Čak i ako Amerika uvede sankcije NIS-u, da li će Srbija imati dovoljno nafte za sopstvene potrebe – zavisiće od hrvatske državne kompanije.
Jadranski naftovod (JANAF) je firma koja je u većinskom vlasništvu države Hrvatske, a preko nje u Srbiju stiže gotovo sva nafta koju država uvozi – čak 90 odsto.
JANAF sa NIS-om ima potpisan ugovor za transport 10 miliona nafte do 2026. godine, ali je pitanje da li će ovaj dogovor ispoštovati ukoliko Sjedinjenje Američke Države budu uvele sankcije Naftoj industriji Srbije.
I sam premijer Hrvatske Andrej Plenković je nedavno, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, izrazio zainteresovanost da se ovo pitanje što pre reši.
„Moramo naći održivo rešenje koje je dobro i za JANAF i za ekonomiju Srbije“, rekao je Plenković nakon razgovora sa Vučićem.
„Mislim da nikom nije u interesu da bilo ko, pa ni Srbija, ostane bez nafte, i Hrvatska sigurno neće biti ta koja će biti predvodnik takve politike“.
Iz JANAF-a za sada nisu komentarisali navode o sakcijama.
Čija nafta teče JANAF-om
Jadranski naftovod je izgrađen još 1979. godine, a glavni terminal je na hrvatskom ostvru Krk. Celo područje naftovoda je tada bilo deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Danas se JANAF-om distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.
Da se i sama Srbija slabo snadbeva ruskom naftom pokazalo se još 2022. godine, kada je Evropska unija zabranila da kroz JANAF teče ruska nafta.
Tada se ispostavilo da najveći udeo u ukupnom obimu nafte koji uvoz NIS već godinama zauima nafta tipa „kirkur” iz Iraka i kompanija koje ne zavise od uvoza ruske sirovine.
Kroz celokupni Jadranski naftovod ukupno dve trećine stiže „crno zlato“ iz Iraka i Kazahstana.
Šta je sa domaćim izvorima
Proizvodnja sirove nafte iz domaćih izvora je u 2024. godini u Srbiji trebalo da dostigne 811 hiljada tona. To je oko 23 odsto od ukupne količine koju troši Republika Srbija, barem prema Odluci o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu.
Odluku je potpisao Ivica Dačić.
Srbija ima 870 naftnih i 69 gasnih bušotina, a najveća nalazišta se mahom nalaze u Vojvodini, s obzirom da u tom predelu ima dosta fosilnih ostataka iz perioda Panonskog mora.
Sprema li se Amerika zaista za sankcije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 4. januara sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom o rezultatima saradnje iz prethodne godine i unapređenju bilateralnih odnosa, napisao je Vučić na svom Instagramu.
„Tema razgovora bilo je i uvođenje sankcija NIS-u“, dodao je Vučić.
Vučić je rekao i da mu je podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije Naftnoj industriji Srbije, što Fernandez nije komentarisao za sada.
Kristofer Hil izjavio je 23. decembra 2024. godine izjavio da nema najave da će biti uvedene sankcije protiv Naftne industrije Srbije, ali da postoji zabrinutost SAD jer je to jedina rafinerija u Srbiji, a koja se nalazi u ruskom većinskom vlasništvu.
„Rusija nastavlja da vodi rat protiv Ukrajine, što je varvarski, jer ovo je 21. vek, a to i dalje traje. Postoji zabrinutost da NIS u ruskim rukama finansijski pomaže Moskvi u ratu u Ukrajini. To treba razmotriti“, dodao je tada Hil.
On je ipak rekao i da konačna odluka o NIS-u ni na koji način neće uticati na srpsku privredu.
