Po tropskim vrućinama Majdanpek je danima bez vode. Zbog nestašice je proglašeno vanredno stanje. Direktor lokalnog vodovoda je izjavio da će građani imati vodu u periodu od 6 do 10 i od 14 do 18 časova.
U Kragujevcu vode ima, ali zna da bude – žuta. Iz gradskog vodovoda poručuju da je ispravna. Uzrok obojenosti vode, kako je za Betu izjavio direktor vodovoda Nebojša Jakovljević, jeste povećana potrošnja zbog čega je povećan pritisak vode kroz cevi koje su u proseku stare 40 godina.
Problem sa restrikcijama imali su i meštani Topole, Šapca, Aleksinca i drugih gradova u Srbiji. U danima kada temperatura ide do četrdeset stepeni, mnogi građani nisu imali vodu, a drugi su bili ograničeni sa upotrebom.
„Vreme“ se raspitalo kakva je situacija u gradovima širom Srbije.
Problemi u Barajevu
„Voda ponekad nestane, pogotovo leti, ali ne čekamo dugo na sanaciju kvarova“, kaže nam Ivana iz Grocke.
Iako nadležni kažu da je voda u ovom beogradskom naselju ispravna za piće, većina ljudi kupuje flaširanu. „Jer je ukus čudan i samo je koristimo za tuširanje, pranje veša i navodnjavanje.“
Beogradski vodovod u danima toplotnog talasa beleži povećanu potrošnju vode. Za „Vreme“ kažu da je snabdevanje stabilno i da restrikcija nema.
„Trenutno, jedina tačka sa delimičnim problemima u snabdevanju vodom su rubni delovi Opštine Barajevo“, kažu iz vodovoda i dodaju da je uzrok višestruko povećana potrošnja.
Prosečna potrošnja celog barajevskog dela obično ne prelazi 200 litara u sekundi, dok sada potrošnja ide i preko 700 litara u sekundi.
Ima i krađe vode
Period tropskih temperatura nije jedini razlog za nestanak vode u domaćinstvima.
„Do kvarova dolazi usled kombinacije različitih faktora, kao što su starost legalno izgrađenih mreža, izuzetno nizak kvalitet izgrađenih nelegalnih mreža, enormna potrošnja vode, nagle i učestale oscilacije protoka i pritiska u cevima, neadekvatno i neodogovrno izvođenje građevinskih radova od strane pojedinih izvođača, nelegalna priključenja na vodovodnu mrežu, krađa vode i još mnogo toga“, nabrajaju za „Vreme“ iz novosadskog vodovoda.
Dodaju da grad i prigradska naselja koja su u njihovom sistemu vodosnabdevanja dnevno troše preko sto miliona litara vode.
U krajevima kao što je Užice, koji su poznati po proizvodnji malina, voda je preko potrebna jer suše mogu biti kobne po poljoprivrednike.
Iz užičkog vodovoda saopštavaju da se u jeku berbe malina u prigradskim i seoskim područjima javlja do pet puta veća potrošnja od one iz aprila ili maja. No, do sada nisu imali potrebe za restrikcijama.
Velike potrošače tolerišu dok njihova potrošnja vode ne ugrožava druge. Međutim, kada se situacija promeni, vodovod upućuje apel i upozorenje. Ako potrošači ne prihvate, bivaju isključeni iz vodosnabedvanja.
„U sistemu imamo cevovoda koji su postavljani još 1938. godine, ali nije to najveći problem jer su ti cevovodi često u boljem stanju nego oni ugrađeni osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka“, kaže nam Duško Ljujić iz užičkog JKP „Vodovod“.
„Upravljamo sa preko 450 kilometara različitih cevovoda gde savladavamo preko 450 metara nadmorske visine, od najniže do najviše tačke. Potpuno je jasno koliko je sistem komplikovan i zahtevan“, dodaje on.
Mnogo veća potrošnja
U Kragujevcu nam kažu da se broj havarija tokom vrelih dana i suše povećao za 35 odsto u odnosu na ostatak godine.
Osnovni uzrok havarija, kako kažu, jeste povećana potrošnja vode što rezultuje jačim i bržim protokom kroz vodovodne cevi. Grad Kragujevac se snabdeva vodom kroz reni bunare na Velikoj Moravi i dva veštačka akumulaciona jezera (Gružansko i Grošničko). Usled suše drastično je opao nivo vode na jezerima i reci.
„Dodatni problem stvara i sleganje zemlje kao posledica suše“, kaže nam izvršni direktor za održavanje mreže Trajko Stanić. Kaže, onda se podrazumeva da se havarije najpre dese na starijim instalacijama.
Tokom trećeg toplotnog talasa potrošnja vode na nivou celog grada se prosečno uvećala za četvrtinu. Na seoskom području procenat je znatno viši.
„Kod pojedinih potrošača nastanjenih na geodetski najvišim tačkama, kao posledica uvećane potrošnje, dolazilo je do povremenog umanjenja pritiska vode u špicevima potrošnje“, dodaje Stanić i naglašava da do planskih restrikcija nije dolazilo i da se nadaju da ih neće biti.
Slučaj Topole, Šapca kao i Aleksinca u kojem je bila proglašena vanredna situacija zbog havarije na cevovodu u neposrednoj blizni postrojenja za preradu vode „Bresje“ ostaje nedorečen jer tamošnji vodovodi nisu odgovarali na upite „Vremena“.
Kako Južne vesti saznaju, aleksinački vodovod saopštio je da su analize pokazale da je voda ispravna za piće, što znači da će nakon 13 dana građani Aleksinca na svojim česmama moći da očekuju vodu.
Zrenjanin – priča za sebe
Zrenjanin, grad sa zatrovanom vodom, maltene je prestao da bude vest. „Ima mnogo uzroka, ali bih izdvojila potpuno zanemarivanje ulaganja u infrastrukturu, generalnu devastaciju Zrenjanina i politiku iznad struke“, kaže za „Vreme“ profesorka sociologije u Zrenjaninu Senka Jankov i objašnjava da je tema o ispravnosti vode prestala da zanima i vlast i opoziciju.
„Nestašice vode u Zrenjaninu nisu vezane za godišnje doba već mnogo više za trajnost i izdržljivost popravki – ne samo na vodovodnim cevima već i na gradskim pumpama i trafo-stanicama“, poručuje Jankov.
Česte vesti na sajtu Vodovoda i kanalizacija u Zrenjaninu jesu „havarije“, kvarovi, zatvorene ulice koje signaliziraju radove na novim cevima, pucanje cevi i saniranje mreže.
Uzrok havarija, kako za „Vreme“ iz vodovoda objašnjavaju, jesu starost mreže i obično se kvarovi saniraju za tri do četiri sata. Neracionalna potrošnja bila je najizraženija između 18 časova i 22 časa.
„Oko tri četvrtine mreže je urađeno od azbestno-betonskih cevi što je izrazito loše jer je azbest zabranjen za upotrebu. Deo je od plastičnih cevi i mali deo su livene cevi. Najveći nedostatak je slaba propusna moć u nekim delovima mreže, starost veća od 30 godina“, poručuje Miroslav Paunov, član Zeleno-levog fronta iz Zrenjanina.
Koliko nestajanje vode uopšte utiče na građane Zrenjanina i deo Vojvodine, kada kako ukazuju Paunov i Senka, voda i nije ispravna za piće?
Voda kako Paunov objašnjava sadrži prekomerne količine arsena, visok sadržaj gvožđa, amonijum jona, natrijuma i visok sadržaj organskih materija, a na pojedinim lokalitetima je uočeno prisustvo metana.
„Područje uske zone na liniji Zrenjanin-Žitište se izrazito odlikuje navedenim lošim hidro hemijskim karakteristikama. Zabrana za korišćenje je uvedena 2004. godine“, podseća Paunov.
Tema koja ne brine politiku
Nestašica i neispravnost vode širom Srbije najviše se ispoljavaju tokom vrućina. Vodovodi uveravaju da je sve pod kontrolom, ali apeluju na racionalno korišćenje.
Sama priča o problemu nije rešenje, potrebni su konkretni planovi i zainteresovanost vlasti i opozicije.
„Notorni problem je nedostatak novca za komunalnu infrastrukturu, slaba politička volja da se reše problemi, verovatno jer je politički neatraktivna tema, a zdravstveni problemi konzumiranja neispravne vode imaju kumulativni efekat, ne pokazuju se u kratkom vremenskom periodu“, zaključuje Jankov.