Biografije bez porekla

Početkom nedelje nekoliko listova objavilo je apel javnosti koji je uputio jedan poštovalac Zorana Đinđića, a u kojem se traži pomoć u vršenju pritiska na „nadležne“ kako bi se sajt posvećen tragično nastradalom premijeru Srbije konačno osvežio. Sajt o kojem je reč nalazi se na adresi www.zorandjindjic.org i prema tvrdnji autora pisma napravljen je nekoliko dana po atentatu (postavljen je 18. marta 2003) od kada nije menjan. Pismo je, inače, odmereno i dobro koncipirano, odličan primer i-mejl komunikacije, što je rezultiralo objavljivanjem u više medija.

Pomenuti sajt vodi se kao zvanični sajt Zorana Đinđića (to piše i na internet stranicama Demokrartske stranke) iako .org spada među domene koje može registrovati bilo ko. To su neki i iskoristili tako da postoje adrese www.zorandjindjic.com (registrovana da vodi ka portalu za pretraživanje) i www.zorandjindjic.net (takođe poštovalac Đinđićevog dela koji tu verovatno namerava da postavi svoju viziju Đinđićevog života i rada, ali se za sada samo priprema). Đinđić nije jedini čije ime biva upotrebljeno na ovakav način, pre bi se moglo reći da je to na internetu pravilo. Kao primer može poslužiti Ana Lind (Anna Lindh), švedska ministarka spoljnih poslova, tragično nastradala iste godine kada i Đinđić. Probajte razne kombinacije njenog imena „annalindh“ sa nastavcima .com, .net ili .org i slično (ima i www.anna-lindh.org).

Što se prozvanog sajta tiče, on zapravo i nije tako loš, reklo bi se da je sasvim u funkciji in memmoriama. Svedenog je dizajna, donosi preciznu biografiju nastradalog premijera, nešto fotografija napravljenih poslednjih godina Đinđićevog života i tonske zapise njegovih govora (MP3). Posebna vrednost su utisci koje su tih dana beležili posetioci sajta u odeljku „knjiga žalosti“, što naročito ilustrativno govori o sredini marta 2003. u Srbiji. Nesumnjivo je da bi se unapređenjem sadržaja dobile neke nove vrednosti, ali bi se izgubila autentičnost koju ove stranice sada imaju.

Ako sajtu nešto nedostaje to je višejezičnost. Prevod sadašnjeg sadržaja na engleski i nemački (najmanje) bio bi vrlo koristan. Pogotovu ako znamo da se ove stranice pojavljuju među prvih deset odgovora na upit „zoran djindjic“ na Guglu, što znači da se prema njemu pruža priličan broj linkova sa drugih stranica.

Iako ga smatramo zvaničnim, ovaj sajt nema nikakvu „internet tapiju“ na pokojnog premijera, tako da svako ko misli da mu se nedovoljno odužio može da napravi sopstveni, takvih primera pun je internet. Po svojoj prirodi internet je medij inicijative, samo je treba usmeriti ka pravim stvarima. Sada je u javnosti stvoreno interesovanje za sećanje na Zorana Đinđića na internetu što je sasvim dobra osnova i motivacija.