Jeftino i brzo, to je odlika kineske aplikacije za onlajn kupovinu Šejn koja je došla i u Srbiju. Šejn ima i sopstveni modni brend, a još u 2022. godini je ostvario prihod od 24 milijarde dolara, što je suma skoro ista kao i etablirani trgovci odećom Zara i H&M
Nakon što je zahvaljujući veoma agresivnoj reklamnoj kampanji aplikacija za internet kupovinu Temu za samo nekoliko meseci postala gotovo neizostavan način kupovine kod velikog broja građana, u Srbiji će se pojaviti još jedna kineska onlajn platforma za kupovinu – Šejn.
Korišćenje Šejna omogućeno je sporazumom koji je Javno preduzeće Pošta Srbije sredinom avgusta sklopilo sa mađarskom poštom.
Iz tog preduzeća su naveli da će taj sporazum, a time i korišćenje aplikacije Šejn, za korisnike značiti bržu i lakšu isporuku robe, koja će nakon završetka postupka carinskog nadzora, na adrese korisnika biti isporučivana u roku od 72 sata.
Navedeno je i da će se mreža JP Pošta Srbije sa sadašnjih 500 do kraja godine proširiti na 1000 paketomata namenjenih isporuci pošiljaka.
Uspeh zahvaljujući generaciji Z
Šejn je pre svega poznat po prodaji relativno jeftine odeće, a za uspeh te platforme zaslužna je njena popularnost među potrošačima generacije Z.
Kompanija u početku nije bila uključena u dizajn i proizvodnju, već je nabavljala proizvode sa veleprodajnog tržišta odeće u kineskom gradu Guangdžou.
Od 2012. godine, Šejn je počeo da uspostavlja sopstveni sistem lanca snabdevanja i transformisao se u prodavca na malo. Kompanija je uspostavila svoj lanac snabdevanja u Guangdžou sa mrežom od više od 3000 dobavljača, ali se suočila i sa ozbiljnim kritikama zbog navodne zloupotrebe dece za rad.
U 2022. godini Šejn je ostvario prihod od 24 milijarde dolara, što je suma skoro ista kao i etablirani trgovci Zara i H&M.
Vrednost Šejna je te godine procenjena na 100 milijardi dolara, a prema pisanju magazina „Bloomberg Businessveek“ Šejnov poslovni model je imao koristi od trgovinskog rata između Kine i Sjedinjenih Država, posebno u pogledu poreskih olakšica.
Poslednjih godina Šejn se suočio sa sudskim sporovima u kojima je ta kompanija optužena za kršenje autorskih prava i zloupotrebu brendova.
Suočila se i sa tužbama koje uključuju konkurentnost, bezbednost proizvoda i optužbama za utaju poreza, kršenja zakona o radu i kršenja ljudskih prava.
Dostupne stotine hiljada proizvoda
„Gardijana“ piše da je Šejn brend odeće koji se najviše pretražuje na Guglu, najveći je „brzi“ prodavac odeće u SAD i jedna od najpopularnijih aplikacija za kupovinu na svetu.
Internet stranica Šejna ima desetine kategorija kao što su odeća za žene, odeća za one sa istaknutim oblinama, dom, deca, muškarci i lepota, iako je bazično orijentisan prodaji odeći za žene.
Na Šejnu su dostupne stotine hiljada proizvoda, a mnogi od njih su razvrstani u originalne Šejnove kolekcije. Tu su, na primer, jednobojna trikotaža i trenerke sa izrezima, ali i odeća sa delikatnim cvetnim printom, čipkom i mašnicama.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
