Foto: Tanjug
Za dve i po godine u Srbiji je oživelo 2.650 seoskih kuća. Trećina novih stanovnika sela zamenilo je gradske adrese za seoske, a interesovanje i dalje raste
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi javni konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Maksimalni iznos sredstava na koja mogu da računaju zainteresovani građani je 1.200.000 dinara.
Za dve i po godine u Srbiji je oživelo 2.650 seoskih kuća. Trećina novih stanovnika sela zamenilo je gradske adrese za seoske, a interesovanje i dalje raste.
“Do sada je 10.000 ljudi dobilo seoske prazne kuće, što je jedna manja opština, poput Ade u Vojvodini ili deset Crnih Trava na jugu Srbije. To je nešto najbolje što se trenutno u našoj zemlji događa, ali i što će se nastaviti”, rekao je ranije za “Vreme” ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
Novi početak
Među onima koji su zamenili grade za selo sz Milena i Radisav Mirić iz Novog Sada. Oni su se sa petogodišnjim sinom preselili u selo Vilandrica kod Gadžinog Hana. Veruju da su napravili pravi potez došavši na obronke Suve planine.
Oboje imaju visoko obrazovanje. I nisu se pokajali, presrećni su jer su zamenili život u gradu za mir i spokoj koji pruža selo. Radisav predaje biologiju u nekoliko škola u okolini. Nabaviće životinje, posaditi baštu. Svoju budućnost vide ovde.
“Preselili smo se u jednu od najzelenijih opština u Srbiji, Gadžin Han. To je za nas prilika za novi početak, za napredak u životu. Posle pet godina podstanarskog života u malom stanu u Novom Sadu dobili smo svoje parče zemlje pod nebom, priliku da imamo svoju zdravu hranu, da dete živi u zdravoj sredini i okrenemo se nekim starim i pravim vrednostima kroz život na selu”, ispričala je Milena za „Vreme“.
Uslovi
Uslovi učešća na konkursu nisu se menjali u odnosu na prethodne godine. I u 2024. pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri, svi oni koji na dan podnošenja prijave ispunjavaju sve propisane uslove, kojih ima 12.
Neki od uslova su da su podnosioci zahteva državljani Srbije, da su punoletni, da nemaju navršenih 45 godina, da nisu upisani u nadležnoj službi katastra nepokretnosti odnosno da nisu vanknjižni vlasnici ili suvlasnici nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta.
Takođe, uslovi za buduće vlasnike seoskih kuća su i da nisu otuđili nepokretnost u prethodnih pet godina od dana objavljivanja javnog konkursa, kao i da nisu stekli nepokretnosti u prethodnih pet godina izuzev poljoprivrednog zemljišta, da nemaju neizmirenih, dospelih obaveza na računima javnih prihoda, kao i da nisu sa prodavcem nepokretnosti u srodstvu.
Kakva mora biti kuća
Kada je reč o uslovima koje treba da ispunjava nekretnina, između ostalog neophodno je da postoje mogućnosti za život i stanovanje, kao i da se ne nalazi u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.
Objekat mora biti upisan u katastar nepokretnosti na ime prodavca, kao porodična stambena zgrada, bez tereta. Ne sme biti predmet sudskog spora, dok vrednost treba da bude u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti.
Rok za podnošenje prijava teče od narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2024. godine.
Ko se prijavi ne odustaje
Agroekonomista i jedan od članova komisije za dodelu bespovratnih sredsatava za kupovinu seoskih kuća Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs kaže da je do sada uz pomoć programa kupljeno 2.650 kuća i useljeno oko 11.000 ljudi od toga 5.000 dece u protekle dve godine.
“Svake godine se rebalansom budžeta poveća iznos koji se daje, krajem prošle gdoine ostalo je još nekoliko kuća koje su ispunjavale uslove, ali nije bilo više novca. Vlada veliko interesovanje za kupovinu ovih kuća”, navodi Prostran.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
