Prosečna starost automobila 17 godina: Srbija je i dalje dom za evropske krntije

Prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina i jedina smo jedina zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom, što predstavlja ne samo ekološki, nego i bezbednosni problem, rekao je Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.

„Statistike govore da 84 odsto godišnjeg tržišta putničkih automobila čine polovni automobili, a svega 16 odsto novi. Očekujemo da će se ova godina završiti sa oko 26.000 prodatih novih putničkih automobila, a da će se, otprilike kao i prošle godine, uvesti oko 130.000 polovnih“, rekao je Ćorović za televiziju Insajder.

On je istakao da je Srbija jedina država na Zapadnom Balkanu u kojoj je dozvoljen uvoz euro 3 i 4 motora, što su automobili proizvedeni od 2000. godine pa nadalje.

„To znači da u Srbiju možemo da uvezemo automobil star 24 godine, što je zabranjeno u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Bitno je istaći da takva vozila nisu samo ekološki, već i bezbednosni rizik, jer su prešli veliki broj kilometara i pitanje je u kakvom su stanju njegove komponente, koje utiču na bezbednost vozila“, kazao je Ćorović.

On je podsetio da je Vlada Srbije pre dve godine usvojila Program za zaštitu vazduha, sa Akcionim planom, i da je tu bilo definisano da se od 1. januara ove godine zabrani uvoz vozila sa euro 3 i 4 motorom, a od 1. januara 2025. čak i sa euro 5.

„Nadamo se da će se to u nekoj budućnosti ipak realizovati, da ćemo to ograničiti i da ćemo doći bar do euro 5 standarda“, naveo je Ćorović.

Mrtvo slovo na papiru

Ipak, za sada sve ostaje mrtvo slovo na papiru.

„Neophodnost je da se podmladi vozni park iz bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških razloga. Ne smemo da dozvolimo da se druge zemlje rešavaju zabranjenih vozila, svog otpada, tako što ih izvoze u našu zemlju“, govorila je ranije ove godine Aleksandra Đurđević iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova za RTS.

Docent sa Mašinskog fakulteta Predrag Mrđa istakao je da takvi automobili sa razlogom napuštaju evropsko tržište. „Mi, kao konzumenti, onda ovde imamo, to što imamo“, kaže Mrđa.

Dodatni problem je što su velikom broju automobila sa Euro 3 i 4 standardom, skinuti sistemi za prečišćavanje izduvnih gasova, što ih svrstava među najveće zagađivače vazduha.

I odluka o redovnoj kontroli izduvnih gasova i katalizatora „na čekanju“ je bar do 2025. godine.

Vozni park skoro „punoletan“

I veliko međunarodno istraživanje „Vremena“ iz novembra prošle godine pokazalo je da je Srbija oaza za evropske starudije.

Stručnjaci su uvereni da se Srbija – kao ni druge siromašne zemlje Balkana, Afrike ili centralne Azije – još dugo neće izbaviti od sudbine da vozi evropske krševe.

Sredinom prošle godine Evropska komisija (EK) predložila je da se stariji, dotrajali automobili, popularni „polovnjaci” više ne prodaju i ne izvoze van EU. Ali za sada je sve ostalo na predlogu

„Zapad hoće da bude čist i održiv, odgovoran za sebe, ali ne za druge – izvozi prljavu tehnologiju da zagađuje do kraja roka trajanja. Isto radi i Kina – ovde kod nas ne poštuje ni minimalne standarde“, rekao je ranije za „Vreme” Marko Vujić, docent na Fakultetu političkih nauka koji se bavi pitanjima ekologije.

Zašto Srbija ne zabrani uvoz

Resorni ministar Goran Vesić govorio je ranije kako je realan cilj da se prosečna starost vozila do 2030. godine obori na 14 godina. Nije mu pravo što Evropljani ovde izvoze sve i svašta. „Oni neće da zabrane izvoz jer tako omogućuju građanima dodatni prihod. Nema smisla svoje probleme izvoziti drugima u Evropi, ali to tako uvek ide“.

Ako već Evropa ne želi da zabrani izvoz, zašto barem Srbija ne zabrani uvoz najstarijih automobila?

„Nismo mi dovoljno bogata zemlja da možemo da promenimo propis preko noći i da od sutra svi voze automobile Euro 6”, pričao je Vesić. „Ljudima treba vremena da se naviknu, nemaju svi novca da odmah zamene automobil“.

Srpski mediji svake godine pišu da će konačno biti zabranjen uvoz vozila sa Evro 3 i Evro 4 standardom. Ali, isto su pisali i prošle i pretprošle godine. Navodno je mera više puta razmatrana u Vladi, ali se od nje odustajalo u strahu da se ne naljuti siromašnije biračko telo.

Izvor: FoNet/RTS