U Srbiji je prošle godine 31.670 parova stupilo u bračnu zajednicu, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Sa druge strane, 10.175 parova je odlučilo da brak okonča razvodom – u prevodu, gotovo svaki treći brak završi se razvodom.
Statistički, stanje je nešto lošije nego 2022. godine, kada je u brak stupilo oko 1100 parova više, a razvelo se oko 300 bračnih parova manje.
Gledano u procentima, u 2023. godini broj zaključenih brakova u padu je za 3,5 odsto, a broj razvedenih brakova porastao je za 3,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Statističke podatke treba gledati kroz širi društveni kontekst, rekao je demograf Goran Penev sa Instituta društvenih nauka za BBC na srpskom.
„Zbog zabrana svadbi 2020. i 2021. godine tokom pandemije korona virusa, u Srbiji je značajno smanjen broj sklopljenih brakova. A i opšti trend je da se sklapa sve manje brakova, jedino što to nije kao na Zapadu povezano sa povećanjem neformalnih bračnih zajednica, jer kod nas registrovano partnerstvo nije zakonski izjednačeno sa brakom“, kaže Penev.
Razlika od mesta do mesta
Pet opština sa najvećim procentom osoba u braku su Preševo (60,6 odsto), Bujanovac, Aleksandrovac, Prijepolje i Raška.
Sa druge strane, najveće učešće neoženjenih, odnosno neudatih lica zabeleženo je u gradskim opštinama Beograda – Stari grad (38,4 odsto), Zvezdara, Vračar, Palilula i Voždovac i u Novom Sadu (36 odsto).
Što se tiče procenta razvedenih – tu prednjači Vojvodina. Najveće učešće razvedenih bilo je u Subotici (8,9 odsto), Bečeju, Senti, Zaječaru, ali i u beogradskim opštinama Stari grad (8,3 odsto) i Vračar.
U Novom Sadu se tokom prošle godine razvelo 706 parova, što je najveći broj od 2011. godine. Od 2015. u Novom Sadu se u proseku godišnje okonča više od 500 brakova, a od 2019. godine je broj povećan. Izuzetak je pandemijska 2020. godina kada se razvelo 489 parova.
Što se tiče zaključenih brakova, ni tu Novi Sad ne stoji sjajno – sa zaključena 1864 braka, prošla godina bi bila najlošija od 2011. da nije bilo te pandemijske 2020. kada je, po pravilu, sve bilo na čekanju, pa i venčanja. Te godine su se 1483 para odlučila da stanu na „ludi kamen“.
Sve stariji se venčavaju, ali i razvode
Građani Srbije koji se odlučuju da stupe u bračnu zajednicu su iz godine u godinu u proseku, sve stariji. Isti trend je prisutan i u ostatku Evrope.
Prema podacima RZS, prosečna starost pri zaključenju braka u Srbiji prošle godine za mladoženje iznosila je 34,5 godina, a za neveste 31,4 godine. U poređenju sa 2022. to nije velika razlika – tada je prosečna starost muškaraca iznosila 34,1, a žena 31,1 godinu.
Izveštaj RSZ govori i da se parovi sve kasnije razvode – prosečna starost muža pri razvodu braka 2023. je iznosila 45,2 godine, a za žene 41,7 godina, što je za 0,1, odnosno 0,2 više u odnosu na 2022. godinu.
Prosečno trajanje razvedenog braka u 2023. godini je 13,7 godina, piše u izveštaju RSZ.
Kakva je situacija u regionu
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori je u prethodnoj godini zabeležen veći broj i venčanja i razvoda.
Razvedeni brakovi trajali su prosečno, takođe, 13 godina.
U Crnoj Gori su tokom prošle godine sklopljena 3474 braka, a razvedeno ih je 775. Broj sklopljenih brakova u 2023. godini veći je za 5,6 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je broj razvedenih brakova veći za čak12,3 odsto u odnosu na godinu ranije, saopštila je Uprava za statistiku MONSTAT.
I Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine beleži da je 2023. godine došlo do porasta broja razvedenih brakova u odnosu na prethodnu godinu: zabeleženo je 1608 razvoda, 218 više nego 2022. godine, a podaci nisu optimistični ni kada se pogleda broj sklopljenih brakova.
U Bosni i Hercegovini je to 12.780, što je za 265 manje u odnosu na 2022. godinu.
Hrvatska jedina beleži pad broja razvoda
U Hrvatskoj je prošle godine skopljeno 19.467 brakova, odnosno gotovo 1400 više nego 2022. kad ih je sklopljeno 18.074.
Privremeni podaci za 2023. koje je DZS objavio pokazali su i da je u prošloj godini bilo manje razvedenih brakova pri čemu je broj razvoda pao na 4001, u odnosu na 4808 razvedenih u 2022.
Evropski trendovi
Broj venčanih parova se u EU decenijama unazad smanjuje dok se broj razvoda povećava, ali su oba trenda usporila poslednjih godina.
Zakonske alternative braku, kao što je registrovano partnerstvo, postale su sve rasprostranjenije, navodi se na sajtu Evrostata.
I nacionalna zakonodavstva se menjaju kako bi se dala veća prava nevenčanim parovima.
Uočen je i porast broja dece rođene kod vanbračnih parova.
U 2021. godini najniže stope brakova u EU zabeležena su u Sloveniji i Portugalu, gde je bilo 2,8 brakova na 1000 ljudi.
Evropski prosek je 3,9 brakova na hiljadu stanovnika, podaci su Evrostata. Srpski prosek je nešto viši, pa se u Srbiji sklopi 4,8 brakova na hiljadu stanovnika.
Izvori: BBC na srpskom/021.rs
