Očajnička potraga za kvalifikovanom radnom snagom

U jednoj učionici u Čenaju u Indiji oko 20 medicinskih sestara uči nemački vrtoglavom brzinom. Imaju šest meseci da nauče jezik kako bi mogle da rade u Nemačkoj.

Ramalakši, jedna od njih, kaže da njenoj porodici nije bilo lako da plati više hiljada evra kako bi ona završila školovanje za medicinsku sestru. Sada, oseća potrebu da im se oduži.

„Moj cilj je da radim u inostranstvu. Želim da finansijski obezbedim porodicu i da sagradim sebi kuću“, rekla je za DW.

Vlada južnoindijske savezne države Tamil Nadu finansira kurs jezika kako bi smanjila nezaposlenost i porodicama lošijeg imovinskog stanja pružila priliku na globalnom tržištu rada. Privatne agencije zatim povezuju indijske medicinske sestre sa potencijalnim poslodavcima.

street-3321426_1280

Potrebno stotine hiljada kvalfikovanih radnika

Nemačka očajnički traži kvalifikovanu radnu snagu, jer takozvana „bejbi-bumer“ generacija odlazi u penziju u narednim godinama, dok se istovremeno rađa premalo dece.

Bolnicama nedostaju medicinske sestre, školama nastavnici, a IT sektor vapi za programerima.

Ekonomisti Instituta za istraživanje tržišta rada (IAB) u Nirnbergu procenjuju da Nemačka mora svake godine da privuče 300.000 kvalifikovanih radnika samo da bi se održalo postojeće stanje.

Bez njih bi Nemci morali da rade duže, da kasnije odlaze u penziju — ili bi jednostavno bili siromašniji, rekao je istraživač IAB-a Mihael Oberfihter za DW.

India Germany

Izbeglice – kvalifikovani radnici

Prema najnovijim podacima Savezne službe za migracije i izbeglice, oko 160.000 stranaca sa boravišnom dozvolom vodi se kao kvalifikovana radna snaga.

Ali ta služba je zadužena i za obradu zahteva za azil miliona izbeglica koje su poslednjih godina stigle u Nemačku zbog ratova i sukoba, poput onih u Siriji i Ukrajini. Zbog nedostatka digitalizacije, nemačka birokratija je spora.

Naglo povećanje broja izbeglica i neuspeh vlade da ih uključi na tržište rada doveli su do rastućeg nezadovoljstva migracionom politikom i jačanja podrške krajnje desnoj, antimigrantskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD).

Uloga „gastarbajtera“ u nemačkom privrednom čudu

Posle Drugog svetskog rata Nemačka je doživela ekonomski procvat koji se i danas opisuje kao „privredno čudo“.

Tokom pedesetih, šezdesetih i početkom sedamdesetih godina privreda je rasla toliko brzo da je mladoj demokratiji bila potrebna radna snaga iz inostranstva.

Nemačka je sklopila zvanične sporazume o zapošljavanju sa zemljama poput Italije, Grčke, Turske, Jugoslavije i drugih, kako bi obezbedila stalan priliv radnika.

Do 1973. kada je ta politika postepeno ukinuta, 14 miliona ljudi došlo je da radi u Nemačku. Zvali su ih „gastarbajteri“, jer je vlada pretpostavljala da će se posle nekoliko godina vratiti kući. Međutim, mnogi su ostali da žive u Nemačkoj.

Birokratske prepreke

Danas, uprkos ponovnoj potrebi za radnicima, migranti se suočavaju sa brojnim preprekama na tržišti rada.

Nakon što je završila fakultet u Nemačkoj Zara iz Irana u početku nije smela da radi. „Prošlo je skoro godinu dana dok nisam dobila termin da promenim studentsku vizu u radnu“, rekla je za DW.

Zara tečno govori nemački, predaje na univerzitetima i bavi se istraživanjem. Ipak, posle više od šest godina u zemlji još nije dobila trajnu radnu dozvolu i mora da se javlja vlastima svaki put kada promeni posao.

„Ponekad se pitam: da li želim da živim ovde“, rekla je, razmišljajući da li je trebalo da ode u Kanadu kao neki njeni prijatelji koji su u međuvremenu dobili kanadsko državljanstvo. „I dalje moram kroz sve ovo da prolazim posle šest i po godina.“

Advokat za migraciono pravo iz Kelna, Bjern Majbaum, kaže da Zara nije usamljen slučaj. „Nažalost, isto je širom Nemačke“, rekao je za DW.

Njegova kancelarija godišnje vodi oko 2.000 takvih slučajeva, pokušavajući da ubrza procedure. Među klijentima su „lekari, medicinske sestre, inženjeri, vozači kamiona“.

Glavni problem je, kaže, to što službe za imigraciiju imaju premalo ljudi, pa podnosioci zahteva čekaju „mesecima ili čak godinu dana“.

„To je jednostavno frustrirajuće. A to nije poruka koju treba da šaljemo svetu. Mi se takmičimo za radnike.“

Odnos prema strancima kao problem

Kajalvli Rajavil obilazi pacijente u klinici BDH u Valendaru. Bolnica je specijalizovana za neurobiološku rehabilitaciju, pomaže pacijentima da se oporave od moždanog udara ili nesreća.

Rajavil je u Nemačkoj tek nekoliko meseci, dolazi iz Tamil Nadua u Indiji. „Nemački jezik mi je u početku bio posebno težak. Ali šef i kolege su mnogo pomagali meni i drugima, poštuju nas“, rekla je za DW.

Foto: AP Photo/Michael Probst

Ona je jedna od oko 40 medicinskih sestara iz Indije i Šri Lanke koje je klinika zaposlila poslednjih godina – uglavnom preko agencija koje klinici naplaćuju između 7.000 i 12.000 evra po uspešnom zapošljavanju.

Jerg Bibrak, šef sestrinskog osoblja, kaže da za Indijce koji ovde žele da rade, problem predstavlja odnos prema strancima u Nemačkoj, posebno rasistički incidenti.

„Sve češće nas pitaju o političkim dešavanjima, uključujući i različite partije“, rekao je za DW, dodajući da je sve teže učiniti da se novi zaposleni iz inostranstva osećaju dobrodošlo.

Nostalgija, porodični problemi i prilagođavanje novoj kulturi življenja, dodatni su izazovi zbog kojih strani radnici često ne ostaju nakon uobičajenog dvogodišnjeg ugovora.

Kako ubrzati proces?

Da bi ostala konkurentna u globalnoj trci za medicinske sestre iz Indije, klinika BDH sada nudi program stručnog obrazovanja za mlade Indijce koji su tek završili srednju školu. To bi ubrzalo zapošljavanje — koje obično traje i do devet meseci — i izbeglo komplikovano priznavanje stranih kvalifikacija, dodatno otežano različitim pravilima u 16 nemačkih saveznih pokrajina.

Bibrak smatra da migracione službe moraju biti „brže“, a zakoni „ujednačeniji“ da bi Nemačka postala „privlačnija“ za mlade talente.

„Svi kažu da su nam potrebni kvalifikovani radnici. Ali još smo daleko od kulture dobrodošlice u kojoj sve funkcioniše glatko.“

Izvor: Dojče vele (DW)