta doneti u komunikaciji sa državom. Naravno, taj komfor građani će plaćati svojom privatnošću. Što će reći, možda i ima besplatnog (ili barem jeftinog) ručka, ali oni koji bi da ga konzumiraju moraće najpre da kažu štošta o sebi.
