U Srbiji se, tokom aprila, održavaju dva skupa vezana za poslovanje na internetu. Prvi je posvećen elektronskoj trgovini, održava se na Paliću od 21. do 23. aprila (vidi www.e–trgovina.co.yu) i ovo mu je četvrta godina postojanja. Drugi skup održava se 26. aprila u hotelu Hajat u Beogradu u organizaciji International Finance Group (vidi www.ifc.org, a o skupu više na www.elitesecurity.org/tema/48822) i tema mu je ulaganje u informacione tehnologije i internet u Srbiji.
Daleko od toga da je elektronska trgovina u Srbiji u procvatu, ali nije beznačajno da se ta oblast barem ne ignoriše. Pogotovu ako se uzme u obzir da se u svetu događa mini bum internet poslovanja, doduše uz mnogo opreza i rezervi, jer svi još ližu rane od prethodnog, nekontrolisanog, pohlepnog i megalomanskog koji je neslavno i bučno propao početkom 2000. godine.
Internet ili onlajn poslovanje jeste poslovanje budućnosti i ovo nije fraza koju novinari (i ne samo oni) upotrebljavaju kada nemaju ideju šta pametnije da kažu.
Tako govore podaci odnosno istraživanja obavljena u Americi (više na www.online–publishers.org) gde najveći deo populacije između 18 i 34 godine, njih čak 70 odsto, koristi internet kao prvi medij, to jest znatno više vremena provode na internetu nego ispred televizora. Ta generacija (ako je posmatramo homogeno) poseduje još neke specifične osobine. Pre svega potrebu za stalnom međusobnom komunikacijom. To znači da gde god se zateknu nastoje da nađu način da se prikače na internet i održe kontakt sa svojim „društvom“ tj. onlajn okruženjem.
Takođe, najaktivnija su starosna grupa kada je o internet bankarstvo reč (i uopšte, svi oblici elektronskog poslovanja), mada nisu naijinteresantniji bankarima budući da ne spadaju u imućniji sloj stanovništva.
Zaključak ovog istraživanja je: ukoliko nameravate da prodate nešto ljudima ove starosne dobi, priđite im na internetu. Što vodi još jednoj zanimljivoj simbiozi medija, televizije i interneta, i to u oblasti reklama. Sve više je firmi koje svoje proizvode na internetu reklamiraju klasičnim reklamnim TV spotovima trajanja 30 sekundi, „težine“ do 2 Mb, znači prilagođenim širokopojasnom internetu. Korisnici nisu oduševljeni, ali im se poručuje da je maltretiranje reklamama jedini način da internet ne postane preskup.
Internet sazreva zajedno sa ovom generacijom, koja će za pet do deset godina ući u starosnu dob kada mnogo zarađuje i mnogo troši. Naviku da svoje poslove obavljaju na mreži neće izgubiti, naprotiv, mogu je samo širiti i na druge oblasti. Ono što ne bude postojalo na internetu, za njih praktično neće ni postojati i takva analogija biće primenljiva na sav bogati svet.
Stvaranje takvog ambijenta u Srbiji ne treba da ima za cilj samo privlačenje „stranih investitora“ (koji tek što nisu) ili „izbirljivih stranih kupaca“, već formiranje efikasnijeg tržišta koje omogućuje brži obrt. Sve što ostane izvan toga neće biti ekonomija, već turistička atrakcija za one koji vole da prave skokove kroz vreme. Unazad.
