Kada je sredinom 19. veka razvijana železnica u Velikoj Britaniji, tada mnogo većoj nego danas, opozicija tom projektu je bila glasna i sa veoma dobrim argumentima. Tvrdili su da će železnička pruga uništiti predele kroz koje prolazi, da će ih lokomotive zagaditi bukom i dimom, spustiti cenu kuća i zemlje koje im se nađu u blizini, kao i da su velike brzine kretanja vozova od čak 40 kilometara na sat smrtonosno opasne po čovečanstvo.
Njihove strepnje ispostavile su se kao sasvim tačne i opravdane, ali je korist koju je železnica donela Britaniji i celom svetu bila neuporedivo veća. Snagu progresa nisu mogli da zaustave ni očigledno zagađenje niti veliki broj žrtava u saobraćaju koje je železnica donela.
Slično je i danas, samo u saobraćaju informacijama. Železnica je bila proizvod prve revolucije koju su pokretali para i ugalj. Druga je bila na struju, treća računarska i elektronska, a sada smo na pragu četvrte koja radi na informacije.
ŠTA JE TO 5G?
Najkraće i najjednostavnije rečeno, to je peta generacije mobilnog prenosa podataka. Prva generacija najavljena je 1979. i za prenos informacija koristila je analogne radio-signale i uglavnom je služila samo za razgovore.
Zamenila ju je 2G, početkom devedesetih, koja je bila digitalna ili popularno GSM (Global System for Mobile Communication). Počeli smo da šaljemo SMS-ove.
Mreža 3G (UMTS, HSPA) ušla je u upotrebu 1998. i omasovila se u narednih deset godina. Odlikovao ju je brži prenos podataka, prvi put je internet mogao da se koristi na mobilnim uređajima.
4G odnosno LTE (od Long Term Evolution) premijeru je imao u Skandinaviji 2009. Ta generacija omogućila je da filmove i televizijski program na mobilnim telefonima gledamo u realnom vremenu, bez kočenja, ako su uslovi dobri. To znači da je prenos podataka bio desetostruko brži od 3G, dovoljno da mobilni internet postane komforna stvarnost.
Peta generacija mobilne telefonije naziva se, logično, 5G. Omogućuje deset do sto puta brži prenos podataka nego 4G. Brzina prenosa podataka je do deset gigabita u sekundi, a na ivicama dostupnosti oko sto megabita u sekundi. Kašnjenje u prenosu je manje od milisekunde, što je jedna od ključnih prednosti.
Nevolja je što „milimetarski talasi“ koje 5G koristi mogu da ponesu mnogo, ali ne mogu da dobace daleko i ne prolaze dobro kroz prepreke poput zidova tako da je za komforno korišćenje ove mreže neophodno mnogo više baznih stanica nego u slučaju ranijih generacija. Antene će biti na svakom koraku, takoreći.
KAKVE PROMENE ĆE DONETI ONOME ŠTO VEĆ RADIMO?
Iste kakve u drumskom saobraćaju donosi nov auto-put, s tim da se ovaj auto-put prostire do svakog zaseoka i ima slobodnu traku za svaki automobil. Naravno, svi ćemo voziti ferari. Koji može da ponese koliko i šleper, ako nam je to potrebno.
Iako smo sa svakom generacijom dobijali sve bolju uslugu, čak ni 4G nije rešila problem velikih skupova (utakmice, koncerti, mitinzi) gde velika potražnja podataka zagušuje bazne stanice i onemogućava korišćenje. Kod 5G tako nešto ne bi trebalo da se događa, mada treba biti oprezan i sačekati da vidimo kako to funkcioniše u praksi.
Zvuk kod telefonskih razgovora biće kristalno jasan, tehnološki unapređen u odnosu na ovo što sada koristimo. Isto važi i za aplikacije za komunikaciju.
Kao i kod ranijih generacija, da biste koristili 5G mrežu morate kupiti aparat koji joj može pristupiti. Za sada ima tek nekoliko takvih telefona i to u najskupljem segmentu.
ŠTA ĆE NAM OMOGUĆITI?
5G neće samo ubrzati ono što sada radimo već će otvoriti potpuno nove horizonte, kao što je to bio slučaj sa nastankom putničkog avio saobraćaja i to ovog jeftinog.
Mreža će omogućiti samostalnu komunikaciju između uređaja (Internet stvari), a kao najbolji primer za to nude se automobili bez vozača. Oni će komunicirati sa ostalim automobilima i senzorima na putu, a zahvaljujući veštačkoj inteligenciji prepoznavaće prepreke poput čoveka koji iznenada odluči da pretrči put.
I vozači će imati asistenciju kompjutera kako bi se izbegli sudari i regulisala prednost na raskrsnici ili izračunao najbolji i najbrži put u ovom trenutku. Teoretski, neće više biti saobraćajnih prekršaja, a nesreće će biti retke.
Zahvaljujući tome biće moguće formirati kolonu kamiona koji prate lidera, a rastojanje među njima biće bezbedno čak i ako se smanji na jedan metar bez obzira na brzinu. Poput vozova, samo bez šina. Isto važi i za dronove koji će moći da lete u jatima koja će se bez problema ukrštati u vazduhu. Kompjuteri će računati putanju, a brza mreža omogućiće da te informacije razmene na vreme.
Najveća prednost je u smanjenju kašnjenja na vreme ispod hiljaditog dela sekunde te se može smatrati da kašnjenje ne postoji. Predviđa se da bi, recimo, hirurg iz bolnice mogao da operiše udaljenog pacijenta pomoću robotizovane ruke i kamere, kao da se nalazi na licu mesta. Kašnjenje u prenosu informacije manje je od kašnjenja u nervnom sistemu čoveka te bi osećaj bio realan. Kao da svojom rukom dodiruje organe koje operiše.
Ta preciznost koristiće se i u drugim oblastima, što znači da nećemo više gubiti vreme u putovanju da bismo obavili neki (pipav) posao. Naravno, preduslov je da na obe strane postoji odgovarajuća oprema na koju se možemo priključiti.
Verovatno najveću i najbrže uočljivu promenu imaćemo u industriji video igara koje će postati interaktivnije, a u kombinaciji sa virtuelnom realnošću dobiće nove dimenzije. Isto važi i za komunikaciju. VR naočare omogućiće nam da prisustvujemo sastancima na drugom kraju sveta u realnom vremenu i u nerealno dobroj rezoluciji, slično kao što danas razgovaramo Skajpom. Kongresna industrija će stoga doživeti veliku revoluciju.
Najbolje od svega je što 5G mreža omogućuje da svaki pojedinačni korisnik bude prepoznat kako bi mogao da dobije posebnu uslugu. Koliko god da je ljudi oko vas, možete kupiti sebi siguran pristup što sada nije slučaj.
DA LI JE OPASNO PO ZDRAVLJE?
Malo ko bi stvarno bio zainteresovan za 5G da se nije prilično glasno pronela priča da će talasi upućeni ka mobilnim telefonima i sa njih uništavati DNK svega živog na šta naiđu, izazivati rak, peći kožu i činiti svakojake druge zulume. Čuvena je priča da je testiranje 5G antene negde ubilo na hiljade ptica, ali se ispostavilo da je ta vest lažna.
Teško ćete naći naučnika koji bi vam se zakleo da neka tehnologija nema neželjene posledice, tu je oprez uvek neophodan, ali ozbiljna većina (gde „ozbiljna“ nije mera za broj) pobija sumnje vezane za 5G koje su prisutne u javnosti.
Najpre, pomenuti milimetarski talasi nalaze se u nejonizujućem delu spektra, što znači da ne nanose štetu na način kako te čine X zraci (rendgenski) ili ultraljubičasti (sunčanje). Daleko je opasniji svaki prolazak kroz detektor za metal, naročito kroz one skenere na aerodromima (neki lekari savetuju da radije tražite da vas detaljno pretresu ručno). O sunčanju da ne govorimo, mnogo je štetnije provesti na plaži par sati nego biti u 5G mreži mesecima.
Međutim, ovi talasi mogu da izazovu neke druge reakcije u živim ćelijama koje za posledicu imaju rak, dijabetes, bolesti srca i pluća. Da se ne biste odmah prepali, treba naglasiti da se 5G talasi po štetnosti i kancerogenosti nalaze u istoj grupi sa turšijom i kafom. S tim da turšiju i kafu možete da izbegavate ako vam ne prijaju, a 5G mrežu ne.
Dakle, nema baš nikakvih dokaza da će 5G talasi izazvati neke neželjene posledice po žive organizme, ali bi sveopšta povezanost ljudi i uređaja mogla da dovede do ozbiljnih socijalnih poremećaja. Dovoljno je da se osvrnete i vidite mnoge koji u društvu međusobno ne komuniciraju već se zabavljaju mobilnim telefonom. Sledeći nivo je komunikacija sa okolnim uređajima, kao i preveliko oslanjanje na tehnologiju, što je kudikamo rizičnije ako se pažljivo ne uredi. Sasvim je zamisliv život u gradu među milion ljudi, a bez ikakve potrebe da s nekim razmenite reč. Sve ćemo moći da završimo s mašinama.
Zbog pomenutog kratkog dometa 5G antene moraće mnogo gušće da se postavljaju nego ove koje sada koristimo, te će i to imati (vizuelni) uticaj na našu okolinu, poput klima-uređaja ili sigurnosnih kamera.
KADA ĆE 5G DA ZAŽIVI?
Sve značajnije telekomunikacione firme u svetu isprobavaju 5G tehnologiju, uključujući i operatere u Srbiji. Najdalje je otišla Južna Koreja koja tvrdi da ima više od 40.000 5G baznih stanica, a sledi Kina u kojoj su već pokriveni najveći gradovi.
Očekuje se da 2020. bude ključna za širenje 5G, pod uslovom da se to ne uspori najpre zbog zahteva da se bezbednost ove tehnologije dodatno ispita, potom i zbog američko-kineskog trgovinskog rata. Kineske kompanije Huavej i ZTE glavni su proizvođači 5G opreme u svetu, a nalaze se pod sumnjom da kroz tu tehnologiju nameravaju da omoguće kineskoj državi da špijunira druge.
Zbog mnogo gušće mreže baznih stanica koje 5G zahteva i zbog obaveze da se promene mobilni aparati, nije verovatno da se ova mreža omasovi tako brzo. Predviđa se da bi zemlje poput Srbije mogle da budu 5G aktivne tek oko 2025, mada aktuelni sporazumi sa Kinom taj proces mogu da ubrzaju. Ako EU ostane sumnjičava, Srbija bi mogla da ima bolju 5G mrežu od najrazvijenijih zemalja Unije. Mada ni 4G još nije stigla u svaku tačku gde imamo mobilnu mrežu, a ističe joj mandat.
5G ILI NE?
Teško da će tu biti nekog izbora, bolja tehnologija prirodno smenjuje slabiju te će tako i sada biti. Manje je verovatno da ćemo sve ove fantastične najave, počev od vozila bez vozača, brzo videti, to zahteva mnogo veća ulaganja i istraživanja nego IKT sektor.
Realnije je da će u prvih nekoliko godina 5G služiti za igranje igrica na telefonu i inicirati ukidanje kablovske televizije, to jest prebacivanje na mobilni internet. Što povlači sa sobom i totalnu promenu koncepta televizije, što se već sada naslućuje. Olimpijske igre 2024. verovatno ćemo pratiti na mobilnim uređajima umesto na televiziji. Uz dodatnu nadoknadu, obavezno.
Nova generacija pruža fantastične mogućnosti, ali ostala industrija ne može da prati taj tempo. Sačekaćemo malo duže dok američki hirurzi ne počnu da operišu u srpskim bolnicama a da ne budu fizički prisutni.
Prava revolucija dolazi naravno sa 6G o kojoj se već sada priča. E, to će biti nešto, kažu.
