„Nažalost, postoje ljudi koji ne žele da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, a ne van naše zemlje. Bez obzira na sve pritiske nastavićemo da se borimo i naša zemlja će biti zemlja razvoja i napretka u kojoj će naša deca imati mogućnost slobodnog izbora da se obrazuju tamo gde žele i da ostanu u svojoj domovini“, izjavio je u četvrtak predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
On je tako obrazložio povlačenje izmena Zakona o visokom obrazovanju oko kojih se poslednjih dana digla bura.
U sredu je Univerzitet u Beogradu je zapretio obustavom rada ukoliko se sprovede najavljena promena Zakona o visokom obrazovanju.
Te izmene su predviđale da strani univerziteti mogu naprosto da otvore ispostave u Srbiji i to bez ikakve akreditacije Nacionalnog akreditacionog tela. I ne samo to – država bi iz budžeta subvencionisala studiranje na tim stranim fakultetima.
Verbić: Pokušaj podvale
Predlog izmene zakona izazvao je burne reakcije u akademskim krugovima, a među prvima se oglasio bivši ministar prosvete Srđan Verbić. On je u intervjuu za novi broj „Vremena“ naveo da ne može da se otme utisku da je pokušaj izmene Zakona o visokom obrazovanju bio „pokušaj podvale da se, u trenutku kada niko ne obraća pažnju, zajedno sa Zakonom o budžetu i bez javne rasprave, uvede tako krupna promena kao što je otvaranje mogućnosti da se pojave strani univerziteti“.
Suprotno premijerovoj izjavi o tome da neki ljudi ne žele „da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u sopstvenoj državi“, Verbić za „Vreme“ kaže da iskustvo studiranja u ispostavi u Srbiji ne može da zameni autentično iskustvo studiranja na matičnom fakultetu.
„Ti inostrani univerziteti bi došli kod nas i samo zakupili prostor – niko neće za ispostavu nekog univerziteta da podigne kampus. Jedina stvar koja bi se na taj način dobila jeste da studenti koji to upišu imaju diplomu stranog univerziteta. Uslovi, okruženje, ni atmosfera koju taj univerzitet pruža, pa ni znanje, ne bi bili isti i sve ovo bi bilo zbog diplome. Mi na taj način otvaramo mogućnost da se jeftinije kupi diploma stranog univerziteta, a to nam ne treba“, kaže Verbić.
Popović: Slom visokog obrazovanja
Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović u autorskom tekstu za novi broj „Vremena“ naziva najavu izmena Zakona o visokom obrazovanju i subvencionisanje stranih univerziteta završnim korakom sloma visokog obrazovanja.
„Prihod od njihove delatnosti završiće u inostranstvu, a domaće ustanove će još više slabiti. Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi“, piše Popović.
Dva dana pre Vučevićeve najave da će predlog izmene zakona ipak biti povučen, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da „nema ni govora“ o povlačenju predloga.
Ona je tada kazala da, zbog nedovoljno opcija u Srbiji, mladi odlaze u inostranstvo kako bi se obrazovali. Bivša rektorka najvećeg državnog univerziteta u Srbiji sa ovim nije saglasna.
„Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti“, piše Popović u novom broju „Vremena“.
Povučeni predlog zakona
Sporne izmene predloga zakona zbog kojih je akademska zajednica ekspresno reagovala odnose se na član 52a, prema kojem bi Ministarstvo moglo izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi, samo na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom – odnosno, mimo Nacionalnog akreditacionog tela koje izdaje uverenje o dozvoli za rad državnim i privatnim univerzitetima u Srbiji.
U stavu 3. i 4. istog člana dodaje se da za naknadu školarine, odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata, sredstva mogu biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, a da je uslov za izdavanje dozvole za rad „da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište“.
Povodom ove odredbe zakona, Univerzitet u Beogradu je naglasio da „nije protiv konkurencije, već protiv nejednakih uslova i neopravdanog privilegovanja stranih univerziteta na uštrb institucija od nacionalnog i istorijskog značaja“.
Ceo tekst Ivanke Popović i intervju sa Srđanom Verbićem čitajte u novom broju „Vremena“ koji je na kioske stigao u četvrtak (21. novembar) ili se pretplatite na digitalno izdanje
