Osam rudara je stradalo, a 21 je povređen u rudniku mrkog uglja „Soko“ kod Sokobanje. Završen je prvi deo istrage, nije bilo eksplozije, rudari su se ugušili od velike količine metana. Iza osam rudara ostalo je dvanaestoro dece, među njima i beba koja se rodila početkom ove godine.

Tako, u najkraćem, glasi vest koja je 1. aprila potresla Srbiju. Kao što je uobičajeno u sličnim prilikama, oglasili su se nadležni ministri, ostali političari, predsednik države, izrazili saučešće, obećana je pomoć porodicama nastradalih.

Normalno je i da se postave pitanja o uzrocima tragedije. „To je cena rudarskog hleba. Ne dešava se često, ali se dešava. Biće istraga, naravno, ali nije to do loših odluka bilo koga. To se u struci zove ‘izboj gasa i materijala’. Da je sreće da svi rudnici imaju zaštitu kao ‘Soko’, tamo je zaštita bila najbolje, ali viša sila…“, kaže poznanik, rudarski inženjer sa višedecenijskim iskustvom iz jame, duboko potresen smrću kolega.

Mediji kao mediji u takvim prilikama, oni ređi izveštavaju profesionalno, neki jure izjave porodica i poznanika nastradalih, što je mučno samo po sebi, ali takva im je suština. Ono što osećaj mučnine pojačava je da se, čak i oko ovakvog događaja, „pozicioni“ i „opozicioni“ štampani i elektronski tabloidi nadmeću tako da se jasno vidi kakva im je uređivačka politika.

„Pozicioni“ lešinare samo na tuzi najbližih, protivno svojoj tabloidnoj prirodi ne dotiču se ni štapom ikakvih uzroka tragedije (državna je firma, ko zna kako bi se tumačilo ako se samo i zapita da li je moralo tako da se desi); „opozicioni“ bi da po  svaku cenu pronađu da je neko kriv, valjda po logici da je uprava rudnika jednako država i vlast.

Možda, kako kažu optužujući naslovi, „Svedočenja porodica žrtava otkrivaju: Rudari poslati u smrt“ (mada u nastavku vesti nema ničega što takav vrišteći naslov opravdava); možda su se „Rudari u Sokobanji uzalud 10 dana bunili, znali da su u opasnosti“; jeste da kaže „Radnik rudnika ‘Soko’ o uslovima rada: Katastrofalni, nula“ u naslovu jedne od „opozicionih“ vesti (i u njoj sadržaj ne opravdava naslov), ali bar ponekad bi i tabloidi trebalo da imaju savesti i izveste samo o onome što se sigurno zna, bar iz pijeteta prema mrtvima i njihovim porodicama, koliko god da „klik“ košta.

Ljudski je, a i profesionalno.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com