Za ljude koji uzimaju antidepresive, vrućina može da bude još teža nego što je inače. Pri temperaturama do 40 stepeni Celzijusa, koje se ovih dana sve češće beleže na severnoj hemisferi, dejstvo lekova može da bude dodatno opterećenje za organizam.
„Neki antidepresivi mogu da utiču na način na koji telo reguliše temperaturu i znojenje, što znači da su neki ljudi podložniji tome da se po toplom vremenu osećaju loše“, kaže Viktorija Corciju Braun iz britanskog udruženja lekara opšte prakse. Među simptomima su vrtoglavica, mučnina, glavobolja, umor i dehidratacija.
I sama spadam među one koji to osećaju čim se termometar približi granici od 30 stepeni. Problemi sa vrućinom pojačali su se otkako sam pre nešto više od dve godine počela da uzimam antidepresive. Sertralin i amitriptilin mi dobro pomažu kod hroničnih bolova, ali istovremeno čine da više ne uživam u letu.
Piknik sa prijateljicama u parku? Hvala na pozivu, ali ne mogu – zavrti mi se u glavi pri svemu što podrazumeva više od ležanja na kauču u zamračenom stanu, uz ventilator koji mi duva u lice. Već na 25 stepeni često stižem potpuno mokra od znoja na posao. Glavobolje i stalna iscrpljenost za mene su sastavni deo leta, kao što su za neke druge preplanula koža i kokteli na suncu.
Odakle potiče povećana osetljivost na vrućinu kod antidepresiva?
„Čovek održava svoju unutrašnju telesnu temperaturu pomoću složenog sistema fizioloških mehanizama, koji zajedno nadoknađuju promene nastale metabolizmom, fizičkim naporom i uticajima okoline“, objašnjava Mihael Paulcen. „Poremećaj tog termoregulatornog procesa može da bude izazvan toplotnim stresom, vrućinom ili određenim lekovima.“
Među tim lekovima su i antidepresivi, na primer selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) poput sertralina, kao i triciklični antidepresivi poput amitriptilina. Oni utiču na hipotalamus – deo mozga koji, između ostalog, reguliše telesnu temperaturu.
Posledica može biti da telo više ne uspeva efikasno da reguliše temperaturu. To može da dovede do grčeva u mišićima, nesvestice, toplotne iscrpljenosti, pa čak i toplotnog udara. Antidepresivi takođe mogu da smanje osećaj žeđi, iako organizmu i dalje treba dovoljno tečnosti. Pored toga, koža može da postane osetljivija na oštećenja od sunca.
„Neki od ovih lekova otežavaju telu da ostane rashlađeno i hidrirano, pa je važno piti dovoljno vode i izbegavati vrućinu“, kaže Danijel Harvud iz britanskog udruženja psihijatara. „Posebno dehidratacija može biti problem, jer tada organizam može jače da reaguje na dejstvo pojedinih lekova.“
Da li se više znojim zbog sertralina?
„Znojim se kao domaća životinja bez ikakvog hlada“, napisala je jedna korisnica u komentaru na Redditu o sertralinu i vrućini.
„Toplotni talasi su ionako užasni, ali otkako sam ove godine počeo da uzimam sertralin, postalo je mnogo gore“, napisao je drugi korisnik. „Imam osećaj da se topim, bez obzira na to šta obučem ili šta radim.“
U jednoj objavi iz juna 2026. stoji sledeće: „Stalno mi je PROKLETO vruće. Otkako uzimam Zoloft, potpuno me onesposobljava.“
Za te pojave postoje jasna medicinska objašnjenja. „Triciklični antidepresivi poput amitriptilina mogu da smanje znojenje i time otežaju hlađenje tela isparavanjem“, kaže Paulzen. „S druge strane, drugi antidepresivi mogu da povećaju znojenje tako što pojačavaju aktivnost simpatikusa, odnosno aktivirajućeg dela autonomnog nervnog sistema.“ Sertralin je, sudeći po iskustvima korisnika, naročito poznat po izazivanju obilnog znojenja.
S antidepresivima nikada ne treba prekidati na svoju ruku, čak ni tokom vrućina
Prekomerno znojenje, česti osipi („toplotni osip“) i iscrpljenost koja parališe – ja jedva čekam da leto prođe. Ali, zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, ubuduće će sve češće biti sve toplije. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Kako onda ljudi, koji zavise od antidepresiva, mogu da se zaštite?
Najvažnije pravilo: nikako ne prekidati terapiju na svoju ruku, niti menjati dozu bez konsultacije sa lekarom. „Naglo prestajanje uzimanja antidepresiva može da izazove simptome odvikavanja i negativno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje“, kaže Corciju Braun. „Preporučujemo isto što i inače savetujemo tokom velikih vrućina: unositi mnogo tečnosti i izbegavati direktno sunce.“
Paulcen dodaje da uz poštovanje tih mera opreza terapija obično može da se nastavi bez povećanih neželjenih efekata. Međutim, ako se jave ozbiljne fizičke tegobe ili novi, nepoznati psihički simptomi, potrebno je potražiti lekarsku ili psihoterapijsku pomoć.
Kod mene, srećom, još nije toliko ozbiljno. Zato nastavljam da se znojim i da nestrpljivo čekam jesen.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
