Tužilac smatra da su svi optuženi u slučaju „Nadstrešnica“ nepostupanjem po propisima izazvali opasnost po život i telo ljudi na mestu na kojem se okuplja veći broj ljudi
Optužnicu za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, nešto više od godinu i po od tragedije, potvrdio je Apelacioni sud u Novom Sadu, piše 021.rs.
Optuženi su nekadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski, nekadašnja v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelena Tanasković i nekadašnji direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojša Šurlan.
Optužen su i Slobodan Naumović, odgovorni projektant građevinske konstrukcije u Saobraćajnom institutu CIP, glavni projektant u Institutu CIP Milan Jelkić, Ljiljana Milić Marković, glavni projektantu ispred kompanije „China Railway Design Serbia“ i Jasna Stojiljković Milić iz firme „Cestra“.
Na optužnici se nalaze i odgovorna lica ispred kineskog konzorcijuma za izvođenje građevinskih radova Zorica Slavković i Dušan Janković.
Optuženi su i Marina Gavrilović i Dejan Todorović koji su i ime konzorcijuma koji je predvodio Project Biro Utiber bili su zaduženi za nadzor izvođenja građevinskih radova, te profesor Milan Spremić, i inženjeri iz Marina Gavrilović i Dejan Todorović kompanije „Ežis“, koja je bila zadužena za nadzor.
Jelena Tanasković je optužena da nije postupila u skladu sa više odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Tereti se i da je 5. jula 2024. godine pustila u upotrebu vestibil krila B Železničke stanice, iako su se od 7. maja do 15. oktobra iste godine izvodili radovi na objektu stanične zgrade, koji nisu bili prijavljeni.
Stavlja joj se na teret da je znala da podobnost za upotrebu objekta stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu nije utvrđena tehničkim pregledom, jer tehnički pregled nije bio izvršen, te da nije bila izdata ni upotrebna dozvola.
Goran Vesić i Anita Dimoski optuženi su da nisu postupili u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi i Zakona o planiranju i izgradnji, te Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Vesić nije naložio preduzimanje potrebnih poslova Odeljenju Republičke građevinske inspekcije, a Dimoski je optužena da nije obavestila Republičku građevinsku inspekciju o ranije uočenim nepravilnostima.
Zbog svega toga nije pokrenut inspekcijski nadzor kojim bi bilo utvrđeno da na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njenog korišćenja i okoline. U optužnici se navodi i da za objekat nije bio obavljen tehnički pregled u skladu sa zakonom, niti je izdata upotrebna dozvola. Da je inspekcijski nadzor bio sproveden, građevinski inspektor bi, izlaskom na teren, zabranio korišćenje objekta ili njegovog dela do otklanjanja utvrđenih nedostataka.
I Vesić i Dimoski su 5. jula bili na otvaranju Železničke stanice iako su bili svesni i znali su da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi.
Nebojša Šurlan optužen je da nije postupao po odredbama Pravilnika za građevinske konstrukcije, jer, između ostalog, tokom svog mandata nije izdavao naloge za vršenje redovnih pregleda čiji je cilj utvrđivanje i ocena stanja konstrukcije.
Tereti se i da od stupanja na funkciju generalnog direktora, nije sproveo posebne mere naložene 2020. godine od strane Direkcije za železnice. To nije učinio ni rešenjem iz 2021. godine.
Slobodan Naumović je izradio je projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade novosadske Železničke stanice. Tereti da u toku postupka izrade nije ocenio primerenost objekta za rekonstrukciju, kao ni obim ni vrstu potrebnih prethodnih istraživanja koja bi bila podloga za izradu projekta.
Tereti se i da nije utvrdio ni tehnička svojstva postojeće konstrukcije, niti je tehnička dokumentacija sadržala prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta ili snimak postojećeg stanja zgrade.
Optužen je da nije pregledao objekat na način kojim bi se uočio nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i eventualnim intervencijama. Nadstrešnicu nije razmatrao kao sastavni deo konstrukcije, pa tako nisu sprovedene ni potrebne kontrole nosivosti iste.
Milan Jelkić bio je zadužen za izradu idejnog projekta, a na teret mu se stavlja to što zbog nedostatka arhivskog projekta, te starosti objekta i njegove konstruktivne specifičnosti nije ukazao na potrebu izrade elaborata o proceni stanja konstrukcije, čime propustio da utvrdi da je došlo do korozije kablova.
Ljiljani Milić Marković bila je poverena izrada projekta za građevinsku dozvolu, a na teret joj se stavljaju slični propusti kao i Jelkiću.
Milan Spremić se tereti se da pri analizi projekta koji je izradio Naumović, nije utvrdio njegove propuste i da nije proverio ni da li su u idejnom projektu sadržana sva tehničko-tehnološka rešenja za građenje objekta stanične zgrade, odnosno potrebne podloge za izradu tehničke dokumentacije.
Optužen je i da nije izdao nijednu meru, niti je sastavio primedbe u cilju otklanjanja navedenih nedostataka, čime je u postupku vršenja stručne kontrole tehničke dokumentacije propustio da naloži mere na osnovu kojih bi bilo moguće utvrditi da je došlo do korozije.
Jasna Stojiljković Milić bila је zadužena za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, а оптужена је da je pri kontroli Naumovićevog projekta propustila da utvrdi da projekat ne sadrži sve potrebne delove, i to deo koji se odnosi na ocenu stanja postojećeg objekta, te da nisu vršeni prethodni istražni radovi koji se odnose na stabilnost objekta.
Tereti i da nije proverila da li projekat sadrži sve potrebne podloge, kao i da u postupku vršenja kontrole nije naložila nikakve mere.
Zorica Slavković i Dušan Janković se terete da nisu obezbedili dokaze o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i oprema.
Marina Gavrilović i Dejan Todorović se terete da nisu vršili upise o stanju same nadstrešnice stanične zgrade kada su skidane prethodne obloge, te oslanjane nove od kaljenog stakla sa aluminijumskom podkonstrukcijom. Propuste u vidu zapažanja nisu evidentirali ni u građevinskom dnevniku.
Terete se da u izveštaje nisu uneli da se mesta oko zatega nadstrešnice krpe malterom, niti su obišli i pregledali objekat radi uočavanja nedostataka, te potreba za detaljnijim pregledom i intervencijama. Samim tim na teret im se stavlja da nisu izvršili stručni nadzor iliti kontrolu i proveru kvaliteta radova, iako su nedostaci prilikom izvođenja radova bili uočljivi.
Tužilac smatra da su svi optuženi, nepostupanjem po propisima, izazvali opasnost po život i telo ljudi na mestu na kojem se okuplja veći broj ljudi. Kako se navodi u optužnici, bili su sposobni da shvate značaj svog dela i upravljaju svojim postupcima, svesni da svojim postupanjem mogu izazvati takvu opasnost, na šta su pristali, olako smatrajući da zbog toga neće doći do telesnih povreda i smrti većeg broja ljudi.
Izvor: 021.rs
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ preporučio je da se nekoliko dana pred povratak u školu deca postepeno vraćaju na uobičajeno vreme ustajanja i odlaska na spavanje kako bi se blagovremeno vratila u školsku rutinu
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
