U Srbiji, izgleda, ništa bez bagera. Onaj bager koji je Džo bagerista vozio 5. oktobra 2000. ostao je simbol pada Miloševića i definitivnog obračuna demonstranata s policijom.
Juče su čak dva bagera postali simboli režimske moći. Na mostu na Savi u Šapcu jedan bager je probijao kordon nezadovoljnih građana koji su blokirali put zbog usvajanja izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji. Onih zakona, kojima je radni kamp SNS-a inostranim firmamma poput Rio Tinta omogućio da se legalizuje oduzimanje privatne svojine.
Po već razrađenom scenariju, policija se sklonila, a lokalni huligani i kriminalci su udarajući okupljene građane čekićima, motkama i šipkama oslobađali prolaz konvojima naprednjaka koji su se uputili u Beograd na svečanu akademiju u Areni povodom obeležavanja 13 godina od osnivanja SNS-a. Bager je vozio naprednjak, a huligani s motkama stigli su na poprište u državnim škodama sa zatamnjenim staklima. Policija je hapsila demonstrante, ali ne i huligane s motkama.
Drugi bager-maneken „Radiša“ postavljen je u beogradskoj Areni, kao veliki brat onog sa šabačkog mosta, iza kojeg su se pojavili batinaši. Vučić ga je pred hiljadama naprednjaka predstavio kao simbol „graditeljskih poduhvata“, reda, rada i napretka.
Naravno da Vučić u svom govoru nije spomenuo razlog blokiranja saobraćajnica, ali je okupljenima u Areni objasnio da su oni „koji su uništili Srbiju“ pokušali da ih spreče da dođu na skup, da im „zabrane kretanje i slobodu“. Nije izgovorio reč „fašizam“, to je Ana Brnabić učinila za njega. Rekao je da su mu ljudi slali poruke da ih „pusti“ da se „obračunaju sa ovima što su blokirali“, a on ih je očinski opomenuo „to su naša braća i sestre, nećemo sukobe“.
I to je skrinšot Vučićeve vladavine.
Na ulici kapuljaši sa motkama prebijaju goloruke građane, a pred krcatom Arenom i TV kamerama predsednik Srbije pruža ruku pomilovanja istim tim isprebijanim građanima nazivajući ih „uništiteljima Srbije“. Valjda da im poruči da nije baš siguran kako bi završili da je „ljude koji su mu slali poruke“ pustio da se obračunaju sa njima.
U SNS-u, sem novih ljudi, ništa novo. Ta stranka je za 13 godina mnogo puta „promenila krv“. Ko se još seća Tomislava Nikolića, koji je naprednjake uveo u vlast 2012? Olivera Antića, Radoša Ljušića, Saše Mirkovića, Vladimira Cvijana…?
Novi ljudi su metod Vučićeve vladavine. Predsedništvo je na jučerašnjoj skupštini sa trideset članova prošireno na sto, u Glavnom odboru sad ih je više od hiljdu. Nećemo saznati ko su svi oni jer na sajtu SNS-a ta informacija nikad nije bila dostupna, ali Vučićeva poruka je jasna: ni članovi GO, ni članovi Predsedništva stranke nisu nikakvi ekskluzivci, lako ih je sve zameniti s novih hiljadu, i još hiljadu. On može šta hoće, npr. da za novu potpredsednicu postavi Nevenu Đurić, mladu nadu SNS-a koja mu je privukla pažnju nastupima u TV duelima s opozicijom. Pomalo u njenoj senci bili su Ana Brnabić, Vladimir Orlić, Miloš Vučević, Marko Đurić i Aleksandar Šapić. I među potpredsednicima je, dakle, gužva. Jedan je samo Vučić.
Izbor predsednika stranke je odložen za sledeću skupštinu, posle izbora 2022. Opet je zapretio da je ovo poslednja kampanja koju će on voditi, jer se neće više kandidovati za šefa SNS-a.
SNS-ov radni kamp ne sme da stane. Novi ljudi treba da pedaliraju u predizbornoj kampanji brže i jače od onih koji posustaju. Izborna Skupština SNS-a i priredba u Areni bile su Vučićev signalni pištolj: Kampanja je počela. I ovo je poslednja prilika da mu se svi dokažu.
Samouvereni Vučić će morati u narednim danima da se bavi strategijom gušenja pobune koja je počela da se valja ulicama Srbije. Batinanja i hapšenja demonstranata – opasna su opcija. Ovaj silazak ljudi s društvenih mreža na ulice posledica je višegodišnjeg ignorisanja činjenice da postoji deo Srbije koji ne pristaje na njegove uslove.
Rio Tinto je samo otvorio ventil.
