Foto: Jaroslav Pap/Tanjug
Onaj ko stoji iz lažnih dojava o bombama uspeo je da izazove haos. Ali o kome se radi? Postoji više teorija ali, za sada, istražni organi tapkaju u mraku
Samo u jedno nema sumnje – Srbije je izložena sajber napadu. Sve ostalo su nedoumice. Prva i najvažnija je tko stoji iza – na sreću – lažnih dojava o podmetnutim bombama u školama, tržnim centrima, zoološkom vrtu, na aerodromu, u avionima, u Beograđanci…?
Odgovora nema, raznih teorija ima. Jedna glasi da su u pitanju ukrajinski, poljski ili hakeri iz pribaltičkih država. Možda i neka zapadna služba. Zašto bi to radili? Zato da kazne Srbiju zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Ako ne promijeni ovaj stav, može očekivati upade u energetske, saobraćajne i razne druge sisteme od ključnog značaja za funkcioniranje države i društva
Druga teorija uzima kontra azimut. Iza dojava stoje baš ruski hakeri. Naime, demonstriraju s čim će se Srbija nositi ako popusti pred Zapadom i zavede Moskvi sankcije. Isto, kao i u prvoj teoriji, riječ je o upozorenju. Odnosno – ucjeni. Pravi pakao tek može uslijediti.
Neki na sve odmahuju rukom – to se klinci dobro zajebavaju. Tvrde da ih ima mnogo sposobnih da konstruiraju i pošalju mejlove kojim nije moguće ući u trag. Motiv im je – prema ovoj teoriji – stvaranje reputacije u izvjesnim hakerskim krugovima i njeno potencijalno unovčavanje.
Šteta uslijed lažnih dojava nije mala. Mnogi roditelji napuštali su radna mjesta kako bi se pobrinuli za djecu, a da i ne govorimo o prometnim gužvama, zastojima, prekidima u poslovanju, izgubljenoj dobiti…
Posebno je pogođena policija. Pored direktnih i velikih troškova angažiranja, stoji činjenica da je sada mnogo policajaca na mjestima gdje nisu trebali biti i da zbog toga trpe njihove redovne aktivnosti.
U svakom slučaju, onaj tko stoji iz lažnih dojava o bombama uspio je izazvati kaos. Panike u zemlji nema, ljudi su mahom iznervirani i frustrirani. Otprilike – kao petkom u saobraćajnom špicu. Međutim, može li na tome ostati?
Najgore od svega je da se buduće dojave prestanu prijavljivati radi očuvanja rutinskog poslovanja. Isto tako i da policija samo ovlašno postupa prema njima. Naime, bez obzira koliko neko lažno dizao poviku na vuka, to ne znači da on neće zaista jednom doći. U konkretnom slučaju, možda su ovi koji stoje iza lažnih dojava u stanju i postaviti negdje bombu – čisto da bi ih shvatili ozbiljno.
Na kraju, na potezu je BIA. Ako nije u stanju sama da se izbore sa sajber napadom, neka traži pomoć prijatelja. Jer ako ovo ostane neriješeno – a toliko je vidljivo u javnosti – čovjek se mora upitati, što li je tek prošlo ili prolazi ispod radara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
