Tri zgrade Dejana Stankovića: Kako se legalizuje vazduh na Vračaru

Zgrada u Kursulinoj ulici na Vračaru koju gradi firma bivšeg fudbalera Dejana Stankovića izgleda kao uobičajena beogradska novogradnja. Međutim, kako je ekskluzivno otkrio BIRN, još prošle godine ta zgrada je ozakonjena i legalizovana i to pre nego što je bila i sagrađena.

Nijedan kvadrat u trenutku ozakonjenja nije postojao. Gradski sekretarijat za ozakonjenje  i sekretar Nemanja Stajić su u novembru 2018, dakle, ozakonili vazduh.

Zgrada će zauzeti taj ozakonjeni prostor, odnosno, biti konstruktivno završena tek krajem 2019. i početkom 2020. godine, otkriva novinar Radmilo Marković za BIRN.

„Po zakonu je to nemoguće, ali u Srbiji je moguće. Ne znam zašto tužilaštvo ne reaguje. Mi imamo informaciju da oni imaju taj predmet kod sebe, ali na čekanju je godinama. Tužilaštvo nam nije odgovorilo u kom statusu je taj predmet, ali mi iz njihovog odgovora razumemo da oni nisu još podgli optužnicu, iako je slučaj apsolutno i kristalno jasan. Ne može biti jasniji“, kaže Marković.

Dva sprata više

Zgrada u Kursulinoj ima dva sprata više nego što je građevinskom dozvolom propisano i ozakonjena je sa neto 4.702m², iako je građevinskom dozvolom predviđeno da ima 2.654m². U katastar su upisani svi izgrađeni kvadrati.

„Mi smo svojevremeno tražili od Sekretartijata za urbanizam da nam odgovori da li je ta gradnja po zakonu i nikakav odgovor nismo dobili. U svakom slučaju izgleda da je postala praksa da investitori grade kako i koliko njima odgovara, a potom sređuju dokumentaciju i papire. Opet kako njima odgovara“, kaže Aleksandar Arsenijević iz Društva za ulepšavanje Vračara.

Šta je zajedničko svim zgradama Dejana Stankovića

BIRN je i ranije pisao da je firma Stefial suvlasnika Dejana Stankovića u Baba Višnjinoj već legalizovala dva sprata na novoizgrađenoj zgradi za koja nije imala građevinsku dozvolu.

„Mi smo prošle godine pisali o tri zgrade Dejana Stankovića. Baba Višnjina, Kursulina i prva u Strahinjića Bana. Zajedničko za sve tri je da su imale neku dozvolu, da su izašle iz gabarita, da su probile spratnost i zajedničko za sve tri je da su posle ozakonjene iako su završene nakon satelitskog snimka iz 2015“, dodaje Radmilo Marković.

Zakonom o planiranju i izgradnji bilo je predviđeno da su samo objekti nelegalno izgrađeni pre 2015. mogli da budu legalizovani, u praksi su investitori nalazili načine da to izbegnu.