Foto: TanjugTrgovci od 1. septembra moraju da objavljuju cene na novi način što bi trebalo da zaštiti potrošače. Sistem je do sada funkcionisao kao da je iz prošlog veka
Potrošači će od septembra 2026. moći na internetu detaljno da pogledaju koliko koštaju proizvodi koje žele da kupe u svojoj lokalnoj trgovini. To propisuje Zakon o zaštiti potrošača jer je donet novi Pravilnik o uslovima, sadržaju i načinu objavljivanja cenovnika.
Glavni instrument za informisanje kupaca je Portal otvorenih podataka. Ovde će potrošači moći da pogledaju koliko košta roba na malo i to za širok spektar proizvoda svakodnevne potrošnje. Uslov je da pazare u većim lancima marketa, koji su u prethodnoj poslovnoj godini ostvarili prihod od prodaje veći od tri milijarde dinara.
Slična „usluga“ je dostavljena građanima i u decembru 2025. godine, a Miniistarstvo trgovine ju je najavilo kao „platformu koja će doprineti da se normalizuju cene.“ To je bio novi sajt Nacionalne platforme o cenama. Ipak, ispostavilo se da su potrošači dobili samo sirovu bazu podataka u kojoj imate na hiljade proizvoda koje je nemoguće lako upoređivati.
Trgovci će biti dužni da za svaki svoj prodajni objekat javno objave podatke o cenama širokog spektra proizvoda. To se odnosi na mleko i mlečne proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu i čaj, sveže voće i povrće, hleb i peciva, meso i ribu, smrznutu hranu, kao i šećer, med, brašno, testenine, ulje i masti, pirinač, so i začine.
Obaveza transparentnog prikazivanja cena obuhvataće i proizvode iz drugih kategorija – kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, sredstva za ličnu negu i kozmetiku, hranu i opremu za bebe, pelene, alkoholna pića, kao i hranu namenjenu kućnim ljubimcima.
Podaci o cenama neće biti dostupni samo u prodavnicama, već i na internet stranicama trgovaca. Tamo će morati da budu objavljeni u digitalnom formatu koji omogućava automatsku obradu podataka. Nije dovoljno navesti samo proizvod i iznos koji kupac treba da plati – za svaku stavku moraće da budu dostupni i naziv proizvoda, proizvođač odnosno robna marka, bar-kod, jedinica mere, maloprodajna cena i iznos izražen po jedinici mere.
U slučaju da je proizvod deo prodajne akcije i da se prodaje po nižoj ceni, u cenovniku će morati da bude iskazana i ta cena. Uz nju će biti obavezno navedeno kada akcija počinje i kada se završava. Podaci će uključivati i stopu PDV-a, kao i oznaku koja određuje o kojoj vrsti cenovnika je reč.
Nova pravila posebno uređuju situacije u kojima trgovac navodi različite cene u svojim prodavnicama. Ukoliko se cenovnici razlikuju od objekta do objekta, svi oni moraće da budu javno dostupni, uz preciznu informaciju o tome na koje se prodavnice pojedinačni cenovnik odnosi.
Sličan princip primenjivaće se i na prodaju preko interneta i druge oblike trgovine na daljinu. Ako se određene cene odnose upravo na takvu prodaju, to će morati jasno da bude označeno. Kupcu će tako biti omogućeno da vidi razliku između cene koja važi u fizičkoj prodavnici i one koja se primenjuje prilikom online kupovine.
Pravilima se predviđa i dugoročno čuvanje podataka o cenama. Cenovnik koji je bio na snazi prvog dana svakog meseca moraće da bude sačuvan i objavljen kao deo posebnog skupa podataka, bez mogućnosti njegovog naknadnog brisanja.
Na Portalu otvorenih podataka biće moguće pronaći dve vrste informacija: pregled cenovnika koji je važio prvog dana konkretnog meseca, odnosno istorijski presek, kao i trenutno važeći cenovnik. Time će biti moguće naknadno utvrditi koje su cene bile aktuelne u određenom periodu.
Svaki novi cenovnik postaće važeći umesto prethodnog. Ipak, ranije zabeleženi mesečni preseci neće biti uklonjeni, već će ostati trajno dostupni. Trgovac koji nakon poslednje objave nije menjao cene neće morati da postavlja novi cenovnik sve dok do promene ne dođe.
Kako bi se različite vrste podataka lakše razlikovale, cenovnik će imati standardizovanu oznaku koja pokazuje njegov status. Na osnovu te oznake biće jasno da li je reč o trenutno aktuelnom cenovniku ili o istorijskom pregledu cena sačuvanom za određeni mesec.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
