„Nova genijalna“ ideja Aleksandra Vučića kako da se popravi socijalni položaj radnika je da se smanje porezi i doprinosi. Ali, hiljade firmi uopšte ne uplaćuje staž radnicima, a među njima prednjače državna preduzeća. „Zastava oružje“, recimo, pet godina nije uplaćivao poreze i doprinose, kaže za „Vreme“ predsednica sindikata Ranka Savić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima naizgled genijalnu ideju kako da olakša život radnicima koji slabo zarađuju. Tokom svoje nezvanične kampanje u kojoj se nudi za premijera Srbije je izjavio je da će biti smanjeni porezi i doprinosi da bi minimalna zarada mogla da bude povećana.
„Ne možemo da uništavamo domaću privredu povećanjem minimalne zarade koju poslodavci ne bi mogli da isplaćuju, pa će tu povišicu država prihvatiti na svoj teret“, kazao je Vučić.
Međutim, u Srbiji na hiljade poslodavaca uopšte ne uplaćuje doprinose za staž svojim radnicima, pa im stručnjaci savetuju da to provere i ako nešto nije u redu prijave firmu. Tu nastaje problem, jer firmu treba da prijave državnim inspekcijama, a zaposleni su – kod te iste države.
„Ne postoji ni jedan precizan, javno dostupan podatak o tačanom broju svih poslodavaca u Srbiji koji ne uplaćuju doprinose, a to pogađa na desetine hiljada radnika“, kaže za „Vreme“ Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. „Ipak se zna da je najveći problem sa namenskom industrijom. Primera radi, ‘Zastava oružje’ jedno pet godina nije uplatio poreze i doprinose svojim radnicima koji praktično rade za državu. Ogromna dugovanja za ove namete imaji i javno-komunalna preduzeća.“
Svaki zaposleni u Srbiji ima pravo da izvrši proveru doprinosa koji su za njega uplaćeni. Tako mogu da saznaju da li njihov poslodavac redovno ispunjava zakonske obaveze prema državi.
Mario Reljanović, profesor radnog prava, kaže za „Vreme“ da smanjenje poreza i doprinosa nije Vučićeva ideja, već su to radile i vlasti pre njega. Ipak, na ovaj način se, govori on, zapravo samo dodatno pomaže poslodavcu, a ne radniku.
„Sva ta smanjenja idu u džep poslodavcu jer se smanjuje bruto zarada. Tako država praktično daje subvencije firmama, a radnici ostaju na istom“, kaže Reljanović.
Srbija je jedna od samo nekoliko država Evrope koje nemaju progresivne poreze na zaradu, što znači da država uzima mnogo manje dažbine od plate onih koji manje zarađuju, dok uzima više od bogatijih.
„Mi smo jedni od retkih u Evropi koji imaju linearne poreze, pa dobijamo stanje da, kada pogledamo strukturu zarade, više je opterećen radnik koji prima minimalac, nego onaj ko ima 300.000 dinara platu“, objašnjava Reljanović. „Postoje mnogo elegantniji sistemi, u kojima bi ljudima sa malim zaradama ostajalo više, onima sa prosečnom platom isto, a nešto manje najbogatijima.“
Redovna provera stanja u matičnoj evidenciji pomaže da se na vreme uoče nepravilnosti. Na taj način, osiguranik može blagovremeno da reaguje i zaštiti svoja prava pre odlaska u penziju.
Praćenje uplate doprinosa direktno utiče na penzijski staž i visinu buduće penzije. Svaki mesec bez uplaćenih doprinosa znači kraći staž i manju penziju. Poreska uprava, prema članu 69. Zakona, nadležna je za kontrolu obračuna i plaćanja doprinosa.
Zaposleni ne treba da se oslanjaju samo na institucije — lična provera je ključna.
Netačni ili nepotpuni podaci mogu ozbiljno da ugroze ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja – smanjuje se ukupan penzijski staž koji se priznaje pri obračunu penzije, obračunata penzija može biti značajno niža od očekivane, zaposleni može da izgubi pravo na invalidsku ili porodičnu penziju, a proces ostvarivanja prava postaje duži i komplikovaniji.
Prema srpskom zakonu, poslodavac, državni ili privatni, ne može da isplati zaradu radniku ako nije uplatio i poreze i doprinose.
„Najviše je kriva država jer žmuri na dugovanja državnih firmi, a ako privatnik ne uplati – momentalno šalju inspekciju“, objašnjava Savić.
Ono što se po državnim preduzećima, ili onima koja su bliska sa državom, dešava, dodaje ona, jeste da se napravi neki interni dogovor da se doprinosi uplate svakome ko ode u penziju da bi mogao da ostvari pravo na nju. Dodatni problem je što se u jednom broju preduzeća, pa i državnih, doprinosi uplaćuju na minimalnu zaradu, iako radnici primaju veću platu.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Požar koji već danima besni u Deliblatskoj peščari proširio se prema Dunavu, a trenutno je najkritičnija situacija na potezu Dubovac–Bela Crkva. Vatra je prešla magistralni put, dok su sa ugroženog područja prethodno evakuisani vikendaši i stanovnici
Imajući u vidu da osumnjičeni ranije nije osuđivan i da ima uredno prijavljeno prebivalište, javni tužilac nije predložio određivanje pritvora
Koji je značaj famozne Šangajske liste? Šta ona meri, a šta ne uzima u obzir? O tome za „Vreme“ argumente iznosi dvoje naučnika
NUNS zahteva da se zaposlenima u Adria njuz netvork i javnosti bez odlaganja pruže jasne, pisane i proverljive garancije o zaštiti radnih i profesionalnih prava novinara i drugih medijskih radnika, očuvanju radnih mesta i uređivačke nezavisnosti svih redakcija
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
