U poređenju sa prethodnom školskom godinom oko 600 studenata manje nego prethodne godine se intersovalo za društveno-humanističke nauke, dok ih je na fakultetima iz grupacije tehničko-tehnoloških nauka upisano oko 250 manje
Polaganje prijemnih ispita na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji počinje danas, a sudeći prema prijavama potencijalnih brucoša, i dalje je najpopularnija psihologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde za sada na jedno mesto konkuriše pet kandidata, prenosi RTS.
I dalje su popularni medicina, stomatologija i fakulteti koji školuju IT stručnjake.
Na Beogradskom univerzitetu, najstarijem i najvećem u Srbiji, ima mesta za 15.283 brucoša, od kojih su dve trećine budžetska.
Budući studenti mogu da biraju između devet državnih univerziteta i to u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), 22 državne akademije i visoke škole strukovnih studija, ali i sve više privatnih fakulteta.
Testiranja su predviđena od 24. do 28. juna, a već 1. jula biče objavljene preliminarne liste upisanih akademaca.
Neki fakulteti godinama prazni
Na 105 programa osnovnih akademskih studija 2023/2024. na BU bio je planiran upis 15.233 brucoša, prijavilo se 18.156 svršenih srednjoškolaca, a upisano je 12.358 studenata, što je za oko 800 do 900 manje nego godinu dana ranije. Od ukupnog broja upisanih brucoša, 8.369 je upisano na budžet, a 3.984 su bila samofinansirajuća.
„U poređenju sa prethodnom školskom godinom zabeležen je pad interesovanja za društveno-humanističke nauke, upisano je oko 600 studenata manje nego prethodne godine, dok je na fakultetima iz grupacije tehničko-tehnoloških nauka upisano oko 250 manje”, rekao je prorektor za nastavu UB Dejan Filipović za RTS.
Zabrinjavajuće nisko interesovanje za nastavničke fakultete
Prošle godine na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer Opšta fizika, prijavio se samo jedan brucoš od 25 koliko ih je predviđeno.
Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča rekao je tada za portal nedeljnika „Vreme” da je nastavničko zanimanje godinama degradirano i gurano u zapećak, što je konačno dovelo do skoro potpune nezainteresovanosti mladih za ovo zanimanje.
Na Filološkom fakultetu takođe u Beogradu, na Srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta.
Ovi podaci govore da mali broj studenata interesuju nastavnički smerovi, što je zabrinjavajuće zbog opšteg stanja prosvete.
Dekan Učiteljskog fakulteta prof. dr Mandić rekao je ranije za „VremeZašto s“ da je interesovanje za učiteljske fakultete podbacilo zbog materijalnog statusa učitelja, a i odnosa dece i roditelja prema učiteljima i nastavnicima.
On je tada ukazao na to da je, kada je reč o motivaciji mladih da se odluče za učiteljski poziv, ključan odnos između učenika i učitelja, tokom koga se razvija i učiteljski uzor.
Sve manje studenata na državnim fakultetima
Analiza upisa je pokazala da su samo četiri fakulteta prošle godine (FON, ETF, Arhitektonski i Fakultet bezbednosti) uspeli da popune sva mesta u prvom upisnom roku.
Budžetsku kvotu popunilo je njih sedam (Fakultet političkih nauka, Ekonomski, Pravni, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Farmaceutski, Stomatološki i Fakultet veterinarske medicine).
Posmatrano tako, na preostalih 18 fakulteta, odnosno Biološkom Geografskom, Građevinskom, Matematičkom, Mašinskom, Medicinskom, Poljoprivrednom, Bogoslovskom, Rudarsko-geološkom, Saobraćajnom, Tehničkom u Boru, TMF, Fakultetu za edukaciju i rehabilitaciju, Fizičkom, Filozofskom, Filološkom, Hemijskom i Šumarskom bilo je više slobodnih mesta u upisnim rokovima.
Broj brucoša se svake godine smanjuje na državnim fakultetima, a sa druge strane povećava se broj akademaca na privatnim fakultetima.
Jedan od razloga zašto je tako, je što se državni fakulteti ne prilagođavaju trenutnim tražnjama za poslovima rekao je ranije za „Vreme“ redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević.
On je dodao i da se broj upisanih brucoša smanjuje zbog defmografskog faktora, jer ima i sve manje srednjoškolaca u Srbiji.
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
