Srbija iako ima nižu cenu gasa u poređenju sa prošlom godinom, i dalje je visoko zavisna od ruskih izvora energije, što podstiče pitanje stabilnosti cena i sigurnosti snabdevanja
Tokom ove godine veleprodajna cena prirodnog gasa u Srbiji bila je u rasponu od 30 do 40 evra po megavatčasu, a trenutna cena je 38 evra – što je jeftinije u odnosu na isti period od pre godinu dana kada je cena bila 45 evra po megavatčasu. Stručnjaci ocenjuju da je Srbija skoro pa u potpunosti zavisna od ruskog gasa, kao i da u narednom periodu može očekivati relativno stabilan rast njegove cene, objavila je Nova ekonomija.
Kako je ovaj portal nedavno objavio, Srbiji su od ovog meseca na raspolaganju i dodatne količine od pet miliona kubnih metara dnevno ruskog gasa, po cenama koje su ispod onih koje važe na evropskim berzama.
Cena ovih dodatnih količina iznosi 377 evra za hiljadu kubnih metara gasa – približno 37 evra po megavatčasu, dok je cena na tržištu ove nedelje bila na nivou od oko 410 evra za hiljadu kubnih netara, odnosno oko 41 evro po megavatčasu.
Sada, cena koju krajnji kupci, potrošači plaćaju jeste 46,2 evra po megavatčasu u Srbiji, dok u pojedinim državama u Evropi maloprodajna cena prelazi i 100 evra.
„Najnižu maloprodajnu cenu gasa plaćaju Mađari – čak 26 evra po megavatsatu, Hrvati 49 evra, Rumuni 62 evra, Bugari i Grci 75 evra, a potom slede Slovenci sa oko 100 evra, Nemci 116 evra, Francuzi 128 evra“, kaže za Novu ekonomiju Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije.
Kako on objašnjava, cene su tokom juna i jula bile oko 30 evra po megavatčasu, a krajem leta cene su počele da rastu zbog povećanja tenzija na Bliskom istoku, kao i usled većeg rizika snabdevanja gasom kroz Ukrajinu.
Miloš Zdravković, ekspert za energetiku, navodi kako se „gas kod nas prevashodno koristi za grejanje, a u Evropi se izuzev toga primenjuje kao važan ‘industrijski sastojak’ u tehnologiji proizvodnje u hemijskom i petrohemijskom pogledu”.
Puni kapaciteti, ne očekuje se skok cene
Isto tako, on ističe važnost gasa u proizvodnji električne energije – navodeći primer da se u Evropi minimum 20 odsto električne energije proizvodi upravo iz gasa – te da to jasno ukazuje na zavisnost koju Evropa ima od ruskog gasa.
Danilo Pavićević, finansijski analitičar Momentum Securities, navodi da se „cena gasa kreće u skladu sa određenim tržišnim i makroekonomskim okolnostima – inflacijom, rastom BDP-a, kamatnim stopama, a u narednom periodu možemo očekivati relativno stabilan rast cena gasa”.
Stručnjaci iz energetike su se usaglasili da je još „u avgustu i septembru popunjenost skladišta gasa dostigla vrednost od 90 odsto – te shodno tome, usled punog kapaciteta ne očekuje se da ćemo imati pritiske na tražnju koji bi kasnije rezultirali i skokom cene“.
Sa druge strane, na pitanje šta država generalno može da uradi kako bi zaštitila malog čoveka, Pavićević odgovara kako se jedan od vidova zaštite može naći u potpisivanju dugoročnih ugovora, a uz to predlaže i obezbeđivanje alternativnih izvora gasa, kao i primenu „strožih” regulativa.
Na pitanje u kojoj meri zavisimo od ruskog gasa, Željko Marković ističe kako je istina da smo izgradili gasni interkonektor prema Bugarskoj i da se od sledeće godine očekuju isporuke gasa iz Azerbejdžana, ali bez obzira na to, Srbija u znatnoj meri zavisi od ruskog gasa.
Isto tako, Miloš Zdravković naglašava kako bi „u teorijskom smislu Srbija mogla da se okrene nekom drugom, ali praktično ne, budući da je ruski gas iz cevovoda daleko jeftiniji u odnosu na alternativne“.
Izvor: Nova ekonomija
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
