U zemlji u kojoj vlast neprestano govori o ekonomskom napretku, rastu plata i penzija, dovođenju velikih stranih investitora, izložbi Ekspo koja će izmeniti sliku Srbije, jedan poveći grad već dve decenije nama ispravnu pijuću vodu.
Dvadesetog januara 2004. godine zvanično je zabranjena upotreba vode iz zrenjaninskog vodovoda zbog nedozvoljenog nivoa arsena.
„I pre toga ta voda nije bila za piće, samo su to tada zvanično saopštili“, kaže za „Vreme“ Branislav Grubački Guta, Zrenjaninac, aktivista, pokretač Novog optimizma.
Procenjuje se da Zrenjaninci dnevno potroše oko 20.000 evra za kupovnu flaširane vode. U ovom gradu danas žive mladi ljudi kojima iz slavine nikada nije potekla pijuća voda.
Na pitanje kako se u Zrenjaninu živi bez pijuće vode, Grubački kaže da ni njemu samom nije jasno.
„Kao neko ko se celog života trudio da asocijacija na Zrenjanin bude nešto dobro, prosto sam skadalizovan tom činjenicom da je prva asocijacija na Zrenjanin to što 20 godina nema pijuću vodu“, kaže Grubački.
Preteča politike „pa šta“
Kaže i da je za njega Zrenjanin i situacija u kojoj se nalazi praktično preteča priče koju vlast forsira, a koja se može svesti u: „Pa šta“.
„Nemamo pijujuću vodu. Pa šta. Imamo aferu lažne fabrike vode. Pa šta. Ta priča o odlaganju rešenja je sindrom cele Srbije, ali je sa slučajem pijuće vode u Zrenjanunu doživela kulminaciju. Ja ne znam da se o nekom problemu toliko pričalo, a da nije rešen“, ističe Grubački.
Ugovor o izgradnji fabrike vode, vredan 25,6 miliona evra, potpisan je u aprilu 2012. godine sa nemačkom firmom „WTE Wassertechnik“, ali je ubrzo bio raskinut.
Grubački kaže da nikada nije do kraja razjašnjeno kako je do raskida ovog ugovora došlo, a radi se o preduzeću sa najvećim renomeom iz ove oblasti.
Šta rade Zrenjaninci?
Pokret Kreni-Promeni će u Zrenjaninu obeležiti taj „neslavni jubilej“ od dve decenije bez vode. Kako je saopšteno iz tog pokreta, Zorica Čordašić iz zrenjaninskog dela organizacije je najavila jutarnji razgovor sa građanima na pijaci i potpisivanje peticije u okviru akcije „Voda za Vojvodinu“.
U saopštenju se dodaje da će građanima biti predstavljeni izveštaji za grad Zrenjanin i sva naseljena mesta Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin od 29. novembra 2023, koji sadrže rezultate ispitivanja javnih česmi sa uređajima za prečišćavanje vode na kojima je taj zavod vršio ispitivanje.
Precizira se da na osnovu analiziranih pokazatelja, svi ispitani uzorci vode nisu bezbedni za piće u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Nenormlano – normalno
„Ja sam pre 18 godina organizovao tribinu ‘Kako je nenormalno postalo normalno’. Kako je normalizovano to stanje? Kako se desilo da se ne podignu svi kapaciteti jednog grada i društva da se reši taj problem, za mene je i dalje enigma“, kaže Branislav Grubačke.
Sve to, njemu liči na pilot-projekat kako umrtviti društvo da ne reaguje na takav problem.
„To je fenomen o kojem će se pisati knjige, kako građani ne reaguju na to. Ko nije bio spreman da pristane ne to, taj se odselio. Zrenjanin ima ozbiljan odliv stanovništva. A drugi su to prihvatili, da se ne mali novac na dnevnom nivou odvaja za pijaću vodu. Neki su profitirali na svemu ovome“, navodi Grubački.
Kaže da su „svi koji ovo prihvataju bez ozbiljne pobune, na neki način postali saučesnici.“
„Ni građane ne možemo amnestirati. Zrenjaninci nisu do sada na izborima kaznili vlast. Prilika je da vidimo da li će to uraditi na sledećim izborima na proleće“, kaže Grubački. „Ja mislim da ne postoji volja vlasti da reši ni jedan jedini problem, pa ni ovaj.“
Hronologija propalih ugovora
Prvi ugovor o izgradnji fabrike vode potpisan je sa kompanijom „S&A Capital“ iz Čikaga. Ugovor je predviđao da će Zrenjaninci vodu za piće dobiti 2007. Ugovor su potpisali gradonačelnik Goran Knežević i direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Bratislav Tomić, ali nije realizovan.
U periodu od 2007. do 2009. godine tri puta su raspisani tenderi za izgradnju fabrike vode. Sva tri puta su poništeni. Opština Zrenjanin je 2007. godine raspisala novi konkurs za izgradnju fabrike vode – naknadno oboren zbog žalbe. Na novi tender, raspisan je u februaru 2008, prispele su ponude tri inostrane firme.
Tender je predviđao da se fabrika pusti u rad u roku od godinu dana, u martu 2009. godine. Izvođač je trebalo da sklopi ugovor do kraja maja, a sa gradnjom fabrike je trebalo početi tokom leta. U proleće 2009. godine oboren je i ovaj tender i ponovljeni su konkursi. Posle toga, priča o izgradnji fabrike vode je zamrla.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude odabrana ponuda nemačke firme „WTE Wassertechnik“. Ali je posle raskinut dogovor.
Pre nekoliko godina italijanska poslovna grupa Zilio izgradila je postrojenje za prečišćavanje vode, a kasnije je u nekoliko navrata isporučivana voda za koju se tvrdilo da zadovoljava standarde i da se čeka rešenje sanitarne inspekcije kojom se ukida zabrana upotrebe vode za piće iz 2004. godine.
Fabrika je prestala da radi zbog eksplozije krajem 2020. godine, a vodosnabdevanje grada preuzelo je preduzeće „Vodovod i kanalizacija“.
Postrojenje je iz trećeg puta prodato za 417 miliona dinara firmi „Pannonian Water“ iz Beograda koja je potom dogradila fabriku.
