U Srbiji trenutno postoji povećan broj bolovanja zbog nehumanih uslova rada na visokim temperaturama, kaže predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović za „Vreme“, i podseća da ima i nastradalih
Već danima u Srbiji temperature u toku dana prelaze i 40 stepeni. Na autoputevima, gradilištima, gradskoj čistoći i drugim mestima i fabrikama rade radnici, uglavnom bez skraćenog radnog vremena, a negde i bez klime.
U Srbiji ne postoji obavezna obustava rada na visokim temperaturama. Postoje Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, ali nisu obavezujuće.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno je predložio poslodavcima da „razmisle o tome da organizuju drugačije radno vreme, da se počne ranije ujutro, da se završava kasnije uveče, da se radi tokom noći, kada god se može“.
Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović za „Vreme“ kaže da je problem u tome što naša zemlja za razliku od razvijenih zemalja radi sve ad hoc – „razvijene zemlje u periodu od druge polovine jula i prve polovine avgusta zaposlene šalje na kolektivni godišnji odmor, upravo radi zaštite od ekstremnih vrućina. U Srbiji to nažalost nije praksa, pa smo svedoci da je od početka meseca značajno povećan broj bolovanja jer nije humano raditi u ovim uslovima, pogotovo ne na otvorenom. Ljudi koriste sve mehanizme koje im zakon dozvoljava da sebi pomognu i odlaze na bolovanja“, objašnjava Veselinović.
Dalje kaže da dodatne mere svakako skuplje koštaju poslodavca, ali da oni moraju da skrate radnicima radno vreme, obezbede adekvatne uslove u smislu hladnih napitaka, vitamina i drugo.
Ljudi na radnim mestima sve više stradaju
Tela dvojice radnika pronađena su 19. jula u šahtu kanalizacije na Novom Beogradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je saopštilo da su na Novom Beogradu nađena mrtva dva radnika koji su najverovatnije nastradali tokom čišćenja kanalizacione cevi.
Veselinović podseća na taj slučaj i dodaje da je i pre neki dan jednoj radnici u privatnoj firmi pozlilo na random mestu, nakon čega je preminula ispred fabrike.
„Da ne govorimo o tim nekim masovnim bolovanjima i masovnim boelstima koji su uzrokovani vioskim temperaturama i radu pod neadekvatnim uslovima“, naglašava naš sagovornik.
Objašnjava i da je veliki problem u „niskobudžetnim“ fabrikama taj što su to hale koje nisu adekvatno opremljene, nisu klimatizovane.
„To su montažne hale koje su od tankog lima gde se na visokim temperaturama to usija i njihovi rashladni sistemi ne mogu da rashlade hale koliko bi trebalo i onda se dešava da veliki broj ljudi na radnom mestu dožive kolaps“, zaključuje Veselinović.
Tehnički nedostatak i/ili nedostatak sistemske volje za promenom
Dodatni problem, upozorava naš sagovornik, je taj što zakon propisuje nekih 230 inspektora rada koji bi trebalo da kontrolišu 400.000 pravnih subjekata.
„To je praktično nemoguće. Oni bi sada trebalo da sprovode mere gde bi kažnjavali nesavesne poslodavce kako bi preventivno delovali na dešavanja na ekstremnim temperaturama“, kaže Veselinović.
Šta je rešenje
Veselinović je mišljenja da bi rešenje bilo u tome pre svega da se donese zakon gde bi većina firmi prešla na kolektivne odmore, a da one neophodne službe nađu načina da poslove pomere sa tih nekih popodnevnih sati na večernje ili jutarnje časove, da rade dvokratno ili da se smanji radno vreme.
„Produkvnost ljudi na takvim temperaturama je apsolutno nikakva. Pored toga što je to opasnost po njihovo zdravlje i bezbednost na radu, njihova produktivnost je značajno smanjena jer je logično da ljudi ne mogu da daju nikakav maksimalan doprinos na bilo kom poslu ako moraju da budu napolju na asfaltu kada je 40 stepeni“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje kako onda, konačno, da se radnici izbore za svoja prava, Veselinović kaže da radnici sami nemaju nikakvih mogućnosti, a da tamo gde postoje sindikati postoje i određeni pomaci.
„Tamo gde ima sindikata tu postoje nekakve šanse, pomaci i uspesi, ali tamo gde nema ljudi su prepušteni sami sebi odnosno dobroj volji poslodavca. A nažalost, iskustava nam pokazuju da ti poslodavci nisu baš mnogo zainteresovani da vode računa o zaposlenima i njihovim uslovima rada“, zaključuje Željko Veselinović.
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
