Srednjoškolci: Ko odlučuje šta je nacionalni interes

Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) objavila je Kritički osvrt na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je na javnoj raspravi od 15. maja.

UNSS je reprezentativna organizacija srednjoškolaca, sa više od 190 učeničkih parlamenata članica. Smatraju da o zakonima koji regulišu udžbeničku politiku i imaju direktan i dugotrajan uticaj na kvalitet obrazovanja, treba da razgovaraju i odlučuju i svi zainteresovani a pre svega učenici, a ne samo izdavači i Ministarstvo prosvete.

Državna kontrola

Ključni problem, navode u svojoj analizi, odnosi se na jednu od centralnih intencija Nacrta:

„Uvođenje kategorije ’udžbenik od nacionalnog interesa’ institucionalizuje državnu kontrolu nad ključnim predmetima (istorija, geografija, jezik…). Problematično je što nije jasno ko i kako odlučuje šta je „nacionalni interes“, i što se može koristiti kao mehanizam za ideološku homogenizaciju.“

Smatraju da „postoji rizik da ovakav pristup bude zloupotrebljen za ideološku instrumentalizaciju obrazovanja. Potrebno je preciznije definisati mehanizme kontrole kvaliteta i stručne recenzije, kako bi se očuvala naučna i pedagoška nezavisnost.“

Upozoravaju i da se zakonodavac ne osvrće na potrebu da se udžbenici izrađuju u skladu s principima pluralizma, kritičkog mišljenja i naučne zasnovanosti, već se akcenat isključivo stavlja na nametanja jedinstvene interpretacije nacionalnih tema.

Zavod za udžbenike

Zakon predviđa da udžbenike od nacionalnog i posebnog interesa izdaje isključivo javni izdavač, dok se štampa poverava državnom pravnom licu.

Iako se u tekstu ne pominje konkretno ime, sve indicije upućuju da bi ta funkcija mogla pripasti ili Zavodu za udžbenike, ili eventualno novom entitetu koji bi Vlada formirala sa istom ulogom, pod direktnom ingerencijom Ministarstva prosvete.

Ovakva rešenja predstavljaju suštinsko napuštanje do sada važećeg modela pluralizma u izdavaštvu, a predlog zakona time uvodi de facto državni monopol nad ključnim obrazovnim sadržajima.

Takođe, iako se u predlogu navodi da će se autori i recenzenti nacionalnog udžbenika birati putem javnog poziva, ostavljanje celokupne kontrole jednom entitetu – koji je pod neposrednom nadležnošću Vlade ili Ministarstva – otvara prostor za institucionalnu netransparentnost, ali i politizaciju obrazovnog procesa. Bez uvida javnosti u sastav i rad komisija, bez stručne nezavisnosti i bez zaštitnih mehanizama protiv pritisaka, sistem postaje zatvoren i podložan zloupotrebama, kažu u UNSS.

Cena i težina

Nacrtom je zatim predviđena mogućnost da Vlada Republike Srbije utvrdi najvišu dozvoljenu maloprodajnu cenu udžbenika, kao i maksimalnu težonu udžbenika po predmetu, razredu i obrazovnom nivou.

Zabrinjava, navode u UNSS  to što se sve ove promene uvode bez prethodne analize tržišta, konsultacija sa proizvođačima, školama, roditeljima i učenicima, niti javno dostupne studije o realnim troškovima izrade i distribucije udžbenika, pa može doći do situacije da se kvalitet žrtvuje radi zadovoljavanja administrativno propisanih ograničenja.

Bez demokratije

Jedna od odredbi koja naizgled uvodi elemente demokratizacije u obrazovni sistem jeste definisanje obaveze da škole biraju udžbenike.

Međutim, skreće se pažnja u analizi,  ova odredba praktično poništava uvođenje udžbenika od nacionalnog interesa, čija je primena obavezna u svim školama bez mogućnosti izbora.

Time se poništava osnovni princip pluralizma i autonomije škole i nastavnika, jer u ključnim predmetima (kao što su istorija, srpski jezik ili geografija), škola više neće imati slobodu izbora između više udžbenika.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima traje do 4. juna. Podsetimo, nacionalne udžbenike su obavezne da koriste sve škole, bez izuzetka.