Foto: Zoran Žestić / Tanjug
Bivši fudbaler Dejan Stanković nezakonito je legalizovao hiljade kvadrata na Vračaru. Tužilaštvo je formiralo predmet o divljoj gradnji, ali se postupak ne pokreće. BIRN otkriva da je Stankovićeva firma Stefial legalizovala zgradu u centru Beograda pre nego što je i izgradila, što je svojevrstan fenomen u divljoj gradnji u prestonici
Zgrada u Kursulinoj ulici na Vračaru koju gradi firma bivšeg fudbalera Dejana Stankovića izgleda kao uobičajena beogradska novogradnja. Međutim, kako je ekskluzivno otkrio BIRN, još prošle godine ta zgrada je ozakonjena i legalizovana i to pre nego što je bila i sagrađena.
Nijedan kvadrat u trenutku ozakonjenja nije postojao. Gradski sekretarijat za ozakonjenje i sekretar Nemanja Stajić su u novembru 2018, dakle, ozakonili vazduh.
Zgrada će zauzeti taj ozakonjeni prostor, odnosno, biti konstruktivno završena tek krajem 2019. i početkom 2020. godine, otkriva novinar Radmilo Marković za BIRN.
„Po zakonu je to nemoguće, ali u Srbiji je moguće. Ne znam zašto tužilaštvo ne reaguje. Mi imamo informaciju da oni imaju taj predmet kod sebe, ali na čekanju je godinama. Tužilaštvo nam nije odgovorilo u kom statusu je taj predmet, ali mi iz njihovog odgovora razumemo da oni nisu još podgli optužnicu, iako je slučaj apsolutno i kristalno jasan. Ne može biti jasniji“, kaže Marković.
Dva sprata više
Zgrada u Kursulinoj ima dva sprata više nego što je građevinskom dozvolom propisano i ozakonjena je sa neto 4.702m², iako je građevinskom dozvolom predviđeno da ima 2.654m². U katastar su upisani svi izgrađeni kvadrati.
„Mi smo svojevremeno tražili od Sekretartijata za urbanizam da nam odgovori da li je ta gradnja po zakonu i nikakav odgovor nismo dobili. U svakom slučaju izgleda da je postala praksa da investitori grade kako i koliko njima odgovara, a potom sređuju dokumentaciju i papire. Opet kako njima odgovara“, kaže Aleksandar Arsenijević iz Društva za ulepšavanje Vračara.
Šta je zajedničko svim zgradama Dejana Stankovića
BIRN je i ranije pisao da je firma Stefial suvlasnika Dejana Stankovića u Baba Višnjinoj već legalizovala dva sprata na novoizgrađenoj zgradi za koja nije imala građevinsku dozvolu.
„Mi smo prošle godine pisali o tri zgrade Dejana Stankovića. Baba Višnjina, Kursulina i prva u Strahinjića Bana. Zajedničko za sve tri je da su imale neku dozvolu, da su izašle iz gabarita, da su probile spratnost i zajedničko za sve tri je da su posle ozakonjene iako su završene nakon satelitskog snimka iz 2015“, dodaje Radmilo Marković.
Zakonom o planiranju i izgradnji bilo je predviđeno da su samo objekti nelegalno izgrađeni pre 2015. mogli da budu legalizovani, u praksi su investitori nalazili načine da to izbegnu.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
