Na benzinskim pumpama u Srbiji snabdevanje je redovno, a litar dizela i dalje košta 236 dinara, dok je cena benzina 207 dinara.
Država je produžila ograničenje cena i zabranu izvoza goriva, kao i smanjenje akciza za još nedelju dana, do 25. oktobra, a nedavno je iz državnih rezervi povučeno i 5.000 tona dizela, piše RTS.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država raspolaže dovoljnim rezervama i da je spremna da interveniše kako bi se očuvalo redovno snabdevanje.
„Država je spremna da interveniše na tržištu, pre svega kroz svoje rezerve dizela i benzina, kao što smo to radili i do sada, da građanima ničega ne bi falilo. Cene se nisu menjale od 18. septembra iako su na tržištu samo rasle u proteklom periodu. Imamo dovoljno rezervi da reagujemo, trenutno 517.000 tona dizela i oko 104.000 tona benzina, tako da građanima neće ničega faliti“, rekla je Đedović Handanović.
Manjak rafinerijskih kapaciteta povećava rizik
Dok Srbija nastoji da ublaži posledice globalnih poremećaja, evropsko tržište suočava se sa rastućom potražnjom i manjkom dizela. Stručnjaci ocenjuju da kontrola cena može da ublaži pritisak na potrošače, ali da dugoročna stabilnost zavisi i od mogućnosti proizvodnje i uvoza.
Novinar hrvatskog „Poslovnog dnevnika“ Siniša Malus upozorava da su nestašice posebno moguće u zemljama koje nemaju sopstvene rafinerije. Srbija i Hrvatska imaju rafinerijske kapacitete, što bi trebalo da ih učini otpornijim na poremećaje, ali ni jedna ni druga država ne mogu u potpunosti da se oslone na domaću proizvodnju.
Zbog toga obe zemlje i dalje zavise od uvoza, pa prisustvo rafinerija ne znači i potpunu zaštitu od nestašica ili rasta cena.
Globalno tržište pod sve većim pritiskom
Probleme dodatno pojačavaju brojni izazovi u snabdevanju naftom i njenim derivatima. Proizvodnja zemalja članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) ne raste dovoljno da ukloni tržišne pritiske, dok transport postaje skuplji i komplikovaniji. Istovremeno se svetske zalihe nafte i derivata smanjuju, a ulaganja u nove naftne projekte ostaju nedovoljna.
O razmerama neizvesnosti govori i Džozef Mekmonigl, predsednik Globalnog centra za energetsku analizu. On ukazuje da se procene buduće potražnje za naftom do 2050. godine, u zavisnosti od primenjenog scenarija, razlikuju za oko 100 miliona barela. Toliki raspon, ocenjuje, pokazuje koliko je teško predvideti buduća kretanja na energetskom tržištu.
Cena barela sirove nafte gotovo mesec dana zadržava se iznad 100 dolara, dok cene dizela beleže nove maksimume. Međunarodna agencija za energetiku dogovorila je i isporuku više od 20 miliona barela dizela iz hitnih rezervi, u pokušaju da ublaži pritisak na tržište.
Mere Srbije zasad održavaju cene goriva na nepromenjenom nivou, ali globalna kretanja ukazuju da će stabilnost snabdevanja zavisiti i od razvoja situacije na međunarodnom tržištu. Državne rezerve mogu da posluže kao zaštitni mehanizam, ali ne mogu trajno da zamene redovnu proizvodnju i pouzdan uvoz.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
