Bojkot prodavnica: Ali, šta kad nema alternative?

Pad prometa od gotovo pedeset odsto – to je rezultat prošlonedeljne jednodnevne obustave kupovine u velikim trgovinskim lancima u Hrvatskoj, kao bunt potrošača zbog visokih cena namirnica, piše Dojče vele.

Vođeni uspehom koji je takav vid iskazivanja nezadovoljstva stvorio kod komšija, slična akcija na snazi je i u Srbiji.

Naime, Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo je građane da tokom današnjeg dana bojkotuju kupovinu namirnica u velikim trgovinskim lancima.

Iz udruženja ističu da su duži vremenski period poredili cene proizvoda u zemlji i regionu, čime su došli do zaključka da su cene proizvoda u Srbiji među najvišim u Evropi, a da su pojedini domaći proizvodi jeftiniji u susednim državama nego kod nas.

Zbog toga je, kažu, jedino preostala direktna obustava kupovine u tim trgovinama.

Sumnja u dogovaranje cena

Komisija za zaštitu konkurencije je u oktobru prošle godine pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri trgovinska lanca – Deleze, Merkator S, Univereksport i DIS – zbog sumnje da su dogovarali cene i time prekršili određene odredbe Zakona o zaštiti konkurencije.

Tadašnji ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović rekao je da je u pitanju „veoma ozbiljan postupak“, koji bi mogao da rezultira velikim kaznama, a nije isključio ni mogućnost potencijalnog zatvaranja pomenutih kompanija.

Međutim, Komisija se više nije izjašnjavala o tom postupku, Srbija je u međuvremenu ostala i bez Vlade, a trgovinski lanci su, prema rečima predstavnika Efektive, nastavili s neobuzdanim rastom cena.

„Ovo je bojkot upozorenja“

„Dogorelo je. Očekujem da potrošači pokažu jedinstvo i solidarnost, uzvrate udarac i pokažu da se ne slažu sa cenovnom politikom najvećih trgovinskih lanaca. Ovo je naš pokušaj da ih nateramo na snižavanje cena“, kaže za DW Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

On napominje da je današnji bojkot „pokazna vežba i za trgovce i za potrošače“, kako bi uvideli „na šta smo spremni“. Iako je u pitanju jednodnevna obustava kupovine, zamisao je da se ide na nešto rigoroznije mere, kako bi se postigao dugoročniji efekat.

„Svaki bojkot ima svoju logiku i podrazumeva promenu navika. Ako danas pokažemo jedinstvo, sledeći korak bi bilo targetiranje jednog ili dva trgovca na duži period, nedelju ili deset dana. Time bi im se poremetili novčani tokovi, tako da je ovo, zapravo, bojkot upozorenja“.

Gavrilović ističe da bi pad tražnje uzrokovao i pad cene, te je uveren da, „ako nateramo najveće trgovinske lance da snize cene, i ostali će učiniti isto“.

Veće učešće države i povećanje konkurencije

Ekonomistkinja Jelena Žarković ipak nije previše optimistična po pitanju najavljenog bojkota. Ona smatra da će on postići samo jednokratni efekat i smanjiti promet za taj dan, ali bez trajnijih rešenja, te da su kupci nemoćni u okviru postojećih tržišnih uslova.

„Kupci nemaju uticaj jer nemaju alternativu, jedino su im dostupni veći trgovinski lanci. Naravno, postoje i male prodavnice u kojima su cene nekih proizvoda niže, ali ih ima znatno manje“, objašnjava Žarković za DW.

„A ako se maloj radnji isplati da joj cena bude niža nego u Maksiju, i da i pored toga ostvari profit, možete li onda da zamislite koliko on uzima?“

Stoga ona smatra da će ovaj bojkot više biti simboličan, ali da zapravo „neće promeniti ništa“, sve dok se ne budu regulisali sveukupni tržišni uslovi i država u tome ne uzme veće učešće.

„Rešenje je da se završi postupak koji država vodi i da se vidi da li je tu bilo nekog usklađivanja cena“, kaže ona.

„Uz to, potrebno je i povećanje konkurencije dovođenjem novih lanaca na tržište, koji u svakom kvartu mogu da imaju neku manju prodavnicu. Jedino tako možete da se takmičite u cenama, a sve to je uloga države“, ističe profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Opštenarodni bunt ohrabrio ljude“

Žarković smatra i da je pogrešan tajming za ovakav vid bojkota, jer su „sve oči uprte u studentske proteste“. Ona podseća i da je 24. januara na snazi bio generalni štrajk, kome su se pridružile pojedine radnje, a građani su pozivani na uzdržavanje od kupovine u prodavnicama.

Sve to, kaže, na neki način iscrpljuje građane i bilo bi efikasnije da se odigrava u nekom drugom trenutku.

Gavrilović iz Efektive, pak, ističe da je upravo „opštenarodni bunt ohrabrio ljude“, te da je „interes zajednički, a trenutak sazreo“.

Kupci s kojima smo razgovarali uglavnom smatraju da je bojkot opravdan i planiraju da uzmu učešće u njemu. Za neke je on samo simbolični vid pružanja podrške, dok neki misle da je ovo samo početak većeg bunta.

„Bojkotom šaljemo jasnu poruku da nismo pasivni potrošači i da možemo da utičemo na tržišne uslove, kako bismo dobili pravednije cene i bolji standard života“, rekla nam je jedna devojka.

S time se saglasila i mlada mama Tatjana, koja je za DW istakla da bi „dugoročniji bojkot dao bolje rezultate, ali od nečega mora da se počne“.

Efekti već vidljivi?

Pojedini kupci su napomenuli i da se efekti već naziru, jer je Univereksport izdao saopštenje u kome je svojim dobavljačima predložio da se cene vrate na nivo pre poskupljenja.

Ima, naravno, i onih koji su sumnjičavi po pitanju bojkota. „Ne znam šta će se ovim postići jer ljudi moraju da nabavljaju proizvode. Da li ću ja sutra ili danas da napunim korpu ništa ne menja“.

Bojkot kupovine u velikim trgovinskim lancama za danas je planiran i u susednoj Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a u Hrvatskoj je od juče na snazi sedmodnevni bojkot tri velika trgovinska lanca, koji će trajati do 5. februara.