Ratko, Marko, Pedro i Brent: Kad se pitonu žuri

Nekad je pogrešno misliti u slikama, ali ko je u medijskom poslu mora barem da pomisli na slike.

Kako izgleda kada Portugalac, težak milijarde, i Englez uđu u jednu beogradsku redakciju da „predstave“ nove urednike novinarima koji te urednike neće? Šta li su mislili kako će to da prođe?

Teško je da ikome ova scena deluje drukčije nego da kolonijalna uprava dolazi da postavi nadzornika divljačkom plemenu koje odbija da prihvati „civilizaciju“, to jest svet u kojem gazda može baš sve što hoće.

Ljudi koji su radili na BK televiziji kunu se da je Bogoljub Karić bio korektan gazda i da su uglavnom radili slobodno. Ali, kad mu je nešto politički ili poslovno važno, on naredi šta sme, a šta ne sme da se izveštava i usred redakcije kaže: „Ovo je, bre, moje!“

Pedro Vargas David je u četvrtak ušao u redakciju portala Nova i rekao, doduše verovatno korporativnim rečnikom: „Ovo je, bre, moje.“

Novinari Nove su to lepo snimili i stavili na društvene mreže. U normalna vremena to bi bilo nenormalno. Ali ovo nisu normalna vremena. Ko su bili ključni protagonisti tog kratkog snimka?

Ratko Femić

„To je, Marko, sramota“, rekao je Ratko Femić, zamenik glavnog urednika portala Nova, Marku Stjepanoviću, čoveku koji bi trebalo da mu bude nadređeni, ranije večitom uredniku portala Blica.

U stvari, ko zna da li je Femić i dalje zamenik pošto druga vedeta Blica, Ivana Mastilović Jasnić, treba da bude zamenica Stjepanoviću. Inače, Femić je u poslednje vreme bio zamenik nikome jer portal poslednjih meseci glavnog urednika i nema.

Ratko Femić na liniji odbrane! On je bio glavni urednik Kurira u vreme kada se tamošnji gazda bio odmetnuo pa je štampao naslov „Srbijo, izvini!“ jer se kao pokajao što je učestvovao u propagandi SNS-a. Ta faza pobune nije dugo trajala pošto je Aleksandar Vučić „posetio redakciju“ Kurira, pa se tabloid vratio svome jatu.

Femić bi, dakle, štošta mogao da zna o gazdama i prilagođavanju njihovim poslovnim potrebama. Mora da mu nije prvi put da čuje: „Ovo je, bre, moje!“

Ali, to mu je očigledno dojadilo. „Femić se pošteno isprsio i stao ispred svojih novinara“, kaže jedna osoba iz redakcije.

Pisao je, pričao pa, eto, pred kolonijalnom upravom održao žustri govor. Time je Femić sebe stavio na liniju vatre.

„Vi 60 ljudi pravite budalama“, rekao je gazdama, misleći na dovođenje „oktroisanog“ urednika Stjepanovića. Cilj je, kaže, da portal i novine Nova zaćute do izbora, a posebno na dan izbora. Cilj je mrak.

Marko Stjepanović

Ako je Femić bio u ulozi protagoniste, Stjepanoviću je dopala uloga negativca. U stvari, sam je prihvatio i znao je šta radi.

Njih dvojica, Femić i Stjepanović, teško da se razilaze oko stila pošto su celog života tabloidni novinari.

Stjepanović je u Blicu, gde je početkom godine evakuisan sa pozicije glavnog urednika, važio za kralja algoritama i klikova. I kralja nezameranja vlastima po volji švajcarskih vlasnika.

Evakuisan, a ne smenjen, jer je u kompaniji Ringijer bio prešao na poziciju „rukovodioca za uređivačke proizvode i strategiju publike u okviru Global Media Unita“. U prevodu – ništa za dobru platu.

Zato ljudi u Novoj i misle da je Stjepanović „dodeljen“ i da ni on baš ne bi išao iz Ringijera da nije tako naređeno. Ali, računajmo da je to ipak svoj čovek i da valjda može da kaže „ne“.

Pošto nije rekao „ne“, doživeo je da ga sa pune 52 godine i posle niza godina na čelu najčitanijeg portala (i ranije novina) za ručicu u redakciju uvode Portugalac i Englez. I da mu Femić očita lekciju.

Pedro Vargas je pokušao da kaže kako su Stjepanović i Mastilović Jasnić navodno „otišli iz Blica“ baš jer nisu hteli da rade za režim. Takoreći stene slobodnog novinarstva. U to ne bi poverovali ni prolaznici ispred zgrade redakcije Nove, a kamoli ljudi unutra.

Istina, kad je Stjepanović evakuisan sa mesta glavnog urednika Blica, taj tabloid stao je rame uz rame sa Kurirom i Informerom po propagandi. Navodno je to Stjepanoviću kvarilo posao sa klikovima i bio je u pravu – kliktanost Blica tada je pala za oko 25 odsto.

Brent Sadler

„Ratko, misliš li da sam ovde da budem ubica nezavisnih medija?“, pitao je Brent Sadler zahuktalog Femića. „Da“, rekao je ovaj.

Sadler (76) bio je ratni reporter CNN-a, prošao je svašta, od Bejruta do Kabula. Srpski je zet već duže od dve decenije.

Pomaljao se u Junajted grupi gde je postao bitna violina kada su većinski vlasnici BC Partnersi dovršili obračun sa manjinskim vlasnikom Draganom Šolakom. Od tada je Sadler čovek za sve u Beogradu – direktorski i urednički je bio odgovoran za N1, Novu S, Danas, Radar i sve njihove portale.

Ubica nezavisnih medija? Sadler bi našao fraze da kaže da nije, kao što ih je do sada tražio. Da se ojača „profesionalizam“ i tako dalje, samo to hoće.

Jedno vreme je relativno uspešno plivao na fonu „jednostranosti“ pomenutih medija i samo im ponavljao – zovite drugu stranu, proveravajte, uzdržite se od komentara, ne navijajte. To je dobro zvučalo.

Onda je medije pazario Pedro Vargas iako su prethodno Sadler i okruženje tvrdili da se ne sprema nikakva prodaja. Tako je Brent Sadler počeo da kadrira. A kadrovska politika je osnov svake politike!

Sa N1 je otišao Igor Božić, iz Nove je oteran glavni urednik, sa Zoranom Kesićem nisu produžili ugovor jer je „skup“ i „marginalnog komercijalnog uspeha“, Olja Bećković je prebačena na N1. Sadler je doživeo da mu čitave redakcije pišu otvorena pisma i da mu se protive.

Svi misle da je tu da bude „ubica nezavisnih medija“, mišljenja se jedino razilaze u tome zašto bi to sebi dozvoljavao posle višedecenijske karijere. Sada se pojavio u redakciji Nove da instalira urednike iako sve zna.

Sadler je izgleda rešio da posao radi do kraja.

Gde je kraj?

Kada se piton obmota oko žrtve, ne mora da troši mnogo energije. Dovoljno je da čeka da žrtva ispusti vazduh kako bi ponovo udahnula pa da malo stegne. Ponekad se plen izmigolji, ali obično ne.

Cela operacija preuzimanja N1 i ostalih medija odavno je najavljena, „Vreme“ je o tome pisalo pre skoro tri godine.

Ali, nešto se otezalo. Možda jer je javnost bila budna, možda jer se redakcije nisu dale (i još se ne daju).

Jasno, vlastima u Srbiji ne trebaju nikakvi upadi u redakcije ili masovni otkazi, to može imati samo kontraefekat.

Ali, pošto piton nema više mnogo vremena – izbori su za dve sedmice – on proizvodi blamantne scene kao što je uvođenje urednika kao kolonijalne uprave.

Neki misle da Vargas, koji se u celu operaciju upustio iz ko zna kojeg interesa, želi da dođe u srednju poziciju – ni tamo ni ovamo, ali da ne kritikuje vlast previše – otprilike onako kako je Stjepanović uređivao Blic.

„Možete da sarađujete, da date otkaz, ili da idete na bolovanje“, tako je Vargas, priča jedan izvor, rekao novinarima.

U ovom poslu svi znaju šta znači „bolovanje“ – sklonite se da ne smetate do izbora. A posle?

Pa posle zavisi od izbora. Kapital je fleksibilan, mnogi novinari takođe.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!