Foto: Marija Janković
Meštani sela Krivelj kraj Bora se već decenijama bore za kolektivno preseljenje zbog opasnosti koju za njih predstavlja blizina okolnih rudnika. „Vreme“ je u martu pisalo o barikadama Kriveljana na putu kroz centar sela. Blokada je u međuvremenu obustavljena, a „ništa iz dogovora nije ispunjeno“, kaže za Vreme Jasna Tomić, jedna od organizatorki protesta. Kriveljani su za sada dobili samo – veb-sajt
Selo Krivelj je opkoljeno rudnicima, meštani blokiraju put kroz selo i traže kolektivno iseljenje, zemljište je zagađeno, a fasade na kućama popucale od svakodnevnog miniranja u rudnicima koji ga okružuju. Uprkos svemu tome, od iseljenja nema ništa, ali zato Krivelj dobija svoj veb-sajt koji je predstavljen juče u Narodnoj biblioteci Bor.
„Veb sajt posvećen Mesnoj zajednici ‘Krivelj‘ rađen je tokom protekle godine i plod je dugogodišnjeg rada, negde od 1997. godine. Još kao student radio sam terensko istraživanje u Krivelju. Uz pomoć Saveta mesne zajednice ‘Krivelj‘ i Gradske uprave krenuli smo da radimo na monografiji sela, a sajt predstavlja jedan vid sažetog opisa sela sa brojnom građom, multimedijalnim sadržajem, tu možete naći fotografije iz privatnih kolekcija, intervjue sa zvučnim zapisima, kao i razna dokumenta sa kompanijama, sa Francuskim društvom borskih rudnika, posleratnom kompanijom RTB, kao i sa sadašnjom kompanijom. Sajt je kompleksan i trudili smo se da ostane topao i ljudski, da verno prikaže selo u nestajanju i borbu meštana za dostojanstven život“, kaže bibliotekar Dragan Stojmenović za RTV Bor.
Ovaj multimedijalni vid predstavljanja sela koje nestaje veoma je značajan jer omogućava da obiman materijal koji ne može da se smesti u monografiju, bude sačuvan i dostupan svima, napominje Stojmenović.
Selo koje nestaje
Selo Krivelj nalazi se severno od Bora, na oko deset minuta vožnje. Ono je smešteno neposredno iznad površinskog kopa koji je po njemu dobio naziv „Veliki Krivelj”, a strateški je pozicionirano na važnom putu do rudnika „Novo Cerovo”. Ovo selo se, zbog straha od širenja površinskog kopa, već decenijama bori za kolektivno preseljenje. Uslovi života meštana znatno su se pogoršali od 2018. godine, kada je kineski Ziđin Koper otkupio većinski udeo kompanije RTB Bor i intenzivirao radove u rudnicima.
U januaru su meštani Krivelja počeli sa svakodnevnim blokadama puta koji prolazi kroz centar sela, pisalo je „Vreme“ u velikoj reportaži u martu ove godine. Oni su se na blokadu odlučili kako bi skrenuli pažnju kineske kompanije, ministarstva i lokalnih vlasti na probleme s kojima se svakodnevno suočavaju i primorali kompaniju da im konačno obezbedi novo mesto za život.
Neposredan povod za početak barikada bila je višemesečna gradnja kolektora za Kriveljsku reku. Kako su rekli meštani, oni nemaju problem sa samim kolektorom, već sa radovima na njemu koji iziskuju neprekidan prolaz vozila teških nekoliko desetina tona kroz centar sela, čime narušavaju bezbednost i opšti kvalitet njihovog života. Uz to, kineska kompanija gradi iako nema studiju uticaja kolektora na bezbednost meštana, zbog čega oni sumnjaju da bi njegova gradnja iziskivala i izgradnju brane, čime bi se formiralo jezero koje bi potencijalno moglo da poplavi selo.
“Nema ovde više života. Ono što se dešava u poslednjih nekoliko godina je stvarno nepodnošljivo. Mi se borimo za realno preseljenje i realnu cenu naših imanja”, pričala je tada za „Vreme” meštanka Krivelja Jasmina Radivojević.
Jedna od organizatorki blokada Jasna Tomić kaže za „Vreme“ da je blokada puta u međuvremenu obustavljena.
„Ne znam ništa o novom sajtu. Barikade su prekinute, ništa nam nisu ispunili iz dogovora o prekidu blokada. Nama u selu zbog nastavka izgradnje brane preti velka opasnost od poplave i ugrožavanja života. Nijedna institucija ne reaguje“, ističe Tomić.
Umesto preseljenja – digitalizacija
Za sada Ziđin plaća pojedinim meštanima individualno preseljenje, ali meštani žele da budu iseljeni kolektivno i planski kako se za nekoliko godina ne bi ponovo našli u sličnoj situaciji. Neki od starijih meštana već pamte jedno preseljenje kada su ljudi iz nekoliko domaćinstava otišli iz svojih domova jer je širenjem površinskog kopa „Veliki Krivelj” nekadašnji centar sela nestao.
Zbog toga se godinama radi na dokumentu koji će aspekte preseljenja sela ugroženog višedecenijskim rudarenjem staviti u institucionalne okvire. Taj dokument naziva se „Programske osnove za otkup imovine i preseljenje naselja Krivelj”, a u njegovoj izradi učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Mesna zajednica Krivelj, Grad Bor, kompanija Ziđin i Institut za urbanizam i arhitekturu Republike Srbije.
Međutim, umesto finalnog dokumenta koji Kriveljanima obećava novo mesto za život, meštani ovog sela su, za sada, dobili – veb-sajt.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
