Vojni rok trajao bi ukupno 75 dana, sastojao bi se iz dva dela – 60 dana obuke i 15 dana vežbe, a bio bi obavezan za muškarce i dobrovoljan za žene. Tako stoji u predlogu Vlade, mada je mnogo toga ostalo nedorečeno ili nije podrobno objašnjeno.
Dušan Živković iz Niša je nedavno napunio 21 godinu, a planirao je, kaže, da vojni rok odsluži kad diplomira. Njega se ovaj zakon ne dotiče preterano, s obzirom na to da ga je oduvek zanimalo kako je to kada si vojnik.
„Ja želim da idem iz ličnih razloga. Volim da budem aktivan i mislim da bi mi prijalo, naučilo bi me da budem disciplinovan”, kaže Dušan.
„Ipak, vojska je ozbiljna stvar i ne znam koliko je pametno da vojni rok bude nešto što se mora, nisu svi za to, i to je u redu. Više će štete nego koristi imati onaj ko tamo ide samo jer je primoran”, smatra Dušan.
Da li će sinovi SNS funkcionera ići u vojsku?
No, Dušan je jedan od retkih koji poletno gleda na obavezu služenja u vojsci. Ostali sagovornici „Vremena“, iz ovih ili onih razloga, za vojskom nemaju preteranu želju.
„Ne bih voleo da mi politički motivisane mere vlasti oduzmu dva ipo meseca studiranja, posla i života. Ako ikada i bude neophodno osnaživati vojsku, ili sukob u regionu postane realna pretnja, to je posledica neodgovorne politike onih koji nas šalju u kasarne”, kaže dvadesetdvogodišnji mladić koji nas je zamolio da ostane anoniman.
Dodaje da sumnja da je uopšte izvodljivo poslati u vojsku dva miliona ljudi koji imaju porodice, poslove ili su još uvek studenti.
Vojska da nas očvrsne – budalaština
„Pitanje je ima li vojska kapacitet da sve to sprovede”, zaključuje ovaj naš sagovornik.
Još jedan mladić, koji je takođe želeo da ostane anoniman, tvrdi da ga lično „nikakve kasarne, obuke i oružje ne zanimaju”, a priče o tome kako je vojska potrebna muškarcima da bi očvrsnuli naziva “budalaštinama”.
I kaže: „Ko želi da odraste i očvrsne može to i bez vojske, ko ne želi neće mu pomoći ni tri godine vojnog roka. Potpuno traćenje vremena, sreća pa im nije palo na pamet da nam oduzmu više od dva i po meseca života. Na kraju, tu su i ljudi koji su tu odluku doneli i koji vode ovu državu. Oni mi čitavu ovu priču čine još odbojnijom. Baš me zanima da li će i sinovi SNS-ovih funkcionera ići u vojsku”.
Ne plaši me vojni rok, već politikantski rat
Damjan Vučković iz Beograda kaže da mu samo služenje vojske ne predstavlja problem, koliko ga plaši mogućnost izbijanja ratnog sukoba.
„Ja idem u Milano da studiram. Mene plaši mogućnost da izbije rat i da se Srbiji potencijalno uvedu sankcije. Sam vojni rok mi ne zvuči toliko strašno, mislim da tih dva i po meseca može čak i da bude zanimljivo. Čuo sam od oca i ujaka dosta zanimljivih priča iz vojske”, kaže Damjan.
Smatra, ipak, da je ključno da se samo na vojnom roku i ostane, odnosno da ne dođe do situacije da počne mobilizacija za još jedan besmisleni rat.
„Ukoliko bih mogao da biram, radije bih otišao ‘preko’ da tamo gradim život. Ako moram, odslužio bih vojsku u nadi da mir neće biti ugrožen. Jedna je stvar kad ti neko stvarno napadne zemlju, a nešto sasvim drugo kad te razni politikanti uvlače u sukob. Naravno da me plaši pomisao na to”, zaključuje on.
Samo ako baš moram
Marko Teodosić iz Prokuplja kaže da je cela ideja služenja vojnog roka po njemu nešto što zvuči lepo, „ali je u praksi mučno”.
„Na kraju, nema loših stvari u tome. Tamo možeš puno toga da naučiš i o samom sebi. Ipak, moram da budem iskren, meni se uopšte ne ide. Ako moram, ići ću, ali nerado”.
