Foto: Zoran Žestić / Tanjug
Bivši fudbaler Dejan Stanković nezakonito je legalizovao hiljade kvadrata na Vračaru. Tužilaštvo je formiralo predmet o divljoj gradnji, ali se postupak ne pokreće. BIRN otkriva da je Stankovićeva firma Stefial legalizovala zgradu u centru Beograda pre nego što je i izgradila, što je svojevrstan fenomen u divljoj gradnji u prestonici
Zgrada u Kursulinoj ulici na Vračaru koju gradi firma bivšeg fudbalera Dejana Stankovića izgleda kao uobičajena beogradska novogradnja. Međutim, kako je ekskluzivno otkrio BIRN, još prošle godine ta zgrada je ozakonjena i legalizovana i to pre nego što je bila i sagrađena.
Nijedan kvadrat u trenutku ozakonjenja nije postojao. Gradski sekretarijat za ozakonjenje i sekretar Nemanja Stajić su u novembru 2018, dakle, ozakonili vazduh.
Zgrada će zauzeti taj ozakonjeni prostor, odnosno, biti konstruktivno završena tek krajem 2019. i početkom 2020. godine, otkriva novinar Radmilo Marković za BIRN.
„Po zakonu je to nemoguće, ali u Srbiji je moguće. Ne znam zašto tužilaštvo ne reaguje. Mi imamo informaciju da oni imaju taj predmet kod sebe, ali na čekanju je godinama. Tužilaštvo nam nije odgovorilo u kom statusu je taj predmet, ali mi iz njihovog odgovora razumemo da oni nisu još podgli optužnicu, iako je slučaj apsolutno i kristalno jasan. Ne može biti jasniji“, kaže Marković.
Dva sprata više
Zgrada u Kursulinoj ima dva sprata više nego što je građevinskom dozvolom propisano i ozakonjena je sa neto 4.702m², iako je građevinskom dozvolom predviđeno da ima 2.654m². U katastar su upisani svi izgrađeni kvadrati.
„Mi smo svojevremeno tražili od Sekretartijata za urbanizam da nam odgovori da li je ta gradnja po zakonu i nikakav odgovor nismo dobili. U svakom slučaju izgleda da je postala praksa da investitori grade kako i koliko njima odgovara, a potom sređuju dokumentaciju i papire. Opet kako njima odgovara“, kaže Aleksandar Arsenijević iz Društva za ulepšavanje Vračara.
Šta je zajedničko svim zgradama Dejana Stankovića
BIRN je i ranije pisao da je firma Stefial suvlasnika Dejana Stankovića u Baba Višnjinoj već legalizovala dva sprata na novoizgrađenoj zgradi za koja nije imala građevinsku dozvolu.
„Mi smo prošle godine pisali o tri zgrade Dejana Stankovića. Baba Višnjina, Kursulina i prva u Strahinjića Bana. Zajedničko za sve tri je da su imale neku dozvolu, da su izašle iz gabarita, da su probile spratnost i zajedničko za sve tri je da su posle ozakonjene iako su završene nakon satelitskog snimka iz 2015“, dodaje Radmilo Marković.
Zakonom o planiranju i izgradnji bilo je predviđeno da su samo objekti nelegalno izgrađeni pre 2015. mogli da budu legalizovani, u praksi su investitori nalazili načine da to izbegnu.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
