Švedska kraljevska akademija nauka dodelila je ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju ravnopravno naučnicima Dejvidu Bejkeru „za računarski dizajn proteina" i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu „za predviđanje strukture proteina"
Naučnici Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine, za svoj rad na strukturi proteina.
Nagradu, koja se smatra jednom od najprestižnijih u naučnom svetu, dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vrijedna je 1,1 milion dolara.
„Jedno od otkrića koje je priznato ove godine tiče se izgradnje spektakularnih proteina. Drugo se odnosi na ispunjenje 50 godina starog sna: predviđanje proteinskih struktura iz njihovih aminokiselinskih sekvenci“, navodi se u saopštenju akademije.
Polovina nagrade dodeljena je Bejkeru „za proračunski dizajn proteina“, dok su drugu polovinu podelili Hasabis i Džamper „za predviđanje strukture proteina“, saopštila je akademija.
Bejker je profesor na Univerzitetu Vašingtona u Sijtelu, dok je 48-godišnji Hasabis direktor ogranka Gugla, kompanije Google DeepMind, istraživačke organizacije za veštačku inteligenciju gde 39-godišnji Džamper radi kao naučnik i istraživač.
Nagrade za fiziku i medicinu
Ranije ove sedmice su dodijeljene i nagrade za medicinu i fiziku.
Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavilo je u utorak telo koje dodjeljuje nagrade.
Hinton (76) je bio naširoko priznat kao kum veštačke inteligencije i dospeo je na naslovnice kada je dao otkaz u Guglu prošle godine, kako bi mogao lakše govoriti o opasnostima tehnologije kojoj je bio pionir.
„Nemamo iskustva o tome kako je imati stvari pametnije od nas“, rekao je Hinton telefonom na konferenciji za novinare povodom dodele nagrade.
„Biće divno u mnogim aspektima, u oblastima kao što je zdravstvo“, rekao je Hinton.
„Ali takođe moramo da brinemo o nizu mogućih loših posledica. Posebno o opasnosti da ove stvari izmaknu kontroli.“
Hopfild (91), profesor na Univerzitetu Prinston, stvorio je asocijativnu memoriju koja može pohraniti i rekonstruisati slike i druge vrste obrazaca u podacima, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka, koja dodjeljuje nagradu.
Ministarstvo informisanja ukazuje na sadržaje koji se „mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije“, uključujući sadržaje prikazane u seriji „Radio Mileva“
Kako gubitaš poput GSP-a, koji će većinu novca dobijenog iz budžeta Beograda spiskati na plaćanje usluga privatnih prevoznika, može da kupi tramvaje vredne 188 miliona evra
Poslednjih nedelja u apotekama je teško naći fiziološki rastvor. Zašto je došlo do nestašice
Dok su trotoari i ulice širom Beograda prekriveni ledom, a Hitna pomoć svakodnevno interveniše zbog povreda, predstavnici vlasti uveravaju građane da je situacija stabilna i pod kontrolom
Upornošću i brojnim dopisima nadležnim institucijama, Zbor građana Banovo brdo postigao je da se poruši nelegalna autoperionica na Košutnjaku
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile.
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
