Švedska kraljevska akademija nauka dodelila je ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju ravnopravno naučnicima Dejvidu Bejkeru „za računarski dizajn proteina" i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu „za predviđanje strukture proteina"
Naučnici Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine, za svoj rad na strukturi proteina.
Nagradu, koja se smatra jednom od najprestižnijih u naučnom svetu, dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vrijedna je 1,1 milion dolara.
„Jedno od otkrića koje je priznato ove godine tiče se izgradnje spektakularnih proteina. Drugo se odnosi na ispunjenje 50 godina starog sna: predviđanje proteinskih struktura iz njihovih aminokiselinskih sekvenci“, navodi se u saopštenju akademije.
Polovina nagrade dodeljena je Bejkeru „za proračunski dizajn proteina“, dok su drugu polovinu podelili Hasabis i Džamper „za predviđanje strukture proteina“, saopštila je akademija.
Bejker je profesor na Univerzitetu Vašingtona u Sijtelu, dok je 48-godišnji Hasabis direktor ogranka Gugla, kompanije Google DeepMind, istraživačke organizacije za veštačku inteligenciju gde 39-godišnji Džamper radi kao naučnik i istraživač.
Nagrade za fiziku i medicinu
Ranije ove sedmice su dodijeljene i nagrade za medicinu i fiziku.
Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavilo je u utorak telo koje dodjeljuje nagrade.
Hinton (76) je bio naširoko priznat kao kum veštačke inteligencije i dospeo je na naslovnice kada je dao otkaz u Guglu prošle godine, kako bi mogao lakše govoriti o opasnostima tehnologije kojoj je bio pionir.
„Nemamo iskustva o tome kako je imati stvari pametnije od nas“, rekao je Hinton telefonom na konferenciji za novinare povodom dodele nagrade.
„Biće divno u mnogim aspektima, u oblastima kao što je zdravstvo“, rekao je Hinton.
„Ali takođe moramo da brinemo o nizu mogućih loših posledica. Posebno o opasnosti da ove stvari izmaknu kontroli.“
Hopfild (91), profesor na Univerzitetu Prinston, stvorio je asocijativnu memoriju koja može pohraniti i rekonstruisati slike i druge vrste obrazaca u podacima, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka, koja dodjeljuje nagradu.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
