Kada bi se napravio presek ko je sve od novembra i zahteva koje su postavili studenti, izneo sopstvene zahteve, broj bi verovatno bio dvocifren, kao i broj profesija koje su u međuvremenu bile ili su i dalje u štrajku.
Pošto su u februaru 2025. postavili niz zahteva koji se odnose na materijalni položaj, članovi Sindikata sudske vlasti, stupili su od ponedeljka 5. maja u štrajk uz obezbeđivanje minimuma procesa rada.
Kako za „Vreme” navodi predsednik tog sindikata Nemanja Đurić, u štrajku su i mnogi drugi zaposleni koji nisu članovi tog sindikata.
„Štrajk nije vezan za članstvo, ali ne možemo reći da je u svakom sudu ili javnom tužilaštvu stoprocentno stupanje u štrajk. Možda 99 odsto zaposlenih može da bude u štrajku, a da jedan zapisničar koji radi za jednog sudiju, radi, u tom slučaju će se to suđenje održati, iako 99 odsto suda ne radi”, kaže Đurić.
U štrajku isključivo učestvuju zaposleni u pravosuđu, odnosno zapisničari, referenti i radnici u pisarnicama, pošto sudije i tužioci po zakonu ne mogu da štrajkuju.
Kako ističu iz Sindikata sudske vlasti, bez zaposlenih u sudskoj administraciji nema ročišta, nema presuda, nema pravde. Zato je poruka ovog štrajka jasna – pravosuđe staje dok se ne čuje i ne prizna rad onih koji ga nose svakog dana, navedeno je u saopštenju tog sindikata.
„Mi trenutno imamo 1.300 članova. Mi smo nereprezantitivni sindikat, ali smo stekli legitimit zaposlenih u pravosuđu. Više od 30 odsto svih zaposlenih u pravosuđu potpisalo je zahteve za poboljšanje materijalnog položaja”, govori Đurić, dodajući da u pravosuđu ima oko 17.000 zaposlenih.
Ko je u obustavi?
U obustavu su u Beogradu stupili Drugi osnovni sud, i to sve službe osim Uprave, sve službe Trećeg osnovnog suda, Viši sud – 20 odsto zaposlenih, celokupna parnična pisarnica i deo zapisničara i sudijskih pomoćnika u krivičnoj i parničnoj materiji. U štrajku je i 35 odsto zapisničara u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, te celokupna pisarnica Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, navedeno je u saopštenju ovog sindikata.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu u obustavi je sto odsto zaposlenih, saopštio je predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić.
Prema navodima Đurića, u Osnovnom sudu u Lazarevcu u obustavi je 65 odsto zaposlenih, u Prekršajnom sudu u Požarevcu 60 odsto, a u Osnovnom sudu u Novom Sadu – 30 zapisničara i deo zaposlenih referenata u sudijskih pomoćnika.
Delimično u obustavi su Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani, Prekršajni sud u Zaječaru i mnogi drugi pravosudni organi, navodi se u saopštenju.
Štrajk je, kako navodi – „neoročen, do ispunjenja zahteva”.
„Trajaće dok bude podrške zaposlenih. Može da traje tri dana, može da traje i tri meseca”, navodi Đurić.
Šta traže zaposleni u pravosuđu?
Zaposleni u pravosudnim institucijama širom Srbije stupili su u ponedeljak u štrajk zbog višegodišnjeg ignorisanja njihovih zahteva.
Sindikat sudske vlasti saopštio je ranije da su zahtevi dostojanstvene zarade, poboljšanje uslova rada, jasno priznanje uloge koju administrativno i stručno osoblje ima u funkcionisanju pravosuđa, kao i prestanak sistemskog potcenjivanja njihovog rada.
„Naši zahtevi se bave isključivo materijalnim položajem, povećanjem plata, povećanjem osnovice za obračun plata za 20 odsto, topli obrok i regres koji nam se već 15 godina ne isplaćuju. Smatramo da je ta finansijska nezavisnost zaposlenih u pravosuđu i mnogo šira od samog materijalnog nezadovoljstva, jer u tom slučaju dobijamo sudije, sudijske pomoćnike i radnike koji su nepotkupljivi i samostalni”, objašnjava Đurić.
U sveltu povećanja zarada u drugim sektorima, oni su zahteve podneli 5. februara, pojašnjava sagovornik „Vremena”.
„U trenutku kada smo podneli zahteve, povećanje zarada dobila je prosveta, policija, zaposleni sa srednjom školom u zdravstvu dobili su obećanje povećanja osnovice, rudari i mnogi drugi sektori, dok je pravosuđe izostavljeno. To je bila inicijalna kapisla za stupanje u štrajk”, pojašnjava predsednik Sindikata sudske vlasti.
Prema njegovim rečima, više od 40 odsto zaposlenih u pravosuđu radi za minimalnu zaradu.
„Postoje sudijski pomoćnici sa položenim pravosudnim ispitom, diplomirani pravnici sa završenim fakultetom koji rade za početnu platu manju za 30000 od prosečne, sudije imaju najnižu platu u Evropi. Ima ljudi koji rade na određeno i po 25 godina. Postoje sudijski pomoćnici koji volontiraju”, dodaje Đukić, navodeći sve to kao razloge njihovog nezadovoljstva.
Šta kaže ministar pravde?
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je u nedelju 4. maja za Insajder da štrajk mora biti sproveden u skladu sa zakonom.
„Koliki će uticaj imati ova najavljena obustava rada zavisiće od broja zaposlenih koji odluče da se priključe štrajku – što će biti poznato već sutra“, naveo je ministar.
Podsetio je da Zakon o štrajku propisuje da štrajk mora da se odvija u prostoru poslodavca, kao i da su učesnici u štrajku dužni da vode računa o bezbednosti lica i imovine.
„Takođe, navodi se u zakonu da učesnici u štrajku ne smeju da remete rad zaposlenih koji nisu u štrajku“, podvukao je Vujić.
Ministar pravde je ukazao da je nedavno sa reprezenatativnim sindikatima – Sindikatom organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS) i Sindikatom pravosuđa Srbije „dogovoreno donošenje novog zakona o taksama koji će dodatno poboljšati položaj zaposlenih u pravosuđu“.
„Predlog novog zakona trebalo bi da se u skupštinskoj proceduri nađe u junu mesecu“, rekao je za Insajder ministar Nenad Vujić.
Predsednik Sindikata sudske vlasti navodi za „Vreme” da njihov štrajk podrazumeva poštovanje minimuma procesa rada, koje se neretko proširuje i van propisanog minimuma.
Kako dodaje, unutar pravosudnog sistema i van njega, postoje ogromni pritisci.
„Pravosuđe je osetljivo u svakoj državi, naročito u Srbiji. Postoje pritisci koji dolaze iz sfere pravosuđa koje nismo očekivali – Visoki savet sudstva, predsednici sudova, reprezentativni sindikati, mnogi su stali u odbranu Ministarstva pravde, a ne u odbranu zaposlenih”, navodi Đurić.
Kako pojašnjava, zaposlenima se oduzimaju dnevnice, preti se disciplinskim postupcima, „iako je naš štrajk organizovan u svemu po zakonu”.
„Mnogo je podvala i neistina. Sve je krenulo otkako smo postavili zahteve. Zaposleni se popisuju, ko štrajkuje, a ko ne, održavaju se sastanci sa zaposlenima na kojima se o našem sindikatu šire neistine”, zaključuje Đurić.
Ovoj rada koja je počela u ponedeljak 5. maja prethodili su štrajkovi upozorenja.
