Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Poskupljenje električne energije najavljeno za jesen moglo bi najviše da pogodi domaćinstva koja se greju na struju, posebno ona sa većom potrošnjom.
Novo poskupljenje električne energije očekuje se najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, u skladu sa obavezama koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kojim je predviđeno postepeno usklađivanje cena električne energije.
Još nije poznato da li će se poskupljenje sprovesti kroz povećanje cene kilovat-sata, izmene blok tarifa ili kombinaciju obe mere, a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Biznis.rs očekuje da će to biti kroz višu cenu struje, uz zadržavanje postojećeg tarifnog sistema.
Prema njegovoj proceni, verovatno će pokušati da se zaštite domaćinstva sa manjom potrošnjom, dok će najveći teret povećanja podneti potrošači koji se greju na električnu energiju i zbog veće potrošnje ulaze u plavu ili crvenu zonu.
„Treba imati u vidu da povećanje cene električne energije ne znači automatski isti procenat rasta računa. Konačan iznos zavisi od ukupne potrošnje, tarifne zone, odnosa više i niže tarife, kao i drugih obračunskih stavki, pa će domaćinstva sa velikom zimskom potrošnjom osetiti znatno veće povećanje od proseka”, navodi Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.
Inverter klime će biti povoljnije rešenje
Poskupljenje će, prema njegovim rečima, najviše pogoditi domaćinstva koja se greju na električne kotlove i klasične grejalice, jer će zbog velike potrošnje lakše ulaziti u skuplje tarifne zone.
„Nasuprot tome, inverter klime će i nakon poskupljenja ostati jedan od najekonomičnijih načina grejanja, zahvaljujući višestruko većoj energetskoj efikasnosti. Zato nije isto svako ‘grejanje na struju’ – razlika u troškovima između električnog kotla i kvalitetne inverter klime može biti veća nego između različitih energenata”, dodaje on.
Liste čekanja za pelet
Pixabay/fotoblendPelet
Kako se približava grejna sezona raste interesovanje za pelet, pa u pojedinim delovima Srbije već postoje liste čekanja za njegovu nabavku. Istovremeno, u Beogradu su najavljene moguće promene u načinu obračuna centralnog grejanja.
Na pitanje kakva su očekivanja u pogledu troškova različitih sistema grejanja tokom predstojeće zime, Zdravković ističe da cena peleta zavisi od odnosa ponude i potražnje, kao i troškova transporta, zbog čega povećano interesovanje pred grejnu sezonu dodatno utiče na rast cena.
„Sa trenutnim cenama od oko 38.000 do 42.000 dinara po toni, pelet više nije automatski najjeftiniji izbor za grejanje. Kod daljinskog grejanja naplata prema stvarnoj potrošnji može biti pravednija, ali samo uz kvalitetno merenje i mogućnost regulacije grejanja. U suprotnom, energetski neefikasne zgrade i dalje će imati visoke troškove, bez obzira na novi model obračuna”, smatra sagovornik.
Studija slučaja toplotne pumpe
Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.
Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja je detaljno otkrila kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.
Predmet analize jeste porodična kuća u Grockoj površine oko 150 metara kvadratnih, koja je stara oko pedesetak godina, ali je prošla temeljnu renovaciju. U objekat ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage devet kW.
Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno.
Najjeftnije je bilo grejati se na drva
Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2025/2026. imala su domaćinstva koja su se grejala korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, pokazala je prošlogodišnja analiza Agencije za energetiku.
Domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imala su troškove od 76 hiljada dinara. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa bili su oko 60 hiljada dinara, dok je ugalj bio 78 hiljada.
Troškovi grejanja električnom energijom se svake godine uvećavaju. Domaćinstva koja su koristila termoakumulacione peći imala su troškove od 102,7 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.
Bitnija je izolacija
On podvlači da ne postoji univerzalno najjeftiniji sistem grejanja jer to zavisi od izolacije objekta, njegove površine i dostupnosti energenta.
„Ipak, za dobro izolovane stanove inverter klima će najverovatnije ostati najisplativiji izbor, dok je gas i dalje veoma konkurentan tamo gde je dostupan. Pelet je dobra opcija, ali uz cenu od oko 40.000 dinara po toni njegova prednost je znatno manja. Direktno grejanje na struju električnim kotlovima i grejalicama ostaće najskuplji način grejanja, posebno za domaćinstva koja ulaze u crvenu tarifnu zonu”, ističe Zdravković.
On smatra da na račun za grejanje mnogo više utiče energetska efikasnost objekta nego sam energent.
„Loše izolovana kuća može trošiti i dva do tri puta više energije od dobro izolovane. Zato je u većini slučajeva isplativije prvo uložiti u izolaciju, stolariju i regulaciju grejanja, a tek potom menjati sistem grejanja. Najniže račune ove zime imaće domaćinstva koja kombinuju dobru energetsku efikasnost sa efikasnim sistemom grejanja”, zaključuje Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku i diplomirani inženjer elektrotehnike.
Računi za struju skočili deset odsto
Računi za struju od početka godine značajno su viši, iako se cene kilovata nisu menjale. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine iznosila je 9,6 odsto.
Iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije, a naredno poskupljenje najavljeno je najkasnije do 1. oktobra 2026, računi za struju beležili su značajan statistički skok u januaru, februaru i martu.
Na rast računa uticalo je više faktora. Pre svega, efekat je imalo uvođenje „nove“ crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.
Istovremeno, dodatni uticaj imalo je preneto poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Kako se podaci za prvi kvartal 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to poskupljenje još nije bilo na snazi, međugodišnji rast cena za domaćinstva dostigao je gotovo deset odsto.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Država nudi da građanima plati 50 odsto nove stolarije kako bi se sačuvala energija. Koliko je ovaj projekat zaista uspešan? Mogu li zainteresovani lako do novih vrata i prozora, a Srbija do uštede energenata za grejanje ili hlađenje?
Global Finance dodelio je Raiffeisen banci šest priznanja za digitalno bankarstvo u Srbiji, uključujući nagradu za najbolju digitalnu banku za stanovništvo
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
