Anatomija jednog morala – Zašto se Dragan Đilas ne uvlači u zadnjicu činovnicima EU i da li je to što govori start predizborne kampanje

Imate li i vi nekog prijatelja koji preteruje? Ja ih imam sijaset. Jedan od tih tvrdi da bi Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda i trenutnom potpredsedniku Demokratske stranke, bilo bolje da je skočio s onog mosta preko Ade nego što je, u danu kada su ljudi šetali po tom mostu, dao intervju beogradskom „Presu“, za koji nikog iole upućenog u medijske prilike u Srbiji ne možete ubediti da nije u njegovom vlasništvu.

Elem, Dragan Đilas je u tom intervjuu, u dogovoru s Borisom Tadićem ili bez dogovora s njim, što nije pitanje bez značaja, konstruisao „anatomiju jednog novog morala“ i najzad progovorio srpski – što znači da se nije uvlačio u stražnjicu činovnicima iz Evropske unije. Naprotiv, Đilas je odjednom postao naš, drčniji i inženjerski praktičniji od tehničara Tome Nikolića, koji još ima dilemu da li Evropa počinje od Ostendea ili od Vladivostoka.

Šta je to nova „đilastovština“ zbog čega se ovaj put ne ide u kazamate Sremske Mitrovice, ali se može završiti u katakombama stranke na vlasti i stranaka koje će, možda, doći na vlast? Stvar je prosta, kao i onda. Onomad su bili narodni heroji s balerinama, a sad su samo balerine.

Đilas se, Dragan dakle a ne Milovan, isprsio i ukratko prepričano rekao… Ali da ja ne budem taj koji ga citira, dopustite da rečeno prepričam kroz tekstove oponenata i benignijih komentatora, barem onih koji nešto znače u srpskoj politici.

Vesna Pešić: Đilas je ljut na EU

Vesna Pešić na sajtu „Peščanika“ piše: „Đilas je ljut na EU, čini se s pravom. Kaže da nas EU tretira kao najlošije đake u školi za EU; stalno nam drži lekcije a ponaša se nefer: propituje nas iz gradiva koje nije predviđeno školskim programom i nema ga u udžbenicima. EU je nepravedna jer primenjuje dvostruke aršine i diskriminiše Srbiju. Eto, nas je terala da održimo gej paradu, a mnoge članice EU je nikada nisu organizovale. Traži se da Romima damo stanove i radna mesta samo zato što su Romi, a nijedna članica EU to ne čini. Ali, Srbi i to moraju. Još je luđe to što Jadranka Kosor mrtva hladna prilikom obeležavanja Oluje pozdravlja generale Gotovinu i Markača, iako je ovu dvojicu Haški tribunal osudio za ratne zločine. A ipak su Hrvati pred vratima Evrope, jer su tobože prihvatili evropske vrednosti. A našem premijeru ni na pamet ne bi palo da čestita srpskim generalima u Hagu, koji su branili zemlju od NATO bombardovanja. I ne može da se prećuti da nam je NATO, by the way, srušio mostove, a posle nam niko nije dao pare da ih ponovo izgradimo. Morali smo to da uradimo sami. I uradili smo. Eto, imamo najlepši most u Evropi, građani su ga videli i hodali po njemu. Mi ćemo tako u EU, kaže Đilas, s najlepšim mostovima. Dodao je još i to da ne treba da zahvaljujemo EU zato što nas je oslobodila viza, jer nam sloboda kretanja pripada sama po sebi, jer smo i mi Evropejci. Ovo poslednje ipak čudi, jer se DS do sada najviše hvalila viznom liberalizacijom.“

„Đilas je sve lepo rekao“, nastavlja Vesna Pešić, „u svom poznatom inženjerskom stilu, blizak mozgu našeg naroda. Jer otkud to ludilo da mi dajemo Ciganima stanove i radna mesta? Normalan čovek pomišlja da su oni u EU totalno poludeli. No, očigledno da odnos prema Romima nije bio Đilasova meta. Teško je poverovati da će Srbija zatezati odnose sa EU zbog gej parade i romskog pitanja. Da bismo razumeli šta to DS žulja, treba čuti druge Tadićeve glasnogovornike. Pre neki dan čulo se kako Rasim Ljajić, ministar i šef famoznog Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, u duge avgustovske dane filozofira na teme Haškog suda i Kosova. Kaže Rasim kako je sada jasno da je Haški tribunal bio samo paravan Evropskoj uniji da od Srbije traži Kosovo kao uslov za ulazak. Izgleda čak i za status kandidata. Umesto da nas nagrade još kad smo predali Radovana Karadžića, vajka se Rasim, oni su se pravili ludi i ništa nam nisu dali. Onda smo zarad tog statusa kandidata predali Mladića i Hadžića, i šta se pokazalo? Aplauza nije bilo, samo tapšanja po ramenima. Posle Mladića, odmah su tražili Hadžića, a posle Hadžića su rekli da moramo da sredimo to sa Kosovom, jer su granice na Balkanu povučene. Ma bitange jedne, samo što ne kaže Rasim, lagali su za haški uslov, a to je bio samo paravan za Kosovo!

Sad je jasno da se zaplet odnosi na Kosovo, a da nema veze s gej paradom i Romima. Htela se poslati poruka EU da ćemo i mi malo da zategnemo. Po svemu sudeći je situacija krajnje ozbiljna. Tadić je u velikom problemu, jer od njegovih obećanja nema ništa. Izgleda da nam ne daju ni Evropu ni Kosovo (…)

U stvari, panika je zavladala, jer u Srbiju dolazi Angela Merkel krajem ovog meseca, s namerom da nas pritisne oko Kosova, da se mirno reše preostali problemi na Kosovu“, zaključuje Pešićeva.

Bakarec, samuraj: Pokrao je DSS

Nebojša Bakarec, samuraj Koštuničinog DSS-a, na sajtu „Novog standarda“, čiji čitaoci, sudeći po anketi sajta, veruju da su „Dveri“ suvereni pobednik narednih izbora, piše:

„Do pre godinu, dve i više, Jeremić je mogao sve. Neosnovano je proglašavan za najpopularnijeg političara. Zadatak je bio da postoji neko za koga se može reći da je drugačiji, bolji od proseka režima i vladajuće stranke. Malo za spoljnu, malo za unutrašnju upotrebu a zadatak je bio i da kraducka politiku DSS.

Danas taj zadatak ima Dragan Đilas. On može i da kritikuje na jedan način povlašćene građane Srbije – Rome, može da govori protiv parade pedera, i … može da izražava evroskepticizam i kritikuje EU. Osim onog prvog, nebitnog (romskog) pitanja, sve to je deo politike DSS. Đilasov zadatak je još važniji nego Jeremićev i ima veću specifičnu težinu jer je Đilas zvanični zamenik Tadića kao predsednika DS (i predviđam, nažalost, naslednik na mestu predsednika DS i prvi kandidat za budućeg predsednika Vlade a potom i kandidat za predsednika Republike). Zadatak je da se uveri antirežimski nastrojen narod da režim ima svoje bolje lice, da ima sposobne ljude, ljude za buduća vremena, eto već za onu budućnost koja će doći sa narednim izborima. Primetili ste da sam upotrebio izraz – nažalost – za Đilasa kao Tadićevog naslednika. Ta žalost potiče od svesti da su DS i pre svega oni koji upravljaju ovom strankom iz inostranstva i iz zemlje pametno odabrali za budućeg šefa DS mnogo većeg političkog prevaranta i manipulatora, mnogo bolji marketinški proizvod od sadašnjeg.“

Vukadinović: Dobro došli u NSPM

I za kraj, ukratko, Đorđe Vukadinović, u „Politici“ od utorka, čovek zanet do te mere dnevnom politikom da nije stigao da doktorira pa će izgubiti univerzitetsku karijeru kako se šuška po gradu: „Iz svih tih reakcija sa visokih mesta oficijelne srpske politike može se zaključiti samo jedno – EU kandidatura je, kao i ‘gej-parada’ (kao nekada ‘puna saradnja sa Haškim tribunalom’), postala instrument pritiska na Srbiju, na delu su dvostruki standardi, ucene i poniženja. E, sad, interesantno je da ove formulacije do u dlaku liče na ono što je, koliko juče, kao i svih prethodnih godina, na ovim stranicama pisala moja malenkost, i o čemu masovno, više ili manje efektno, govore i pišu mnogi komentatori po ‘Politici’ i ‘Novoj srpskoj političkoj misli’. Ne bunim se i ne tražim orden ni ‘autorska prava’. Ne volim sektaštvo, baš kao što ne volim ni njegov antipod – prevrtljivost i beskrupulozni oportunizam. Ukratko: volim kad se ‘istina širi’ i ‘pobeđuje’.

Ali kako možemo znati? Kako da, s jedne strane, ne ispadnemo naivni i glupi, a sa druge, opet, da neopravdano i sektaški ne kaštigujemo potencijalne iskrene preobraćenike koji tek što nisu otpočeli svoju patriotsku i evroskeptičku metamorfozu“, nada se Vukadinović.

Simptomi izborne groznice počinju da se primećuju.