Švedska kraljevska akademija nauka dodelila je ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju ravnopravno naučnicima Dejvidu Bejkeru „za računarski dizajn proteina" i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu „za predviđanje strukture proteina"
Naučnici Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine, za svoj rad na strukturi proteina.
Nagradu, koja se smatra jednom od najprestižnijih u naučnom svetu, dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vrijedna je 1,1 milion dolara.
„Jedno od otkrića koje je priznato ove godine tiče se izgradnje spektakularnih proteina. Drugo se odnosi na ispunjenje 50 godina starog sna: predviđanje proteinskih struktura iz njihovih aminokiselinskih sekvenci“, navodi se u saopštenju akademije.
Polovina nagrade dodeljena je Bejkeru „za proračunski dizajn proteina“, dok su drugu polovinu podelili Hasabis i Džamper „za predviđanje strukture proteina“, saopštila je akademija.
Bejker je profesor na Univerzitetu Vašingtona u Sijtelu, dok je 48-godišnji Hasabis direktor ogranka Gugla, kompanije Google DeepMind, istraživačke organizacije za veštačku inteligenciju gde 39-godišnji Džamper radi kao naučnik i istraživač.
Nagrade za fiziku i medicinu
Ranije ove sedmice su dodijeljene i nagrade za medicinu i fiziku.
Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavilo je u utorak telo koje dodjeljuje nagrade.
Hinton (76) je bio naširoko priznat kao kum veštačke inteligencije i dospeo je na naslovnice kada je dao otkaz u Guglu prošle godine, kako bi mogao lakše govoriti o opasnostima tehnologije kojoj je bio pionir.
„Nemamo iskustva o tome kako je imati stvari pametnije od nas“, rekao je Hinton telefonom na konferenciji za novinare povodom dodele nagrade.
„Biće divno u mnogim aspektima, u oblastima kao što je zdravstvo“, rekao je Hinton.
„Ali takođe moramo da brinemo o nizu mogućih loših posledica. Posebno o opasnosti da ove stvari izmaknu kontroli.“
Hopfild (91), profesor na Univerzitetu Prinston, stvorio je asocijativnu memoriju koja može pohraniti i rekonstruisati slike i druge vrste obrazaca u podacima, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka, koja dodjeljuje nagradu.
Pod sloganom „Ne damo Petu“ održan je skup pred Petom beogradskom gimnazijom. Profesori traže hitnu reakciju nadležnih organa i inspekcije rada i zaštitu zaposlenih od diskriminacije i mobinga
Posle prijatnih temperatura, u narednim danima novi toplotni talas u Srbiji
Za srpske novinare na Kosovu i košarkaški turnir ili bezazleni festival postaju izazov. Svuda se mogu pojaviti duge cevi. I svi – uključujući i institucije – obraćaju se često samo na albanskom pa ko razume
Iz Amerike je stigla vest da je šesnaestogodišnji A. R. izvršio samoubistvo, a da njegovi roditelji za to krive ChatGPT. Sledi niz pitanja: kakva je uloga roditelja u svemu tome?; kako prevenirati takve situacije? Konačno, mogu li deca da naprave razliku da se iza ChatGPT-a krije tehnologija, a ne čovek?
Poslednjih dana se na ulazak i izlazak iz Srbije iz susednih zemalja čeka i po nekoliko sati. Gde su najveće gužve
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
