Srbija već zakonski štiti vodu, ali je ne pominje eksplicitno u Ustavu
Ekološki ustanak ponovo je pozvao učesnike javnog i političkog života da podrže inicijativu „Vodu u Ustav“, kojom se traži da voda dobije status ustavne kategorije.
Iz tog pokreta su saopštili da poziv dolazi u trenutku kada se Srbija, ali i veliki deo Evrope, suočavaju sa sve izraženijim posledicama suša, visokih temperatura i sve češćim problemima sa snabdevanjem vodom.
Ekološki ustanak upozorava da su sušni periodi sve duži, da pojedini izvori presušuju, da je nivo vode u rekama sve niži, dok pritisak na raspoložive vodne resurse nastavlja da raste, objavio je FoNet.
Zbog takvih okolnosti, iz Ekološkog ustanka smatraju da država treba da obezbedi najviši stepen pravne zaštite vode kao javnog dobra i garantuje pravo građana na vodu.
Srbija već zakonski štiti vodu, ali je ne pominje eksplicitno u Ustavu.
Po važećim zakonima, vode su prirodno bogatstvo i javno dobro pod posebnim režimom zaštite. Zakon o vodama tretira vode i vodno zemljište kao vodno dobro, dok sudska praksa navodi da su vode prirodno bogatstvo u svojini države.
Međutim, Ustav Srbije ne sadrži eksplicitnu ustavnu odredbu o pravu građana na vodu niti posebnu ustavnu kategoriju „voda“ ili „pijaća voda“.
Dakle, voda jeste zaštićena zakonom, ali nije posebno zaštićena na najvišem – ustavnom – nivou, što je suština zahteva za promenu Ustava.
Imamo problem sa vodom: Srbija godišnje baci jedno Zlatarsko jezero
Pre više godina formirana je inicijativa „Pravo na vodu“, mreža organizacija i pojedinaca koja je tražila da voda bude priznata kao ljudsko pravo i zaštićena Ustavom Srbije.
Njihov osnovni stav bio je da svaki čovek mora da ima pristup dovoljnoj količini kvalitetne vode, da pristup vodi ne sme da zavisi od imovinskog stanja i da snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom treba da bude garantovano na neprofitnoj osnovi.
Takođe, pomenuta inicijativa podrazumeva i da voda i vodna dobra treba da ostanu javno dobro i da je potrebno menjati Ustav kako bi pravo na vodu dobilo najviši stepen pravne zaštite.
Inicijativa je posebno naglašavala protivljenje privatizaciji vodnih resursa i veću ulogu lokalnih zajednica u odlučivanju o vodi.
Dok Ekološki ustanak traži promenu Ustava, Ministarstvo zdravlja je tokom aprila i maja 2026. sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o vodi za piće.
Nema informacija da je Nacrt zakona o vodi za piće formalno ušao u skupštinsku proceduru.
Predviđeno je da bi taj zakon bio posvećen isključivo vodi za piće. Prema zvaničnom Planu rada Vlade za 2026, njime bi bili između ostalog bila uređena zdravstvena ispravnost i kvalitet vode za piće, obaveze subjekata koji se bave vodom za piće i monitoring kvaliteta vodeslužbene kontrole.
Dakle, sam naziv Zakon o vodi za piće može da zvuči kao zakon kojim se svakom građaninu garantuje Srbije pravo na vodu, ali zvanični opis zakona za sada je više usmeren na pomenute segmenta vodosnabdevanja kao što su kvalitet vode i njena zdravstvenu ispravnost i kontrola, ali to nije isto što i ustavna odredba kojom bi svako ima pravo na pristup dovoljnoj količini bezbedne vode za piće.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Četiri dana pred izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, „Marš za slobodu“ u subotu u Prištini na Trgu „Skenderbeg“ je završnica mobilizacije koja je odavno izašla iz okvira veteranskih udruženja i političkih partija
Branislav Šovljanski, direktor vesti N1, targetirao je novinarke Danicu Vučenić i Žaklinu Tatalović i sprovodi cenzuru, tvrdi deo novinara ove redakcije u saopštenju. Programski direktor N1 za "Vreme" to negira i tvrdi da se radi o "maloj grupi ljudi"
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani napadnut je u centru Beograda, a njegove kolege su se okupile da mu pruže podršku ispred fakulteta
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani napadnut je danas u centru Beograda i trenutno se nalazi u Urgentnom centru, pišu Nova i N1
Deca sa smetnjama u razvoju u sistemu krivičnog pravosuđa mogu istovremeno biti izložena većem riziku od nasilja i preprekama u pristupu pravdi, navode iz Centra za prava deteta
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
